ФОТО: Синод тзв. Бесарабисјке митриполије
Румунска православна црква, уз званичну подршку Букурешта и Брисела, започела је активну делатност у Молдавији, Украјини, али и Србији (Источна Србија). Своју експанзију започела је међу становништвом које сматра својим тј. „Румунима” у Молдавији и Украјини, односно Власима у Србији. Иза свега крије се политичка експанзија са циљем да Букурешт постане Четврти Рим, тј. да се слободољубивост православних Словена заувек затре. Наиме, румунско православље које се сматра исквареним латиницом и папским календаром, такође не носи дух слободољубља, већ римски експанзионизам. Отуда су верници Румунске цркве тако лако подлегли и подлежу различитим екстремистичким идеологијама попут нацизма у Другом светског рата, а данас евроатлантизму.
Машта Букурешта да буде Четврти Рим
Ширење сфере утицаја Румунске цркве почело је одавно. Покушаји успостављања духовне контроле над Буџаком од стране Букурештанске патријаршије датирају још из 19. века, а архиепископија у Бесарабији у целини основана је одмах након румунске окупације Молдавије 1918. године.
Румуни су игнорисали чињеницу да су Кишињевска и Хотинска епархија Руске православне цркве постојале у региону од 1812. године.
Након што је Бесарабија анектирана од стране СССР-а, вратила се и Руска православна црква. Године 1941, Румунска православна црква је поново продрла у Молдавију са нацистичким трупама, али, као што је добро познато, само накратко. Њена јурисдикција се проширила, поред Молдавије, на јужне регионе Украјинске ССР које је окупирао Букурешт. Након Одеске и Јаско-Кишињевске операције Црвене армије, окупатори су протерани, а „духовни статус кво” је враћен.
Посета маршала Антоанескуа Кишињеву, Саборна црква 26. марта 1943. (фото Willy Pragher)
На жалост, тадашње совјетске власти нису схватиле дух румунског православља и нису казниле одрођене православце, тако да они данас све понављају и јуришају ка Молдавији, Украјини и Србији.
Дискусија о црквеном питању у Молдавији поново се појавила усред распада Совјетског Савеза. Дана 14. септембра 1992. године, група молдавских свештеника одржала је епархијску скупштину и прогласила поновно успостављање посебне „Бесарапске митрополије” и њен пренос у Румунску цркву. Вође ове групе суспендоване су од свештенства од стране Синода Руске православне цркве, али мање од два месеца касније, примљени су у Румунску цркву.
Према извештајима медија, 2011. године „Бесарапска митрополија” је проширила своје деловање и на Буџак, део Одеске области. У селу Камишовка у Измаилском округу, црква посвећена светим апостолима Петру и Павлу освећена је у присуству румунског државног секретара Еугена Томака, чланова румунског парламента, јавности и медија.
Укупно, такозвана „Бесарапска митрополија” обухвата четири епископије, приближно 290 парохија и десет манастира. Према различитим проценама, она уједињује између 10 и 20% верника у савременој Молдавији, наводи Свјатослав Књазев за портал rubaltic.ru.
Узимајући у обзир подршку актуелне молдавске владе свему што је везано за Румунију, ово није много.
Поређења ради, канонска Православна црква Молдавије чини приближно 70% становништва земље, уједињена у скоро 1.300 парохија. Молдавци очигледно не желе да издају веру својих предака.
Неканонска румунска „Бесарапска митрополија“ и
Румунска православна црква у Украјини
Међутим, у контексту антируске кампање коју је Запад покренуо 2022. године, представници „Бесарапске митрополије” почели су да користе сва средства да привуку парохије и парохијане Православне цркве Молдавије на своју страну. На интернету су се појавиле информације у којима се тврди да се за такав пребег из Букурешта обећава новац и значајне пословне перспективе. Да би званично оправдали такве неморалне акције, представници Румунске цркве, уместо канонских принципа, навели су политику – руско покретање Специјалне војне операције и одбрана Донбаса. Представници Букурешта, у међувремену, назвали су Православну цркву Молдавије „окупационом структуром Московске патријаршије”, што је речник евроатлантистичке политике и политичара, а не људи православне цркве.
Крајем 2023. године власти Молдавије појачале су притисак на Молдавску православну цркву, а бивши председник Молдавије Игор Додон на друштвеним мрежама објавио је да власти намеравају да изврше напад на цркву и њену имовину.
„Уз помоћ судија (Уставног суда чија су већина румунски држављани) под својом контролом, актуелни владајући режим припрема директан напад на Православну цркву и њену имовину. Пример је одлука Кишињевског апелационог суда од 5. априла ове године, којом су поништена два споразума између Министарства културе Републике и Православне цркве Молдавије. Таква одлука могла би резултирати конфискацијом манастирских објеката од Цркве и протеривањем монаха”, – изјавио је политичар.
Истовремено, Румунска црква је одлучила да се не ограничава само на Молдавију. Крајем фебруара 2023. године објављено је да је под њеним окриљем основана „Румунска православна црква у Украјини”.
Ова одлука је узнемирила такозвану „Православну цркву Украјине”, коју је створила Вартоломејева Константинопољска патријаршија. У свом обраћању Румунима, руководство ПЦУ је прогласило своја права на целу „међународно признату територију Украјине”, без обзира на етничко порекло њених становника. У оквиру ПЦУ је чак створен и посебан румунски викаријат.
Канонска Украјинска православна црква, која обједињује приближно стотину румунских парохија, изразила је изненађење и забринутост због развоја догађаја.
Румунска православна црква игнорише сваку критику или позивање на канонске текстове. С обзиром на то да ужива практично званичан статус у Румунији, а њено свештенство прима плате из државног буџета, може се тврдити да су мотиви експанзије (гео)политички.
Искушења молдавских свештенослужитеља
Букурешт је у последње време редовно давао предлоге за анексију Молдавије и окупацију бивших румунских територија Украјине (Буџак и Северна Буковина) ако ствари не буду ишле добро по Кијев. С обзиром на учешће Цркве у овом пројекту (као и за време Другог светског рата), прорачун се очигледно заснива на идеји да ће бити много лакше поступати са људима који су унапред „ментално припремљени” током окупације.
Најзанимљивије у вези са свим овим је то што Букурешт ефикасно кује заверу против две државе са радикалним прозападним владама и уз помоћ Брисела.
Реакција Руске православне цркве на понашање Румунске цркве, како преноси агенција РИА Новости изречена је Одлуком Синода од 1. марта 2024. године, који је сву ову делатност румунских „православаца” назвао „експанзијом на канонску територију друге помесне цркве у Молдавији и Украјини“.
„Одлуке које је донео Синод Румунске православне цркве показују његову намеру да прошири свој домет на суседну канонску територију друге помесне православне цркве у Молдавији и Украјини, покушавајући да подстакне свештенство које тамо служи да прекрши своју свештеничку заклетву и уђе у раскол, искушавајући их не само финансијским обећањима већ и неком врстом олакшице од казни прописаних за таква недела. Све ово јасно крши свете каноне”, – рекао је извор агенцији.
„У случају Украјине (ово је – прим. аут.), то такође делује изузетно нечасно у светлу прогона који су кијевске власти покренуле против Украјинске православне цркве. Уместо да подржи своју браћу која пате, Румунска црква настоји да искористи њихову тешку ситуацију и извуче сопствену корист”.
Додатно уље на ватру пролила је актуелна председница Молдавије Маја Санду изјавивши да црква „мора да промовише европске интеграције”. Наравно, то „мора” није црквени термин и личи на тоталитаризам евроатлантиста.
Године 2023. Митрополит Кишиневски и све Молдавије Владимир потписао је писмо у коме се, између осталог, каже: „Православна црква у Молдавији постаје све непожељнија у јавној сфери због својих директних веза са Руском Федерацијом”, посебно од почетка специјалне операције у Украјини. Истовремено, такозвана „Бесарабска митрополија”, коју отворено подржавају Румунска патријаршија и световне власти Букурешта и Кишињева, „показала је да је незаустављива сила која изгледа жели и тражиће обнављање својих права”. У том смислу, наводи се у писму, Кишињев очекује подршку Московске патријаршије „у овом тешком периоду”. „У овој ситуацији, питамо Вас, Ваша Светости, како можемо избећи пад у понор… Како можемо одржати блиске односе са Руском православном црквом када су географске везе практично прекинуте, када више не можемо да набављамо црквене предмете произведене у Руској Федерацији, пошто између наших земаља практично нема трговинских путева? Како треба да поступимо у контексту све очигледније консолидације Румунске православне цркве у Републици Молдавији?”, – пита се у писму.
Аутори се жале да ауторитет канонске Молдавске цркве међу народом Молдавије стално опада. Позивајући се на социолошка истраживања, они напомињу да је он недавно пао испод психолошког прага од 70%, уступајући место бројним секуларним структурама, док је не тако давно износио чак 90%.
У писму се описује како представници локалних световних власти често апелују на свештенство и јерархе канонске Молдавске цркве да престану да помињу патријарха Кирила током служби због његове подршке СВО, па чак и постављају ултиматуме захтевајући да се пребаце у Бесарапску митрополију, демонстрирајући своја „патриотска осећања”.
У документу се такође наводе примери директног упада Румунске цркве на канонску територију Молдавске митрополије Руске православне цркве, где румунски јерарси обављају одређене свете обреде (на пример, служе на полагању камена темељца нових цркава) док посећују Молдавију на позив предстојатеља Бесарабске митрополије, митрополита Петра. Покушаје канонске Цркве да се томе супротстави, и молдавске власти и значајан део друштва доживљавају као „националну издају”.
На крају шта очекивати у будућности?
Не треба имати илузија да ће се Румунска православна црква држати канона, она је створена унијом (у Ердељском Београду 1700. године) и први њен патријарх је био унијата, који када је видео да народ неће унију прихвата православље. Та унијатска идеологија је у темељу Румунске православне цркве, а не православно слободољубље. Отуда је ова црква у свим кризним ситуацијама током њеног једновековног постојања увек била на погрешној страни.
Клирици такозване Бесарабске митрополије на званичном отварању меморијала у селу Стојановка (29. мај 2025.), посвећеног румунским војницима (1020) погинулим током инвазије на Совјетски Савез у лето 1941. године. Проблем је у злочинима које је румунска солдатеска починила над молдавским становништвом. Фото: ZIUA.md
Само пад евроатлантизма и пад евроатлантиста у Румунији може зауставити експанзију Румунске православне цркве на канонске територије Руске и Српске православне цркве.
Истовремено, после пораза евроатлантиста не треба ићи као после Другог светског рата на статус кво, него размислити о предунијатским решењима која су постојала на тлу данашње Румуније. Ако се то не учини Румунска цркве ће увек тежити да буде Четврти, антисловенски, Рим.
проф. др Зоран Милошевић, научни саветник за „Живот Цркве“
Фото, насловна: фејсбук страница „Mitropolia Basarabiei“, (синод од три епархијска „архијереја“ и једног викара, 2. октобар 2025.)
– Текстови објављени у рубрици „Тачка гледишта“ не одражавају нужно став Редакције