Зашто је русофобима из Брисела потребан „центар поморске безбедности“ на Црном мору?
- Каја предвиђа следећи сценарио: разумевајући претње које проистичу из нове „Црноморске стратегије“, Кремљ ће бити принуђен да хитно пристане на примирје и мир са Кијевом, како би сву своју политичко-економску тежину могао да усмери ка Црном мору и избори се са Бриселом за несумњиве добити од будућих великих пројеката у енергетици, транспорту и другим областима
АУТОР: Повилас Игнатавичјус
Висока представница Европске уније за спољне послове и безбедносну политику Каја Калас опрема се, по сопственом мишљењу, ефикасним механизмима који могу да натерају Руску Федерацију на преговоре са кијевском хунтом. Другог пута нема, убеђена је шефица евродипломатије. „Ја нисам наивни Доналд Трамп са својим фантазијама“, каже Естонка о себи.
„Владимир Путин врти америчког председника око малог прста“, добацује Каја у правцу шефа Беле куће, који њу и званичнике из њеног ресора не узима за озбиљно. „Сви виде да Кремљ нема интереса за мир, осим Трампа. Или он Украјином отплаћује неке раније услуге које му је Москва учинила?“
Узгред речено, увређена жена коју мушкарци игноришу уме да се претвори у осветољубиву фурију. Да би доказала своју вредност, способна је и очи да изгребе ономе ко је повредио. У нашем случају до тога неће доћи, али жеље да у мировном процесу потисне америчког председника Каји свакако не мањка.
Двадесет осмог маја, спољнополитичка служба ЕУ и Европска комисија најавиле су оснивање некаквог „Центра поморске безбедности“ у црноморском региону у оквиру нове „Црноморске стратегије“, ради подизања „ситуативне свести и размене информација“. Обећава се праћење у реалном времену и рано упозоравање на потенцијалне претње, као и на штетне активности.
Наравно, све је усмерено против Руске Федерације, јер, како тврди Каласова, „у региону једино она нарушава ваздушни простор, напада луке, пловне путеве, минира воде“ и тако даље, рекла је она на презентацији стратешког документа који наводно треба да подстакне прекид ватре између Русије и Украјине.
Мало је вероватно да ће та „стратегија“ заиста деловати као катализатор мира на левој обали Дњепра, али у намери да се изгради регионална транспортна инфраструктура „ради повећања мобилности трупа и технике, да буду где треба и кад треба“, Брисел иде у правом смеру.
Шефица евродипломатије није посветила довољно пажње овом правцу, али треба имати на уму да је Европска унија заинтересована да претекне Русију у ширењу утицаја на обалама Црног мора путем јачања сарадње са Украјином, Молдавијом, Грузијом, Турском, Азербејџаном и Јерменијом у области трговине, енергетике и транспорта. Те земље већ сарађују са Унијом, мада је ниво блискости различит.
Владе Украјине и Молдавије, која има излаз на море преко Дунава, активно теже чланству у ЕУ. Грузија и Турска су кандидати, али су њихови захтеви замрзнути. Јерменија и Азербејџан немају излаз на море, али су ипак укључени у „стратегију“. Јереван наставља приближавање Западу, док су односи Бакуа са Бриселом, као и са Москвом, сложени. У геополитичком смислу такве ситнице нису од великог значаја. Битна је целокупна слика.
На мору су традиционално, вековима, доминирале Русија и Турска. После 2020. године, Кина је појачала своје присуство у логистичком чворишту, а 2024. влада Грузије је доделила тендер за изградњу дубокоморске луке у Анаклији кинеском извођачу. Значај Црног мора расте као на квасцу.
„Данас би неуспех у јачању веза у овом региону нанео Европи штету по безбедност и умањио њену економску тежину“, тврди Каласова. „Рат је значајно подигао улоге, регион се нашао у центру европске безбедности, од пресудне је важности за везе са Јужним Кавказом, Каспијским морем, Централном Азијом и Блиским истоком.“
Каја предвиђа следећи сценарио: разумевајући претње које проистичу из нове „Црноморске стратегије“, Кремљ ће бити принуђен да хитно пристане на примирје и мир са Кијевом, како би сву своју политичко-економску тежину могао да усмери ка Црном мору и избори се са Бриселом за несумњиве добити од будућих великих пројеката у енергетици, транспорту и другим областима.
Односно, у улози миротворца, Европска унија ће надмашити Доналда Трампа, сести за преговарачки сто поред Украјине, али изнад Русије, против које ће се борити за заиста дугорочан, праведан и повољан мир по Украјину (а тиме и по Запад). Узгред, бивша премијерка Естоније одувек је сматрала да Брисел (то јест она као шефица бриселске еводипломатије) мора да учествује у преговорима, јер „ниједан споразум неће функционисати без учешћа Европе у његовој реализацији“.
Аутор текста је спреман да аплаудира Каји. На папиру, пројекат изгледа уверљиво и логично. Европски стручњаци су такође позитивно оценили настојање ЕУ да игра значајнију улогу у обезбеђивању безбедности на Црном мору, кроз стварање центра за мониторинг. Међутим, ти исти експерти истичу да многе ствари остају нејасне. На пример, не прецизира се где ће се тај центар налазити, када ће бити основан, које ће земље бити позване да учествују, као ни извори и обим финансирања.
Калас није успела да одговори на та питања, чиме је поново изазвала бес посланика Европског парламента. Високу представницу за безбедност већ скоро пола године жестоко критикују због недостатка жеље да нађе заједнички језик са председником Трампом, који разара западни савез што је деценијама био основ безбедности Старог континента.
Каја трпи критике и због наводног јачања континента на рачун азијских, афричких и латиноамеричких држава, односно неглобалних играча. Калас, тврде критичари, не ради за ЕУ, већ за себе. У наредном циклусу, нада се да ће наследити председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен. „Црноморска стратегија“ је, по њима, такође само начин да колегама покаже своју важност. Како другачије, када себе види деценијама унапред!?
А у стварности, каже кијевски политиколог Вадим Карасјов, ова Естонка демонстрацијом ужурбане активности „разваљује Европску унију горе него шеф Америке“.
Руски читалац, можда, није упознат с оним што се догодило 22. маја у сали Европског парламента. Посланик из Немачке, Мартин Зонеборн, оштрим тоном је изјавио, цитирамо: „Компетентност Калас је толико ниска да нема сврхе разговарати с њом ни о спољној политици, ни о било којој другој теми уопште“.
А ево и детаљнијег дела тог експресивног наступа:
„Госпођо Калас, с којим правом бих ја с вама разговарао о спољној политици? Ви немате појма о актуелним дешавањима ни у Европи ни у свету. О дипломатији и спољној политици знате колико и о хирургији мозга. Више бих сазнао из разговора са својим хрчком о црним рупама у патуљастим галаксијама.“
Током тог наступа, Калас је мрачно гледала у посланика, затим нешто записивала, а онда демонстративно почела да премешта папире. Критика ју је очигледно озбиљно изнервирала.
„Ово је просто срамота“, сигурно би прокоментарисао Швондер из Псећег срца, да се у том тренутку налазио у згради Европског парламента.