- Међу свим модерним технологијама управо ВИ поседује највећи потенцијал за обезбеђивање глобалне доминације.
- Разлог томе су могућности које далеко превазилазе техничка решења — овде је реч о контроли над информационим токовима и, у коначници, над друштвеном свешћу.
- Ако се широко сагледају перспективе развоја ВИ и коришћење њених могућности у различитим земљама, можемо рећи да се тренутно налазимо у почетној фази глобалне конкуренције и суверенизације ВИ-модела.
- У овој фази посебно су важна два кључна аспекта: прво, квалитет самих ВИ-система — њихова адаптивност, поузданост и способност за учење; и друго — садржај, односно информације на основу којих се модели обучавају.
- Управо садржај одређује шта је прихватљиво, а шта није, формира агенду, светоназор и, практично, језичку (технолошку) слику света.
АУТОРИ: Александар Јакобенко, Олег Рогов
Тема вештачке интелигенције (ВИ) одавно превазилази оквире искључиво технолошког питања и добија геополитичку димензију — све израженије у контексту успеха САД, Кине и Русије, који обликују конфигурацију глобалног лидерства у овој области. Европске земље се у тој равни не узимају озбиљно у обзир, с обзиром на њихово очигледно заостајање и одсуство како технолошких пробоја, тако и дугорочних стратегија развоја — изузев појединих регулаторних аката. Осталим делом свет стоји са стране, без великих амбиција, и пажљиво прати развој догађаја.
Међу свим модерним технологијама управо ВИ поседује највећи потенцијал за обезбеђивање глобалне доминације. Разлог томе су могућности које далеко превазилазе техничка решења — овде је реч о контроли над информационим токовима и, у коначници, над друштвеном свешћу. Јасан пример за то је прелазак са глобалних, традиционалних претраживача на интелигентне платформе засноване на персонализацији преко ВИ. Управо из тог разлога, САД су поставиле за свој приоритет апсолутну доминацију у овој области, што подразумева активне мере за одржавање курса ка искључивом и униполарном глобалном утицају. И то није случајно. Од свих постојећих технологија, ВИ омогућава круту и динамичну контролу над светом у коме неће бити места за слабе играче — оне који нису у стању да дугорочно обезбеде сопствени технолошки суверенитет. Њих ће или елиминисати, или им неће дозволити приступ глобалном информационом тржишту, где ће — како то млади кажу — бити „бановани“.
Стога ће нови суверенитет у великој мери зависити од вишекомпонентне дигиталне основе. Обезбеђење технолошке независности и контрола над дигиталним алатима више нису питање напретка, већ директно питање опстанка и политичке самосталности суверене државе. Као што је тачно приметио А. Дугин, САД ће бацити своју колонијалну мрежу на цео свет. За то су већ издвојени без преседана ресурси. САД планирају да то спроведу систематски и у великом обиму. Русија, за разлику од многих других земаља, у потпуности схвата размере изазова и гради сопствену дигиталну агенду, усмерену на заштиту суверенитета и отпор новом формату невиђеног спољног притиска.
Зашто је Запад доминирао светом последњих 500 година? Зато што је био технолошки напреднији од других. Само је Совјетски Савез могао да му парира у војно-технолошкој области, али није успео да искористи отворене могућности. Уследила је перестројка и распад СССР-а. Повратак, након тога, у круг глобалних играча.
Данас смо сведоци јасног курса САД ка глобалној контроли у области ВИ. Платформе попут ChatGPT, Perplexity, Grok, Gemini и друге, константно се унапређују незамисливом брзином. Данас су кинеске ВИ-развојне платформе једини озбиљан технолошки изазов за америчке системе. По нашем мишљењу, то отвара одређену могућност за стварање конкуренције САД-у. Међутим, отворено остаје питање: може ли Кина не само технолошки да парира САД-у, већ и да им супротстави пуну културно-информациону алтернативу? Упркос технолошким и медијским капацитетима, Кина до сада није успела да избалансира Запад у глобалном културно-информационом простору. А Русија је, у том смислу, једноставно „укинута“ — медијски простор Запада јој је затворен. У земљама глобалне већине такође нисмо успели значајно да ојачамо своје позиције, пошто смо и тамо били одсечени у претраживачима које контролише Запад. А ти системи, због обима и једноставности, и даље доминирају. Нешто слично може да се догоди и с нашим местом у свету вештачке интелигенције.
Ако се широко сагледају перспективе развоја ВИ и коришћење њених могућности у различитим земљама, можемо рећи да се тренутно налазимо у почетној фази глобалне конкуренције и суверенизације ВИ-модела. У овој фази посебно су важна два кључна аспекта: прво, квалитет самих ВИ-система — њихова адаптивност, поузданост и способност за учење; и друго — садржај, односно информације на основу којих се модели обучавају. Управо садржај одређује шта је прихватљиво, а шта није, формира агенду, светоназор и, практично, језичку (технолошку) слику света.
Квалитет ће се одређивати технолошким параметрима. САД и Кина улажу у то неупоредиво више ресурса него Русија. Али када је у питању садржај, ту се отвара шири простор за конкуренцију, јер ВИ практично не познаје језичке баријере. Посебна предност Русије лежи у снажној научној школи, пре свега у физичко-математичким наукама. Совјетска и руска традиција у фундаменталним наукама призната је у целом свету и данас представља значајан интелектуални капитал наше земље. Тај потенцијал може се искористити за развој домаћих ВИ-модела који неће само репродуковати западне обрасце, већ ће стварати самосталну систему знања и смислова засновану на домаћем научном и културном наслеђу.
Западне језичке моделе обучавају на садржајима — укључујући историјске — који доминирају њиховим информационим простором. Са овим проблемом се суочио и Д. Трамп након доласка на власт, када су амерички модели, обучени на либералним наративима, почели да раде против нове унутрашње и спољне агенде председника.
Ово се односи и на питање либералних и традиционалних вредности. У Кини и Русији су свесни те специфичности, па се модели тренирају на другачијим информационим корпусима, који се разликују од западних. Штавише, ускоро се може очекивати и прикључивање новинских агенција токовима информација за ВИ, што ће још више удаљити концептуалне основе двеју визија историје, уређења света и политике.
Са сличним избором ће се ускоро суочити и земље глобалне већине, које активно траже своје место у новој глобалној слици. И није толико ствар у финансијским ресурсима, мада су и они важни, већ у интелектуалном потенцијалу који би свака земља могла да мобилише за те циљеве.
У нашем случају, као извор за обуку ВИ у области спољне политике, може послужити „Нови дипломатски речник“ Дипломатске академије Министарства спољних послова Русије, чије је састављање почело 2020. године. Претходна верзија речника објављена је 1984. под уредништвом А. Громика, који је том питању придавао велики значај. Ипак, питања спољне политике — колико год важна — представљају само један део вишедимензионалне интелектуалне основе у којој живе народи.
Ускоро ћемо бити сведоци фундаменталног помака у начинима добијања и обраде знања, када ће се књигама све мање прибегавати, а захтеви се све више преносити на нове алате које управља ВИ. Да Русија не би изгубила ово цивилизацијско надметање, потребно је благовремено прећи на обуку домаћих ВИ-модела по принципима који се користе при састављању енциклопедија, научних приручника и уџбеника. Такав приступ захтева систематичност, дубоку методолошку разраду и учешће стручњака способних да преносе фундаментална знања — не фрагментована, већ логички и смислено повезана. Ситуацију додатно компликује чињеница да савремене ВИ-платформе већ улазе у нову фазу — уче да размишљају, граде логичке ланце резоновања, баратају аргументима и контрааргументима и делују не као архив, већ као саговорник. То је задатак очувања самосталног културног и цивилизацијског идентитета Русије у условима промене технолошког поретка на глобалној сцени, с новом димензијом.
ИЗВОР: https://ria.ru/20250814/geopolitika-2034007500.html