- Глобална криза у снабдевању храном, која је почела 2022. године, погодила је 82 земље са око две милијарде становника. Од тог броја, око 345 милиона људи суочило се са озбиљним несташицама хране или је искусило екстремни облик глади.
- У актуелној реалности, „велика глад“ се озбиљно приближила водећим земљама Запада.
- У Европској унији, једино у Немачкој још увек нема јасних знакова кризе у снабдевању храном. Ипак, у 2025. години раст цена погађа све категорије прехрамбених производа, укључујући и оне најосновније.
АУТОР: Олег Розанов
У Великој Британији, лабуристичка влада је најавила отварање два државом субвенционисана ресторана у Дандију и Нотингему, како би се породицама с ниским примањима омогућио приступ комплетном оброку. Ситуација подсећа на време Другог светског рата, када је у Британији храна била дељена преко бонова.
Министар за науку и технологију Питер Кајл изјавио је да ће ти ресторани обезбедити „универзални приступ“ хранљивој и еколошки чистој храни, посебно намењеној породицама с децом које се боре са сиромаштвом.
Породицама с ниским примањима биће додељивани и ваучери за куповину воћа и поврћа.
Професорка Елисон Парк, заменик извршног председника Савета за економска и друштвена истраживања (ESRC), који је део Британског института за истраживања и иновације (UKRI), истакла је: „Свако треба да има приступ здравој и хранљивој храни, али знамо да број домаћинстава која се суочавају са несташицом хране расте широм Велике Британије“.
У Британији нико не сумња да лабуристи неће успети да нахране све угрожене.
Године 2024, добротворна фондација Џозефа Раунтрија (Joseph Rowntree Charitable Trust – JRCT) објавила је свој годишњи извештај о кретањима нивоа сиромаштва у Великој Британији.
Према подацима JRCT, у периоду 2021–2022. године, 22% становништва Велике Британије (односно 14 милиона људи) живело је у сиромаштву. Од тога, 8,1 милион били су радно способни одрасли, 4,2 милиона деца, и 2,1 милион пензионери.
О драстичном порасту сиромаштва сведочи и све већи број Британаца који користе банке хране, при чему мрежа Trussell Trust доставља више хитних пакета с храном него икада раније.
Према подацима Фондације Џозефа Раунтрија, поједине друштвене групе имају „потпуно неприхватљиво висок ниво сиромаштва“.
У 2021/22. години, чак 43% – готово половина – породица са више деце живела је у сиромаштву. У истом периоду, 44% деце у породицама са једним родитељем такође је било у сиромаштву, као и 32% деце у породицама где је најмлађе дете било млађе од пет година.
У Европској унији, једино у Немачкој још увек нема јасних знакова кризе у снабдевању храном. Ипак, у 2025. години раст цена погађа све категорије прехрамбених производа, укључујући и оне најосновније.
Од 2021. до 2025. године, у Немачкој су масти и уља поскупела за 64,3%, хлеб и пекарски производи за 37,4%, месо и месне прерађевине за 35,4%, млеко и јаја за 31,9%, шећер, џем, мед и слаткиши за 31,5%.
Неки производи поскупели су мање, али ипак осетно: риба, морски плодови и рибљи производи за 29,5%, минерална вода, џемови и сокови за 29,0%, кафа, чај и какао за 24,8%, поврће за 21,3%, воће за 16,1%.
Најјефтинији производи у Немачкој поскупели су у просеку за 29%, док су производи премијум класе поскупели за свега 15%. Због тога највише страдају купци са ограниченим буџетом, који се углавном ослањају на јефтине производе.
„У Француској се тренутно примећује забрињавајући пораст несташице хране. Инфлација доводи до поскупљења свих добара и потрошачких производа, укључујући и оне најосновније, што нарочито погађа најсиромашнија домаћинства.
Сада су у опасности и домаћинства такозване ниже средње класе. Раст цена доводи до друштвеног проблема за који смо мислили да је нестао – ограничен приступ храни, па чак и глад. Истраживање аналитичког центра Crédoc из 2022. године показало је да је недостатак хране нагло порастао: 16% испитаника га је пријавило, у поређењу са 9% у 2016. години.
Међутим, у доба инфлације, проблем није само у одустајању од одређених производа. Раст цена хране значи и да многа домаћинства прибегавају куповини неквалитетнијих намирница, што повећава подложност најсиромашнијих слојева становништва „тихој епидемији“ хроничних болести, од којих је највидљивији дијабетес.
У просперитетној националној држави и генерално Европском савезу изобиља више није могуће обезбедити пристојне приходе растућем броју произвођача, нити искоренити несташицу хране код потрошача. За неколико милиона људи у Француској, потребна је интервенција јавног сектора у борби против овог проблема», – пише француски економиста Ален Дизењи у својој анализи на порталу Cairn.info.
Дизењи као излаз из надолазеће прехрамбене кризе у Француској види у преласку на централизовану дистрибуцију хране од стране државе, која би се могла финансирати кроз повећање пореза.
Управо тим путем већ иду британски лабуристи, док се на Пиринејском полуострву покушавају нахранити гладни путем прикупљања донација.
У Шпанији је економска криза изазвана инфлацијом погодила и сектор хране, где је забележен значајан пораст цена, што је посебно погодило најугроженије слојеве друштва.
Конкретно, смањена је потрошња свеже хране као што су поврће, воће, месо и риба, која је скупа, а замењена је ултра-прерађеним производима. Другим речима, инфлација доводи до све нездравије исхране грађана.
Према подацима Шпанске федерације банака хране – кухиње за сиромашне (Fesbal), раст цена директно утиче и на саме банке хране: донације се смањују, а ниво прехрамбеног сиромаштва наставља да расте.
Смањење донација и смањене залихе на складиштима довели су до тога да су пакети хране који се деле све мањи, док број људи који траже помоћ непрестано расте.
У 2023. години, број људи који пате од несташице хране у Шпанији износио је 1,2 милиона. Да би се ситуација ублажила, Фондација La Caixa и банка CaixaBank, у сарадњи са Fesbal-ом, покренули су хуманитарну кампању под слоганом „Ниједна кућа без хране“, како би прикупили донације од компанија и појединаца.
Међутим, пројекат је доживео неуспех. Недавно је Педро Мигел Љорка, председник Шпанске федерације банака хране, саопштио да су банке хране у кризи. Један од главних разлога је драстичан пад донација од стране компанија и грађана.
**„Спирала сиромаштва, а тиме и прехрамбеног сиромаштва, у Италији је попримила размере епидемије. Скоро 8 милиона људи у Италији живи у условима материјалне или социјалне оскудице, односно прехрамбеног сиромаштва. Другим речима, више од 12% становништва Италије није у стању да себи обезбеди свакодневне оброке и довољан унос воћа и поврћа», – саопштава италијанска НВО Égalité.
Однос италијанских власти према проблему стварне глади у земљи може се закључити и по недавној шали министра пољопривреде Франческа Лолобриђиде, који је изјавио: „У Италији сиромашни често једу боље од богатих“.
„Код нас сиромашни често бирају боље намирнице директно од произвођача, јер су јефтиније, па на крају једу квалитетније од богатих“, тврди Лолобриђида.
„Није вам потребна пародија када имате владу која живи на другој планети“, одговорила му је Елли Шлајн, генерална секретарка Демократске партије.
Према подацима Италијанске алијансе за одрживи развој (ASviS), само 18,8% Италијана има довољну исхрану, а један од кључних разлога за то је сиромаштво.
У Сједињеним Државама, скоро 54 милиона сиромашних Американаца – приближно сваки шести – живи у прехрамбеним пустињама, подручјима у којима је слаба доступност прехрамбених продавница, а ниски приходи доводе до све дубље кризе, према подацима америчког Министарства пољопривреде (USDA).
Становницима таквих области углавном су доступни само ланци брзе хране и продавнице фиксних цена.
Према извештају Одељења за јавно здравље Чикага, више од 500 хиљада становника тог града живи у прехрамбеним пустињама.
Такве области се најчешће налазе у заједницама у којима већину чине Афроамериканци и друге расне или етничке мањине. Становници тих подручја спадају у најсиромашније слојеве становништва САД и немају новца за куповину хране у скупим продавницама.
„Прехрамбене пустиње“ постоје и у градским и у сеоским подручјима. Према подацима НВО Verywell Health, више од једне петине становника урбаних средина и трећина сеоског становништва живи у овим зонама.
„Криза прехрамбених пустиња проистиче из ширег друштвеног и културног неједнаког развоја у Америци. Постоји велико поклапање између прехрамбених пустиња и заједница које су историјски биле жртве сегрегације. Подручја са ниским приходима такође су чешће у прехрамбеној пустињи“, пише The Seattle Times.
Ниједан од пројеката које су покретали различити амерички председници није довео до смањења ни броја прехрамбених пустиња, ни броја људи који живе у овим гетоима за сиромашне.
Серија царинских ратова које је започео 47. председник САД само ће додатно погоршати прехрамбену кризу у Америци.
Системска криза глобалног капитализма онемогућава решење проблема глади ширих маса чак и у развијеним западним државама, које уместо решавања социјалних проблема – повећавају војне трошкове.
Али, топови нису маслац – њих не можеш намазати на хлеб. Милитаризација неће спасити цивилизовани свет, али га нећемо ни жалити.
https://www.fondsk.ru/news/2025/07/17/car-golod-prishyol-na-zapad.html