ГЛИНСКИ СОКОЛИ И ОСТАЛА ДРУШТВА

 Срби су пре Првог светског рата у српским соколима гледали покрет да се читав народ оспособи и припреми за борбу за ослобођење и уједињење. Гледали су у соколима своје вође и учитеље. Дивили су се сваком соколу у соколској униформи као Милошу и Марку. (1) На седници Главног техничког одбора српског соколства одржаној 7 децембра 1913. у дворани Српског сокола у Загребу учествовао је Светозар Галијаш, вођа Српског сокола из Глине. (2)

После Првог светског рата Српски соколи из Крајишке жупе ујединили су се са хрватским соколима у Соколску жупу Загреб. Соколска жупа Загреб приредила је свој слет у Загребу 10 и 11. јуна 1922. На академију дошли су  сељачки соколи из Бановине, из околине Глине. (3) Др. Милан Метикош, начелник соколског друштва у Глини, неуморно је радио на ширењу соколске идеје у селима. До 1922. у 18 села основане су сеоске чете. Села била су : У срезу Глина : Бачуга, Влаовић, Б. Воде, Драготин, Мартиновићи, В. Градац Класнић, Краљевчани. У срезу Вргин-Мост : Чемерница и Славско Поље. У Петрињи : Јабуковац. У срезу Пакрац : Чаглић, Прекопакра, Шеовица. У срезу Бјеловар : Калиновац. У срезу Карловац : Скакавац. У срезу Слуњ : Цетињ Град и Маљевац. Радило се на оснивању соколских друштава у срезу Госпић. Образовањем сеоских соколских чета и њиховим радом управљао је нарочити соколски одбор у Глини. Свим четама био је приказан филм са слета у Љубљани. У Глини је постојала заједничка библиотека за све сеоске чете. Одбор у Глини требао је да изда књигу са свим упуствима за оснивање и рад соколских чета.  (4) Седница одбора соколских чета одржана је 15.1.1923. Осниване су нове соколске чете, посебно у крајишком округу загребачке жупе, а у осталим жупама започео је живљи рад на оснивању соколских чета. Први слет сељачких Сокола одржан је 2.8.1922. у Влаовићу. На слету загребачке жупе 12.6.1922. учествовало је бројно изасланство соколских чета у вежби. На слету у Љубљани од 12 до 15.8.1922. учествовало је много сељака сокола  и у вежби и у осталим приредбама слета. Соколска чета у Краљевчанима приредила је I јавну вежбу 27.10.1922. Уз вођство учитеља жупе загребачке Пихлера завршен је течај за начелнике соколских чета 19.12.1922. У соколским четама било је 1923. 400 вежбача. За начелника Одбора био је изабран др. Милан Метикош, а за његове заменике Марко Медак из Чемернице, Мићо Грива из Б.Воде, Пајо Бакић из Влаовића, а за секретара изабран је Јово Брадић. (5) У  Влаовићу је 2 августа 1923. одржан II слет крајишког окружја Соколске жупе Загреб. На слету су учествовале скоро све соколске чете као и друштва из Сиска, Петриње и Глине. Соколске вежбе почеле су у 4 сата после подне. (6) По „Југословенском Соколском календару 1924” старешина друштва Глина био је др. Ђуро Сужујевић, начелник др. Милан Метикош и тајник др. Мартин Чанић. Било је 90 чланова, 23 чланице, 93 вежбача, 8 вежбачица, 32 мушког нараштаја, 22 женског нараштаја, 95 мушке деце, 19 женске деце и 12 чланова у соколском оделу. (7)

Соколско друштво у Глини је уз учешће загребачког друштва Соко II приредило 16 септембра 1923. свечану академију. Уз загребачке соколе наступали су соколи из Сиска. Глина је била седиште крајишког округа Соколске жупе Загреб, те је пораст друштва био значајан за читаво окружје. Окружје је имало три друштва и 10 соколских чета по селима. (8)  Министарство просвете доделило је соколима у Глини 5.000 динара. Друштво је одлучило да сагради свој дом. (9) У Петрињи био је 15 јуна 1924. одржан слет крајишког окружја загребачке жупе. Слетом је требало показати да ли је могуће применити соколски састав и рад на село. На слету су била соколска друштва из окружја : Сисак, Глина и Петриња као и сеоске соколске чете крајишког окружја, затим загребачки Соко I, и једна пешадијска чета 35. пешадијског пука из Загреба. Град је био у почаст слета свечано искићен, а домаће соколско друштво дочекало је своју браћу и госте срдачно. На поподневној јавној вежби наступила су прва сеоска деца. Узорни одио загребачког Сокола I извео је деветку. (10)

Соколска жупа Загреб настојала је да оснива сеоске соколске чете. У Банији су основане чете у селима Бачуги, Чемерници, Влаовићу, … .заузимањем др. Метикоша. У околини Пакраца у Славонији основане су чете у селима Шеовици, Кусоњи и Прекопакри залагањм Војислава Вуксана и Бранка Јанковића. У то доба (1924.) постојале су чете у Лици у околини Госпића, у Словенији у Бојанцима, у Босни у Костајници, … . По мишљењу аутора чланка Бранка Јанковића у „Соколском вјеснику жупе загребачке” просветни рад сокола био је важнији и потребнији селу него телесно јачање. Требало је оснивати секције : побратимске, аналфабетске, читаоничке, певачке, свирачке, позоришне, … . Таквим радом постајале су соколске чете другом школом. Соколи су настављали и проширивали рад школе тамо где је она стала. Циљ је био подизање села после школе соколством и осталим друштвима и установама. То је био једини пут да се дође до напредка села. На крају чланка је истакнуто : „Оснивајмо соколске чете по селима и соколска друштва по варошицама, радимо у њима марљиво, чинимо то, јер нас на то зове отаџбина, а и народ ће нам бити зато захвалан.” (11) Заменик старешине жупе Краља Петра Свачића др. Милан Метикош био је одликован орденом св. Саве IV степена. (12) Соколско друштво у Глини одржало је 7 јуна 1925. јавну вежбу на излетишту под Погледићем. Наступали су као гости : Соколско друштво из Петриње са својих 105 чланова разних категорија, пар чланова из Вргинмоста и сеоске соколске чете. Јавна вежба је била већином спремљена од њихових категорија. Наступила су деца разних категорија, колико није наступало ни на слетовима. (13) У 1928. старешина је био др. Милан Метикош, начелник Марко Опалић, тајник Јово Штековић и предавач Петар Mеанђија.  Било је 38 чланова, 15 чланица, 12 вежбача, 6 вежбачица, 24 мушке деце, 12 чланова у одори. Имали су приватну вежбаоницу, 5 сарадника, 2 предњака и књижницу. (14) У 1929. старешина је био др. Милан Метикош, начелник Марко Опалић, тајник Јово Штековић и предавач Петар Mеанђија.  Било је 53 члана, 7 чланица, 23 вежбача, 6 мушког нараштаја и 10  чланова у одори. Вежбали су у просторијама школе. Приређивали су јавну вежбу и имали су књижницу. (15)

Соколско друштво Глина основано је 1906. као Српски соко.  У 1930. старешина је био др. Милан Метикош, начелник Марко Опалић, секретар Јово Катић и предавач Петар Mеанђија. Било је 28 чланова, 5 чланица, 16 вежбача, 8 мушког нараштаја, 18 мушке деце, 8 чланова у одори. Вежбали су у приватној вежбаоници, приређивали су јавне вежбе, имали су 4 сарадника, 6 предњака  и књижницу са 217 примерака. (16).  У 1931. старешина је био Ђорђе Гавриловић, начелник Марко Опалић, начелница Даница Грновићева, тајник Јово Катић  и предавач Перо Mеанђија.  Било је 70 чланова, 5 чланица, 20 вежбача, 25 мушког нараштаја, 14 женског нараштаја, 30 мушке деце, 30 женске деце и  19 чланова у одори. Вежбали су у приватним просторијама,  приређивали су јавну вежбу, имали су 1 сарадника, 2 предњака и књижницу. (17)

У 1934. старешина друштва био је др. Милан Метикош, заменик  Светозар Давидовић, секретар Никола Новаковић, председник просветног одбора Иво Кларић, начелник Славко Стојановић-Пелеш, заменик Никола Жинић и начелница Јованка Сретковић. Чланови Управе друштва били су Кристина Лукач, Никола Грновић, Јован Мирковић и Антон Пенгор. Заменици су били : Павао Црнковић и Лео Бергер. Ревизори су били : Живко Радојчевић, Драгомир Томић и Ђуро Јанковић. У Суду Части  били су : Перо Ћорковић, Перо Меанџија и Перо Старчевић. (18)

Соколско друштва Глина одржало је годишњу скупштину 2 фебруара 1941. први пут у свом дому. У свом говору старешина друштва Ђорђе Гавриловић истакао је да је тада било тешко соколовати, посебно  бановини Хрватској. Али нико није клонуо духом и соколски редови су се још јаче стисли. Друштво је свој дом довело под кров. Прошле јесени, напорима брата старешине, скупљено је међу члановима близу 20.000 динара и тиме омогућено,  да су довршене најнужније просторије, које су 12 јануара 1941. освећене и предате чланству на употребу. Имовина соколског друштва, заједно са домом, вредела је више од 600.000 динара. Задовољавао је технички и просветни рад. Приређене су 2 смотре, 2 свечане седнице, 2 академије и 2 предавања старешине. Посетило их је Соколско друштво Загреб III и приредило Луткарско позориште, а увече Академију. Представници друштва су обилазили 20 сеоских соколских чета. Преко лета су тројица жупских инструктора у оквиру народно одбрамбеног рада  обилазили чете. Са инструкторима је чланство извело више пешачких излета у ближој или даљој околини. За пострадале од бомбардовања у Битољу прикупљено је 2.565 динара. На крају скупштине је изабрана стара управа са братом Ђорђем Гавриловићем и попуњена са још неколико опробаних старих сокола. Старешина је завршио скупштину позивом да настоје да се у Соколу окупе сви поштени, искрени и одлучни Југословени. После скупштине у дому се развила интимна веселица.(19)

Соколи су покушавали да организују села, да просвећује и води новим путевима. Села су градила своје соколске домове. Осниване су читаонице. У села је долазила интелигенција из града и суседних села. Сељаци су се упознавали са рационалним обрађивањем земље, о избору семена, о бираним врстама воћа, о хигијени, о трезвености, о тимарењу стоке. Приређују се такмичења, витешке игре и јавне вежбе. Сељаци иду на слетове у велике градове. Користе то време за излете у околна села, на узорна газдинства, да посете изложбе и музеје са народним рукотворинама. Упознавали су се други крајеви Југославије и суседних словенских земаља. Соколи су неговали култ братства и узајамности. Тиме су соколили малодушне и клонуле. Марко Саблић у свом чланку  „Соколство међу Србима у бановини Хрватској” истицао је за соколе : „У данашњем надасве тешким приликама, општој духовној пометености, оно је она светла сунчева зрака која се пробија кроз тмасте облаке и навештава велике и лепше дане.” (20)

Соколи су у свом раду сарађивали са осталим друштвима у Глини. Одбор Кола Српских Сестара, Соколско друштво и  месни одбор Јадранске Страже заједнички су приредили парастос краљу Александру 15 октобра 1939.  КСС је приредило о Светом Сави Светосавску беседу  уз суделовање Српског певачког друштва из Карловаца.  Крајем 1939. Одбор КСС у Глини који је основан 1937.  имао је 120 редовних чланица, 4 потпомажућа, 6 утемељитеља и 1 добротвора. Организовале су болничарски течај и 9 чланица је било оспособљено за добровољне болничарке. За уређење игралишта Глинског спортског клуба, где је и Коло одржавало своје летње приредбе, дале су помоћ од 100 динара. Подмладку Јадранске страже приложиле су 100 динара, поред ранијих 50 динара. Наградиле су најбоље изграђени Светосавски темат у глинској гимназији са 200 динара. За сиромашну херцеговачку децу приложиле су 30 динара. Удружењу студената против туберкулозе дале су 100 динара. (21) После Априлског рата 1941. сва друштва су била забрањена од НДХ. О значају за соколски покрет и судбини др. Милана Метикоша је Радивој Риглер истакао у чланку „Соколске жртве у II. Светском рату” у књизи  „Соколски зборник 1863-1963”  : Др. Милан Метикош је био староста сокола у Глини, организатор соколских чета по селима  у срезовима : Глина, Петриња и Вргин Мост. Био је први начелник Српске соколске жупе Крајишке пре Првог светског рата. Био је ухапшен од усташа, страховито мучен и убијен. (22)  Српски соколи из Крајине ујединили су се после Првог светског рата са хрватским соколима у Соколску жупу Загреб. Др. Милан Метикош, начелник соколског друштва у Глини, радио је на оснивању сеоских соколских чета. Соколи су сматрали да је њихов просветни рад био потребнији селу него телесно јачање. Зато суоснивали секције :  побратимске, аналфабетске, читаоничке, певачке, свирачке, позоришне, … . Таквим радом постајале су соколске чете другом школом. Соколи су настављали и проширивали рад школе тамо где је она стала. Циљ је био подизање села после школе соколством и осталим друштвима и установама. Соколи су у свом раду сарађивали са Одбором КСС и месним одбором Јадранске Страже у Глини. После Априлског рата 1941. и стварања НДХ  соколи и чланови друштава са којима су сарађивали страдали су заједно са свим Србима.

АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :

1. Марко Саблић, „Соколство међу Србима у бановини Хрватској”,  „Србобран српски народни календар и читанка за годину 1941”, Издало „Српско Огњиште” у Загребу, стр. 99;
2. Небојша Рашо, старјешина Српског сокола Херцег Нови, „Записник сједнице Главног техничког одбора српског соколства одржане 7 децембра 1913, „Српски соко прилози за историју соколства”, књига друга, Херцег Нови 2015, стр. 23, 24, 29;
3. Анте Брозовић, „Слет југославенских Соколова у Загребу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јули 1922, бр. 7, стр. 137, 138;

4. „Соколство на селу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, октобар 1923, бр. 1, стр. 17;
5. „Сједница одбора соколских чета”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, октобар 1923, бр. 1, стр. 17;

1. „Приредбе у загребачкој жупи”, „Жупски гласник”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, децембар 1923, бр. 3, стр. 48;

7. „Југословенски Соколски календар 1924”, у Љубљани 1923, стр. 160;

1. „Жупски гласник”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, јануар 1924, бр. 1, Год. III, стр. 16;

9. „Из глинског Сокола”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, мај 1924, бр. 5, стр. 131;
10. „Слет крајишког окружја загребачке жупе”,„Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јули 1924, Год. III, бр. 7, стр. 186;

1. Бранко Јанковић (Шеовица Пакрац), „Соколство на селима”,  „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб,  аугуст 1924, бр. 8, стр. 212-214;

12. „Одликовање брата др. Милана Метикоша”,„Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, април-мај 1925, бр. 4 и 5, стр. 87;
13. „Јавна вјежба Соколског друштва у Глини”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јули 1925. бр. 7, стр. 139;
14. „Југословенски Соколски календар” 1928, Љубљана 1927, стр. 140;
15. „Југословенски Соколски календар” 1929, у Љубљани 1928, стр. 126;
16. „Југословенски Соколски календар” 1930, Љубљани 1929, стр. 136;
17. „Југословенски Соколски календар” 1931, у Љубљани 1930, стр. 156;

1. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник, I”, Београд 1934, стр. CLI;
2. Марко Ј. Опалић, „Соколско друштво Глина, „Соколски гласник”, Београд, 21 март 1941, бр. 12, стр. 4;
3. Марко Саблић, „Соколство међу Србима у бановини Хрватској”,  „Србобран српски народни календар и читанка за годину 1941”, Издало „Српско Огњиште” у Загребу, стр. 100, 101;

21. „Коло Српских Сестара – Глина”, „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, њихових одбора у земљи и сродних друштава за 1939/40 пословну годину”, Београд, 1941, „Вардар XXX Календар Кола Српских Сестара за просту 1941 годину”,  Београд 1940, стр. 26, 27;
22. Радивој Риглер, „Соколске жртве у Светском рату”, „Соколски зборник 1863-1963”, Буенос Ајрес, 1963, стр. 187;