• Украјинско председништво је проневерило 1,5 милијарди евра намењених за куповину муниције, а Зеленски је пренео некретнине иностраним компанијама, и ето зашто Зеленског и његову камарилу ужасава сама помисао да је крај рата, без обзира када ће се догодити, неминован

АУТОР: Борис Над

У Европи се дан завршетка Другог светског рата обележава као Дан победе у Европи (Дан ВЕ). Овогодишња прослава Дана ВЕ протекла је у чудној атмосфери, која би могла да нам послужи као поука, пише бивши британски дипломата Ијан Прауд на сајту „Фондације стратешке културе“. Реч је о томе колико брзо се у Европи заборавило на лекције Другог светског рата.

Мала група украјинских војника је продефиловала центром Лондона у оквиру прославе Дана победе, што је већ, само по себи, био тужан призор. Још је чудније, каже Прауд, да у Британији постоји консензус да убијање у Европи треба да се настави, иако свако зна да Украјина не може да победи у рату.

„ЕУ наставља да улаже у циљ који је, по мом мишљењу, осуђен на пропаст“, ​​рекао је тим поводом на Дан Европе бугарски председник Румен Радев.

Рат захтева одбацивање саосећања, наставља бивши британски дипломата, „како бисмо убили омраженог непријатеља“. Односно: да „ослободимо пса рата који лаје у нашим ратницима“. Шекспирова реченица да треба „пустити псе рата“ представља вапај Марка Антонија за осветом након Цезаровог убиства. Али, шеф кијевске хунте Зеленски није Цезар.

Зеленски није чак ни Винстон Черчил.

Украјинске „мртве душе“

Како је недавно подсетио француски публициста Тијер Мејсан на сајту „Фондација стратешке културе“: Зеленски није више легитиман председник оног што се још назива Украјина. Доналда Трампа је Стив Виткоф, наставља Мејсан, недавно известио да Зеленски продужава ванредно стање свака три месеца како би избегао одржавање избора.

У току је, заправо, потрага за његовим наследником. Како је 3. фебруара саопштила Руска спољна обавештајна служба (СВР), позивајући се на податке из самог НАТО-а који још нису објављени, откривено је да се већина војника који су погинули у рату, њих 130.000, и даље налази у бирачким списковима. Због тога су избори у овом тренутку, додаје француски публициста, крајње „непрактични“.

Русија је предложила да их организују Уједињене нације, али ово питање је још увек на столу.

Украјинско председништво је, наставља Мејсан, проневерило 1,5 милијарди евра намењених за куповину муниције. Осим тога, Зеленски је пренео – а не продао – некретнине иностраним компанијама, а компензација је дискретно уплаћена на иностране рачуне.

„Ја мрзим све Русе“

Ето зашто Зеленског и његову камарилу ужасава сама помисао да је крај рата, без обзира када ће се догодити, неминован.

За то време, Украјинци настављају да крваре, а Зеленски даје веома чудне изјаве, попут оне коју је недавно дао француском „Фигароу“.

„Мој мотив је мржња према Русима, који су убили толико украјинских грађана. Знам да у мирнодопским временима није пристојно користити ту реч. Али, када сте у рату, када видите да војници окупирају вашу територију, ја желим да их убијам“.

То није први пута да Зеленски даје изјаве о „мржњи коју осећа према Русима“. На питање да ли жели да каже да мрзи руског председника Путина, он није оставио никакве недоумице: „Не, ја мрзим све Русе“.

Идеолог покрета украјинских „интегралних националиста“ (бандероваца) Дмитриј Донцов написао је да верује да су Украјинци предодређени да униште културу и народ Русије, а то је принцип који је спроводио у пракси са својим нацистичким сарадницима из института „Рајнхард Хајдрих“.

„Далеко од тога да представљају пуку руску пропаганду, оптужбе о нацификацији Украјине су, нажалост, тачне“, закључује Мејсан.

Зеленски је само дрвени лутак али су злочни његовог режима стварни

Зашто Зеленски данас опсесивно мрзи Русе? Он је рођен у русофоној породици украјинских Јевреја у Кривом Рогу, његов деда је као припадник Црвене армије 1945. ушао у Берлин. Зеленски је научио украјински тек након што је постао председник.

Зеленски је само дрвени лутак, чије удове покрећу инострани господари – истински „пси рата“. Он глуми улогу председника Украјине, али његово потицање на злочине и мржњу су стварни. А то кијевски режим сврстава на исту страну на којој су се некад налазиле нацистичка Немачка и царски Јапан.

„Нацистичка Немачка и империјални Јапан представљали су праве режиме зла, који су морали да буду поражени“, додаје Прауд.

Вероватно војници свих земаља чине ратне злочине, наставља бивши британски дипломата и, упркос свим напорима да се регулише вођење рата, злочини се чине на многим странама. Зашто? Зато што војници представљају пресек друштва, са немалим уделом криминалаца, убица и психопата.

На пример, тадашњи председник САД Френклин Рузвелт добио је током Другог светског рата на поклон нож за писма направљен од костију руке јапанског војника и уредно се захвалио дародавцу: „Ово је врста поклона који волим да добијем“. Није било неуобичајено ни да амерички војници одсецају главе Јапанцима како би њихове лобање сачували као трофеје.

Нацистичка Немачка је била вођена етно-национализмом. Убијање Јевреја, Словена, политичких дисидената или хомосексуалаца постало је у Немачкој сасвим уобичајено и ускоро попримило нељудске, индустријске размере.

Режим Зеленског прибегава отвореном и масовном тероризму према цивилима. У чему је разлика?

Пси рата морају да буду враћени на ланац

Крај рата значи престанак убијања и успостављање цивилизованих односа међу људима. „У ствари, победа означава тренутак када ‘пси рата’ морају да буду враћени на ланац“, додаје Прауд.

Русија никада није била експанзионистичка претња за Европу, закључује британски дипломата, а упирање прстом у Русију и позивање на мржњу према руском народу веома подсећа на „расну логику“, која је покретала нацистичку и јапанску империју.

Помоћ украјинским псима рата само ће продужити непотребне патње украјинских цивила и војника.

То је требало да буде смисао сећања на Дан победе, који је у Европи, или барем већем делу Европе, очигледно заборављен.

На крају, закључује Прауд, не смемо да заборавимо ни да сви ми носимо у себи пса рата, којег морамо обуздати.

ИЗВОР: РТ Балкан

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *