- Хоће ли НАТО опстати или не? О овом питању се све више расправља на Западу. Ако пратите еволуцију наслова у мејнстрим медијима у последњих неколико недеља, можете уочити прилично јасан тренд, који указује на прелазак са сумњи на све сигурније одговоре по овом питању. Ево само неколико таквих примера:
- фебруар, Politico: „НАТО може ускоро да умре“;
- март, Vox: „Да ли је Трамп већ убио НАТО?“
- март, The Daily Telegraph: „Трамп неће убити НАТО, Алијанса је већ мртва.
АУТОР: Владимир Корнилов
Може се учинити да је ово исшчитавање наслова забавно, али, заиста, тако би се могло наставити у недоглед – на ову тему написано је мноштво аналитичких чланака последњих дана. И мада се мишљења разликују, у огромној већини случајева аутори се слажу да се НАТО неће залагати за неку малу чланицу алијансе „ако је Руси нападну“ (а Русија, наравно, нема паметнија посла од тога да нападне јадну, несрећну и беспомоћну чланицу НАТО-а).
Јасно је да се на списку потенцијалних жртава будуће агресије најчешће налази нека балтичка земља. Пензионисани пуковник британске војске Ричард Кемп, на пример, позива на размишљање о сценарију у коме се руско становништво Летоније обраћа Москви за помоћ ради заштите својих етничких права. Аутор, наравно, не предлаже размишљање о томе како, а приори, отклонити узрок проблема: да ли су Британци икада били забринути за права руског становништва у овој или оној земљи? Не, њега више брине шта ће НАТО урадити када Русија „нападне Летонију“.
„Чак и да имамо довољно војника и муниције за борбу, да ли смо спремни да видимо како британски дечаци умиру за Ригу?“ — пита Кемп. Па, онда долази развој овог узбудљивог сценарија: „А ако се не боримо за Летонију, хоћемо ли се заиста борити за Пољску или Румунију“ када на њих дође ред?
Тако размишља и други британски аутор, Стивен Полард, који пише: „Свако ко мисли да је заштита предвиђена чланом 5 Повеље НАТО-а, према којој је напад на једну државу напад на све, и даље важна, живи у свету маште“. И, наравно. овај ток сталних претпоставки да Русија мора некако да нападне некога у Европи не престаје.
Дошло је чак до тачке да се „Дејли телеграф“ пита да ли ће НАТО објавити рат Русији „због малог пожара на британској трафостаници у којој нико није ни страдао“. Да, да, већ су успели да нас оптуже да смо запалили станицу код аеродрома Хитроу – по принципу „па ко други“. Зато говоре о „одмазди” НАТО-а Русији. Истина, и овде су закључци тужни за ауторе суманутих сценарија: „Перспектива изгледа смешно. То значи да ће Русија поново изаћи неогебана из ове збрке! И није важно што никада није отишла тамо.
Овакве мисли данас забрињавају западну јавност. Штавише, овде се наводе мишљења британских аутора, али чујемо да је у балтичким земљама хистерија још озбиљнија. А недавно су се овом хору придружиле и неке северноевропске земље. Данска се посебно труди, суочавајући се са изгледом да изгуби већину своје територије због тврдњи једне велике чланице НАТО-а. Да, ако су се Данци постепено навикавали на Трампове планове у вези са Гренландом, онда је понашање њиховог такозваног „сопственог“ генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа, који се кикотао америчком председнику док је разговарао о анексији острва, за њих било потпуно изненађење.
ДЕАМЕРИКАНИЗАЦИЈА НАТО-а?
Тако, уплашени, с једне стране, „руском претњом“, а са друге „одбијањем САД од лидерства“, Европљани су почели активно да практикују развијање различитих формула за оживљавање Алијансе без Америке. „Фајненшел тајмс“ преноси да главне европске чланице НАТО-а (Британија, Француска, Немачка и поменуте нордијске земље) разговарају о томе како да преузму кључне функције управљања НАТО-ом и одбране континента у наредних пет до десет година.
Али питање је да ли ће САД пристати на такве реформе. „Фајненшел тајмс“ цитира неименованог европског званичника који је отворено рекао: „Мораћете да се договорите са Американцима, а није јасно да ће они то желети. Није изненађујуће што многи имају подељена мишљења о плановима САД да напусте место команданта НАТО-а у Европи. Треба напоменути да су гласину о овим плановима пренели амерички медији, позивајући се на изворе у Пентагону, што је одмах подстакло спекулације о „деамериканизацији“ НАТО-а.
ТРАМП – НЕПРИЈАТЕЉ ЕВРОПЕ
Холандска колумнисткиња Каролин де Грујтер сматра да су Европљани погрешно разумели Трампа: он неће оставити Европу саму, већ жели да је „потпуно потчини, учини својим протекторатом“. Али она уверава читаоце: „На срећу, Европа се буди. У прилог томе Холанђанка наводи податке из истраживања јавног мњења спроведеног у највећим земљама ЕУ, током којег је 51 одсто испитаника рекло да Трампа сматра „непријатељем Европе“, док га само девет одсто сматра „пријатељем“. Тешко је рећи које знакове је колумниста овде видео о „буђењу Европе” и како би то могло да буде у супротности са плановима да се континент претвори у „протекторат САД”.
Истовремено, значајан број европских аутора доводи у питање способност Европе да води било какву независну одбрамбену политику. Тако, други холандски колумниста, Микел Керес, пише: „Чак и ако изузмемо нуклеарно одвраћање, које је готово у потпуности у рукама САД, једначина, „деамериканизација“ европске одбране је огроман и сложен задатак. Европи тренутно недостаје низ основних навика и ресурса: од транспортних авиона до сателитског надзора. Штавише, а то је тешко учинити, с обзиром на то да су многе земље у Европи везане рукама и ногама за САД.“ Чак и када би Европљани одлучили да дају све од себе, под таквим условима би им требало више од деценије да изграде независну одбрамбену машину“.
МИЛИТАРИЗАЦИЈА ЕВРОПЕ
А с обзиром на чињеницу да многе земље одбијају да учествују у суманутим пројектима милитаризације Европе, мало је вероватно да ће они бити спроведени. Данска премијерка Мете Фредериксен покушала је да ово прикаже као „конфликт север-југ“, објашњавајући непопустљивост јужне Европе рекавши да „троше веома мало новца на одбрану јер су далеко од Русије“. Било би добро да је причала само о Италији или Шпанији, али је поменула и Мађарску. Као да је Данска или, још више, Британија много ближа Русији од Мађара!
Европљани су у журби, изјављујући да морају имати времена да „поновно осмисле“ НАТО до јунског самита алијансе, на којем планирају да представе своју нову визију Америци. Али ако не могу да нађу заједнички језик, мало је вероватно да ће бити интересантни Трампу. Да би сачувао статус Европе као протектората, биће заинтересован за наставак рата између Севера и Југа. На крају крајева, принцип „завади па владај“ није заборављен.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://ria.ru/20250324/nato-2006804529.html