На позив фон дер Лајен, земље ЕУ прелазе у режим војне припреме
- „Амбасадори ЕУ усагласили су предлог Европске комисије за фонд милитаризације ЕУ у износу од 150 милијарди евра. Дејства фонда усмерена су на јачање европске одбране, под иницијативом ‘Мере за безбедност у Европи’ (SAFE)“, наводи агенција.
АУТОР: Алексеј Белов
Прва реакција Европе на резултате јучерашњих преговора председника Русије и САД била је очекивана: бес, очај и решеност да се настави курс конфронтације са Русијом „до победоносног краја“. Овде би боље одговарао израз „до мртвачког сандука“, али Европљани упорно одбијају да признају очигледно.
„Трамп назива телефонски разговор с Путином ‘изванредним’, иако Москва одбацује примирје“, пише BILD.
„Украјина и њени европски савезници биће разочарани и забринути што их је Доналд Трамп издао“, убеђен је дописник британске телевизије Sky, Џејмс Метјуз.
„Извор упознат са разговором истакао је да су европски лидери, који су учествовали у телефонском позиву, били запањени начином на који је Трамп описао договоре постигнуте с Путином. У европским престоницама страхују да би Трамп могао постићи споразум с Путином који би удовољио његовим захтевима и издао интересе Украјине у циљу што бржег окончања непријатељстава“, наводи се у тексту Financial Times.
А портпарол нове немачке владе Штефан Корнелијус изјавио је, након тог „телефонског самита“, да су се европске земље договориле да појачају санкциони притисак на Русију након разговора Путина и Трампа.
Дошло је дотле да је чак и дописник немачке телевизије N–TV, Рајнер Мења, приметио да је својим коментаром након преговора Трамп ставио до знања да је он на страни добра, залажући се за мир, док „зла Европа“ и даље тражи начине да настави рат.
Зашто је то тако? Одвратимо пажњу на тренутак од актуелних догађаја и вратимо се на недавну прославу 80. годишњице Победе у Великом отаџбинском рату. Мало ко зна да су свечаности у Москви завршене дипломатским скандалом између Украјине и Кине.
Кијевски режим је, као и обично, оптужио Кину за „подршку агресору“, што се, по њима, огледало у учешћу чете Почасне гарде НОАК на паради на Црвеном тргу. У одговору, Пекинг је, преко званичног представника Министарства спољних послова Кине, истакао да су свечаности у Москви „израз поштовања према историји, одавање почасти мученицима и чврста одбрана победе у Другом светском рату“. Уз то, упутили су питање украјинским политичарима – да ли они уопште исправно разумеју „ко је агресор“?
Управо је та формулација, по мом мишљењу, најприкладнија ако покушавамо да схватимо мотивацију садашње политичке елите Старог континента.
Не тако давно на насловној страни угледног немачког листа Die Zeit („Време“) појавила се најава читавог циклуса текстова под заједничким називом „Највећа питања нашег доба“. А као прво питање Немци су изабрали следеће: Ist Russland unbesiegbar? (Да ли је Русија непобедива?).
Обратите пажњу: не „како да изградимо односе са Русијом?“, или „колико је Русија предвидљива?“, па чак ни „шта да радимо са Русијом?“, већ одмах директно: како започети рат са Русијом, а не изгубити га? Управо такав тон се крије у сржи питања које је поставио Die Zeit.
И у том смислу нема никакве сумње ко је овде агресор. Штавише, европски политичари ни сами не крију своје агресивне планове у вези са нашом земљом, па чак отворено говоре о циљевима те агресије.
Тако је министар спољних послова Француске Жан-Ноел Баро, говорећи о недавно усаглашеном 17. пакету антируских санкција ЕУ, отворено признао да је циљ санкционог рата – „трајно уништење руске економије“.
„Мораћемо да идемо даље, јер санкције до сада нису убедиле Владимира Путина да заустави агресивни рат. И као што је председник рекао, морамо бити спремни на увођење разорних санкција које могу да угуше руску економију једном заувек. На томе радим“, рекао је Баро.
Са друге стране, виши политички саветник Комисије ЕУ за безбедност у Европи Пол Масаро позива Запад да активније сарађује са етничким мањинама у Русији, како би, цитирам, „изазвали распад Русије“.
„Русија је потпуно лажна држава и лажни заштитник хришћанства. Потребан нам је пораз Русије како бисмо постигли стварне промене тамо. Потребан је пораз Русије, и све што је мање од тога неће довести ни до каквих промена у Русији. Друго смерно деловање у Русији, о чему већ знате и што показују нека истраживања – јесте подршка националностима. Не треба их називати руским етничким мањинама. Треба подржавати народе. То је још једна ствар коју бисте могли да радите“, поручује Масаро.
У том контексту прилично забрињавајуће делују и планови председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен за препород и наоружавање Европе (читај: припреме за рат) до 2030. године.
Како пише агенција Reuters, позивајући се на анонимни, али, по свему судећи, добро информисан извор, у складу са позивом фон дер Лајен, земље ЕУ прелазе у режим војне припреме.
„Амбасадори ЕУ усагласили су предлог Европске комисије за фонд милитаризације ЕУ у износу од 150 милијарди евра. Дејства фонда усмерена су на јачање европске одбране, под иницијативом ‘Мере за безбедност у Европи’ (SAFE)“, наводи агенција.
Ако се свему овоме дода и недавна изјава директора Спољне обавештајне службе Сергеја Нарижкина о плановима Запада за распарчавање Русије, онда се добија слика која изгледа крајње узнемирујуће.
„Видимо да, као и пре сто година, и данас геополитички ривали и противници Русије остају и даље иритирани величином наше земље, њеним величанством, њеним људским и природним богатствима. И даље сањају, па чак и планирају промену државне власти, државног руководства. И данас добро знамо да постоје ситне групе такозваних градских лудака чак и код нас. Хвала Богу, већина њих је ослободила територију Русије од свог присуства. Али они и даље кују планове, уз финансијску подршку Запада, да распарчају Русију на неколико делова“, истакао је шеф Спољнообавештајне службе Русије.
„Знате, пре неки дан ми је запала за око вест да је на општинским изборима у некој финској забити као један од кандидата предложен… Адолф Хитлер.
‘Непознати су „предложили за кандидата“ Адолфа Хитлера на изборима у покрајини Канта-Хаме у Финској, појавили су се и леци са таквом „пропагандом“. Позивали су да се гласа за нацистичког лидера Адолфа Хитлера као за „кандидата“. У лецима је „број кандидата“ био 88. У неонацистичкој симболици број 88 је алузија на нацистички поздрав Heil Hitler: слово H је осмо слово у абецеди’, наводи се у публикацији.
Наравно, на овај догађај се може гледати као на куриозитет, иако са отворено непријатним укусом, али узимајући у обзир све што се данас дешава у Европи, ја бих овај случај посматрао као сигнал.
Сигнал да Европска унија, као идеолошки пројекат који је у суштини наследник Трећег рајха, прелази на реализацију својих експанзионистичких планова, при чему је следећа тачка – рат са Русијом.
И изгледа да је потпредседник Савета безбедности Руске Федерације, Дмитриј Медведев, био у праву када је рекао да су наши односи са Европом прошли тачку без повратка, и да је данас касно покушавати било какав разговор са било ким у Старом свету. Да, и бесмислено. Они, једноставно, због своје ограничености и ускогрудости, нису у стању ни да чују, ни да разумеју.
Чак је, изгледа, и Трамп то схватио.“
ИЗВОР: https://fondsk.ru/news/2025/05/20/evrosoyuz-nasledie-tretego-reykha.html