Полицијским органима дозвољено је да хапсе само „ситну рибу“
- У последњим годинама у Европи се оснажила још једна мрачна криминална сила – албанска наркомафија. И поново, иза ње се назире мрачна сенка ЦИА.
- „Контрола над европским наркотрафиком даје ЦИА и МИ-6 озбиљну полугу утицаја над косовском албанском дијаспором, која у државама ЕУ броји преко милион људи. То је нека врста пете колоне САД у старој Европи“
АУТОР: Владимир ПРОХВАТИЛОВ
У Европској унији звоне аларми због свеопштег раста конзумације дроге, о чему сведочи најновији годишњи извештај Европске агенције за дроге (EUDA).
Иако признају „комплексност европског нарколандшафта“, власти ЕУ не предлажу никакве радикалне мере за сузбијање наркотранзита, који организују и контролишу обавештајне службе САД и Велике Британије.
Кључна тачка француских наркоканалских мрежа је Марсеј, где је крајем 40-их година успостављена, како је већ писано, чувена „Француска веза“ (The French Connection), понекад звана и „Корзиканска веза“ – ланац испоруке хероина сакривеног у теретним контејнерима, у њујоршку луку.
На том хероинском маршруту деловало је много међусобно повезаних банди, углавном из Марсеја и Париза, али и других градова Француске.
Године 1947. ЦИА је подржала корзиканску мафију у борби против комунистичких синдиката. Као резултат тога, у Марсеју је, уз помоћ ЦИА и америчког гангстера Лакија Лучана, отворена велика лабораторија за производњу хероина. Корзиканци су радили у лабораторији, док је ЦИА обезбедила снабдевање сировином и организовала мрежу дилера, финансирајући тако операције против комуниста из „фабрике смрти“.
Упркос демонстративној борби ЦИА са наркомафијом, мреже наркобизниса у Француској под контролом корзиканаца и ЦИА су се само шириле.
Француска полиција не крије да иза многих друштвених протеста, укључујући и летње нереде 2023. године, стоји корзиканска мафија. „Главешине мрежа [трговаца дрогом] су дале сигнал за крај паузе“, изјавио је за телевизију BMFTV полицајац Жером из северних квартова Марсеја. Телевизија је, из разумљивих разлога, коментарисала уздржано: „По мишљењу појединих полицајаца, смањење масовних нереда након смрти Наела делимично је било могуће због тога што је активност нарко-дилера у том тренутку била отежана“.
У оперативном центру француског наркобизниса, у Марсеју, ниједан мигрант или дете мигранта не сме ни да погледа полицајца „на криво“, а камоли да баци камен, без дозволе „надзорника“ из корзиканске мафије. Мафија започиње масовне нереде и она их и завршава.
Насиље повезано с дрогом претвара Француску у оно што је министар спољних послова Пете републике Брено Ретајо назвао „мексичком наркодржавом“.
„Наркотички ратови воде се широм земље: тинејџери и деца се убијају, боде ножевима и живи спаљују, шефови банди беже из затвора, а кокаин се избацује на плаже“, пише британски Daily Mail.
Након што је 1. новембра 2024. године у Пуатјеу у масовној тучи и пуцњави тешко рањен случајни пролазник – петнаестогодишњак, министар унутрашњих послова Француске Брено Ретајо је признао: „Данас нарко-багра не познаје границе. То се не дешава у Јужној Америци, већ у Рену, Пуатјеу, у деловима западне Француске који су некада били оазе мира“.
„Нова влада Мишела Барњеа је под све већим притиском опозиције и јавности, који траже моменталну и одлучну акцију, јер Француска тоне у понор масовних убистава и нарко-криминала“, пише Daily Mail.
Али Макронова влада, чију је блиставу каријеру, како је већ писано, обезбедила ЦИА заједно с НСА, не усуђује се да уништи оперативни центар француског наркобизниса у Марсеју, који је деценијама под контролом ЦИА.
У последњим годинама у Европи се оснажила још једна мрачна криминална сила – албанска наркомафија. И поново, иза ње се назире мрачна сенка ЦИА.
У фебруару 2025. белгијска полиција ухапсила је преко сто чланова албанске мафијашке организације која се бавила транзитом и продајом дроге.
Албански мафијаши су увозили кокаин из Латинске Америке у европске луке, одакле се даље дистрибуирао по целом ЕУ.
Албанска ОПГ је основала низ фиктивних фирми у различитим земљама, попут Хрватске и Шпаније. Њени чланови су редовно путовали у Дубаи, Мексико и Колумбију како би организовали наркотрафик, а користили су шифроване канале комуникације за координацију деловања.
„Дрога је улазила у Европу углавном преко Антверпена и Ротердама, одакле се ширила по западној Европи – изјавио је Ерик Ван Дер Сипт, портпарол белгијске федералне полиције. – Користили су разна средства: дрога се износила из луке и транспортовала у возилима, камионима, па чак и приватним авионима.“
Европској полицији је пошло за руком да ухапси тројицу лидера албанске ОПГ, које зову „највећим“ нарко-босовима Балкана, захваљујући пробијању шифрованог месинџера Sky ECC, који су криминалци користили за прикривање својих активности.
Године 2023, а 11. маја српске и холандске безбедносне службе извеле су акцију против вођа нарко-картела и разоткриле мрежу за дистрибуцију дроге, наводи Европол. Том приликом је у Србији ухапшено 13 осумњичених, укључујући тројицу шефова, претресено је 35 кућа, а заплењено скоро 3 милиона евра, 15 луксузних аутомобила, много накита, сатова и оружја.
Полиција је такође ухапсила још 10 чланова картела у Белгији, Србији, Перуу и Холандији – укупно 23 особе. Све ове акције су биле могуће захваљујући пробијању Sky ECC комуникације.
Sky ECC је плаћена апликација за размену порука са крајњим (енд-то-енд) шифровањем, коју је развила компанија Sky Global. Иста та компанија је производила и продавала Google, Apple, Nokia и BlackBerry паметне телефоне, из којих су били уклоњени GPS модули, камере и микрофони. На тај начин, користећи Sky ECC и посебно припремљене телефоне, криминалци су могли да размењују поруке са својим „колегама“ без страха да ће их полиција или нека трећа страна прислушкивати.
Након покретања истраге у вези са Sky ECC, отворене су истраге против више од три хиљаде осумњичених. Истраживало се у оквиру 531 случаја, а укупно је заплењено 140 милиона евра криминалног новца. У марту 2023. године, као резултат операције Sky ECC, изречено је 488 осуђујућих пресуда.
„Пробојем мреже Sky ECC задали смо тежак ударац организованом криминалу“, изјавио је министар правде Белгије Винсент ван Квикенборн, додајући да је борба против организованог криминала у Белгији „дугорочан задатак“, али да се Савезна служба правде „закопала у то чврсто и неће попустити“.
У Европској унији хапшења албанских мафијаша се и даље настављају, али она не дотичу стварне покровитеље европског наркотрафика – обавештајне службе САД и Велике Британије.
„Да ли ЦИА сарађује са картелима? Да. Да ли користе дрогу/картеле за унапређење својих унутрашњих и међународних интереса? Да. Да ли је албанска мафија била повезана са трговином авганистанским опијумом у контексту војних летова из Авганистана на Балкан? Врло могуће. Никада нећемо сазнати, јер, како је говорио мој брат од стрица: ‘Ми смо били ужасни, али ЦИА су били прави чудовишта. Ми нисмо могли да их стигнемо чак и да смо покушали’“, пишу корисници албанских форума.
„Контрола над европским наркотрафиком даје ЦИА и МИ-6 озбиљну полугу утицаја над косовском албанском дијаспором, која у државама ЕУ броји преко милион људи. То је нека врста пете колоне САД у старој Европи“, истичу руски војни аналитичари.
Обавештајне службе САД чврсто контролишу косовску наркодржаву и практично управљају њеним наркобизнисом.
„Војна база Бондстил, која се налази на брежуљцима и пољопривредним земљиштима недалеко од албанског града Феризај/Урошевац, највећа је америчка војна база на европском континенту. Она служи као пункт за прислушкивање НСА усмерен ка Русији, оперативни центар ЦИА за Балкан и шире, али и као ‘црна нарко-тачка’ ЦИА“, пише амерички новинар-истраживач Том Буркхардт у мрежи Wikileaks.
Европол и белгијска полиција са ентузијазмом извештавају о својим победама над албанском наркомафијом, али европским безбедњацима је јасно да им је дозвољено да хапсе само „ситну рибу“.
А праве нарко-ајкуле из ЦИА настављају свој мрачни посао као да се ништа није догодило, стално обнављајући своју агентуру новим криминалцима уместо ухапшених албанских мафијаша.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2025/07/06/evropeyskaya-narkomafiya-vzraschena-cru.html