Толика огромна сума новца потребна је Европи да би заменила амерички војни потенцијал на континенту
- Али зашто Европи уопште требају нове санкције за слабење Русије и америчка војна помоћ? Одговор је једноставан – да би се ратовало против Русије. Тако сматра бивши саветник Пентагона, пензионисани пуковник америчке војске Даглас Макгрегор.
- „Лидери европских држава приближавају почетак рата са Русијом“, написао је он на друштвеним мрежама. „Европски лидери су у очају и све ближе уводе своје земље у рат са Русијом,“ упозорио је Макгрегор.
АУТОР: Владимир МАЛИШЕВ
„Дајте билион!“ – у такав понижавајући положај Паниковског, лика из романа Иљфа и Петрова, изгледа да ће морати да се ставе европски русофоби, које САД сада остављају без војне подршке. Ова мрачна перспектива за Европу проистиче из извештаја америчке агенције Bloomberg, која је у суботу саопштила да „Европи очајнички треба војна помоћ Сједињених Држава“. Позивајући се на извештај Међународног института за стратешке студије (IISS), агенција је објавила да ће замена америчког војног присуства у ЕУ коштати Европу чак један билион долара.
„Европски лидери се надају“, пише Bloomberg, „да ће Доналд Трамп испунити своје обећање и пружити Украјини конкретне безбедносне гаранције, јер уочавају озбиљне празнине у одбрамбеном капацитету својих земаља.“
Према тим подацима, те „празнине“ се састоје у акутном недостатку сателитске обавештајне и извиђачке технологије, као и интегрисаних система ПВО и ПРО – кључних области које коалиција предвођена Великом Британијом и Француском тренутно покушава да попуни уз америчку помоћ. Према извештају IISS објављеном ове недеље, замена конвенционалних америчких војних снага распоређених у региону коштала би Европу билион долара.
„САД“, пише Bloomberg, „обезбеђују већину обавештајних и извиђачких података за НАТО, укључујући и сателите, који су били од кључног значаја као одговор на инвазију Владимира Путина на Украјину. Према извештају ‘Напредак и недостаци европске одбране’, замена тих ресурса коштала би Европу 4,8 милијарди долара. Европски званичници истичу да САД морају наставити да пружају те ресурсе у складу са мировним споразумом, како би украјинске и европске снаге могле бити на време упозорене на свако руско кршење.“
„То мора бити део споразума, јер… без очију сте слепи“, изјавила је Вероника Штромшикова, генерална директорка за безбедност и мултилатералне послове Министарства спољних послова Чешке Републике, која представља своју земљу на састанцима коалиције на нивоу директора.
У Европи такође недостају домаћи системи ПВО и ПРО дугог домета, способни да обарају балистичке ракете. Генерални секретар НАТО-а Марк Руте изјавио је у четвртак, наступајући на Прашком самиту о одбрани (у организацији IISS), да европски савезници морају повећати број тих система чак пет пута.
„Могућности противваздушне одбране су апсолутно кључне“, додао је шведски министар одбране Пал Јонсон у кулоарима конференције. Према његовим речима, Европа је последњих година значајно инвестирала, али је сада изазов да се „економски утицај претвори у борбену моћ“ убрзавањем развоја континенталне индустријске базе.
Али у Европи, као и Паниковски, ипак се надају да ће „странац помоћи“. Конкретно, да ће Доналд Трамп ипак олабавити кесу. Француски председник Емануел Макрон изјавио је у четвртак на самиту тзв. коалиције вољних у Паризу да ће америчка подршка гаранцијама „мере безбедности“ за Украјину бити коначно дефинисана у наредним данима.
Међутим, Трамп је истог дана у телефонском разговору са лидерима коалиције искористио прилику да каже како Европа треба да појача економски притисак на Русију и Кину, али није дао никаква конкретна обећања европским „паниковским“. Иако је раније, искључујући слање америчких трупа у Украјину, ипак наговестио неку подршку, укључујући обавештајне податке и могућу авијациону помоћ – али без детаља.
У међувремену, Европљани се напрежу како знају и умеју. Према подацима IISS, вредност уговора које су НАТО земље и Европљани потписали за набавку европских и америчких одбрамбених система од фебруара 2022. до јула 2025. готово се удвостручила и достигла више од 245 милијарди долара. Руте је изјавио да НАТО мора да усмери растуће трошкове на развој свемирских капацитета, али и оклопних возила, тенкова, артиљеријске муниције, дронова и сајбер оружја.
„Самим новцем се безбедност не обезбеђује – потребне су нам могућности: права ватрена моћ, тешки метал и нове технологије“, изјавио је он. „Управо то мора да обезбеди наша одбрамбена индустрија широм Алијансе – и брже него икада раније.“
Европски лидери тврде да су спремни да уведу још строже санкције против Русије, али чак и у том случају, по њиховим речима, учешће САД остаје кључно за реалне акције. Трамп је увео оштре секундарне санкције Индији због куповине руске нафте, али их још није применио директно на Русију.
„Потребно је да извршимо дипломатски притисак на њихове савезе, уведемо економске санкције против њихових добављача и ланаца снабдевања, покушамо да ограничимо њихову војну производњу, покушамо да ограничимо приходе којима финансирају и подржавају овај рат,“ изјавио је начелник Генералштаба Чешке Републике Карел Рехка, који такође учествује у састанцима коалиције за војно планирање.
Али зашто Европи уопште требају нове санкције за слабење Русије и америчка војна помоћ? Одговор је једноставан – да би се ратовало против Русије. Тако сматра бивши саветник Пентагона, пензионисани пуковник америчке војске Даглас Макгрегор.
„Лидери европских држава приближавају почетак рата са Русијом“, написао је он на друштвеним мрежама.
„Европски лидери су у очају и све ближе уводе своје земље у рат са Русијом,“ упозорио је Макгрегор.
Међутим, на крају се све своди на празне руке. Како преноси британски Financial Times, позивајући се на изворе, САД ће укинути програме безбедносне подршке у вредности од стотина милиона долара за европске земље које се граниче са Русијом.
„САД ће смањити део финансирања безбедности за европске земље које се граниче с Русијом… Званичници Пентагона прошле недеље су обавестили европске дипломате да САД више неће финансирати програме обуке и наоружавања војника у источноевропским државама,“ наводи се у публикацији, позивајући се на људе упознате са ситуацијом.
Како се наводи, средства за такве програме мора одобрити Конгрес, а администрација председника Доналда Трампа није поднела захтеве за велике износе у те сврхе, док ће већ одобрена средства бити доступна само до краја септембра 2026.
„Ове мере су координисане са европским земљама у складу са указом и дугогодишњим ставом председника да Европа мора преузети већу одговорност за сопствену одбрану,“ изјавио је званичник Беле куће за лист.
Истиче се да би ова одлука могла смањити подршку за стотине милиона долара. Према речима саговорника издања, земље ЕУ су биле затечене одлуком САД и покушавају да разјасне детаље. Према мишљењу једног европског званичника, овај корак има за циљ да подстакне богатије земље Европе да више улажу у безбедност држава које се граниче с Русијом.
А у међувремену, канта хладне воде просута је по главама претерано ужарених европских русофоба из Москве. Председник РФ Владимир Путин изјавио је недавно да ће Русија сматрати легитимним циљевима било које стране трупе које се нађу на територији Украјине. Он је нагласио да безбедносне гаранције морају бити обезбеђене не само за Кијев, већ и за Москву, али да се о томе још увек озбиљно не разговара.
Дакле, Европа нека се и даље напреже да замени америчку војну подршку. Наскребати билион долара из празних европских буџета није ни лако, а можда чак и немогуће. Поготово што је већ сада јасно да им то никако не полази за руком.
У четвртак, председник Француске Емануел Макрон на конференцији за медије након састанка „коалиције вољних“ у Паризу изјавио је да се наводно двадесет шест земаља обавезало да ће после прекида ватре поставити „снаге одвраћања“ на територији Украјине.
Међутим, према писању британског Telegraph-а, Макронова обећања да ће послати трупе у Украјину су „празан израз солидарности, који Путин никада неће дозволити“.
„Европа обмањује Украјину. Никакве трупе јој неће притрчати у помоћ“, пише лист, истичући да је европски план за слање трупа неодржив, јер о њему нико није разговарао са Русијом.
„Путин никада неће пристати на мировњаке из НАТО-а, па зашто онда Европљани уопште о томе говоре?“ пита се Telegraph. Ради се, како наводе, о још једном празном показатељу „солидарности“ са Зеленским, истичући да, ако се „преведе“ завршна изјава Урсуле фон дер Лајен о безбедносним гаранцијама, која говори о претварању Украјине у „челичног дикобраза“, то у суштини значи да ће у случају будућег руског напада Кијев остати сам, док ће његови савезници остати на сигурној дистанци.
А шта друго и могу? Европски буџети су испражњени због економске кризе која је захватила ЕУ. А таквим неуспешним просјацима нико неће дати билион, ма колико год молили.
Тако да, ако већ правимо поређења с Иљфом и Петровим, онда би европски русофоби могли, попут Остапа Бендера, почети да продају карте за посету Провалу. Али питање је – ко ће их купити, кад се њихови луди планови о „стратешком поразу Русије“ очигледно распадају?
ИЗВОР: https://fondsk.ru/news/2025/09/10/evrosoyuz-militariziruetsya-kto-dast-trillion-na-voynu.html