- Недавно смо у више наврата писали о медицинском терору умотаном у обланду измишљене пандемије, затим о временима општег суноврата људскости до најнижег могућег нивоа али одједном, готово ниоткуда појавили су се јунаци који су уз велике личне жртве, презреност од стрна естаблишмента и медија главног тока, у пркос притисцима и уценама, остали до краја верни професионалним и етичким принципима, савесни, часни и непоткупиви.
- Ово је прича о једном од таквих-доктору Рашиду Батару који је вакцинацију назвао масовним геноцидом од стране глобалистичких елита, а др Антонија Фаучија, медицинског саветника председника Трампа, и директора Националног института за алергију и инфективне болести, назвао је Адолфом Хитлером, тврдећи да ће број умрлих због његове кривице превазићи оне који су изгубили животе од Холокауста.
- Тада је изнео, сумњу да би се у вакцинама могле налазити и неке компоненте, које би попут темпираних бомби или успаваних ћелија, када се нађу у телу, чекале да буду активиране, и онда урадиле или изазвале оно за шта су програмиране, што би било сигурно штетно, ако не и фатално, за организам.
АУТОР: Милован Шавија
Ова времена „великог ресета” и његове кључне полуге медицинске тираније, остаће упамћена, наравно, ако их барем неко преживи, по многим ружним, непријатним, па и трагичним догађајима и искуствима. Међутим, међу онима који су тренутно још увек живи, а који нису никада веровали у светост и непогрешивост званичне медицине и генијалност иницијатора и покретача „великог ресета”, како време пролази, све више сазрева уверење да ће та ружна, непријатна и трагична времена остати у сећању и по нечему лепом. Јер, баш у том времену општег и драматичног пада морала и свих људских вредности до најнижег могућег нивоа, незабележеног у читавој досадашњој познатој историји, на површину су испливали они којима је до тог морала и људских вредности било изузетно стало, и који су, чак и по цену великих личних жртава, презрени од естаблишмента и медија главног тока, у пркос притисцима и уценама, остали до краја верни професионалним и етичким принципима, савесни, часни и непоткупиви.
Оно што је можда најважније и најинтригантније у читавом том сплету несвакидашњих околности је чињеница да су се у време општег суноврата људскости одједном, готово ниоткуда појавили јунаци за које се не би никада сазнало да уопште постоје да се нису десила та мрачна и сулуда времена. Као да је тај помахнитали медицински терор на неки необјашњив начин, истовремено са свим оним шљамом просто изгурао из недара медицине и оно најлепше и највредније, што би требало да је краси, с обзиром чиме се као предметом бави, која јој је сврха и шта би требао да буде њен главни циљ.
Тако су, захваљујући тим све бројнијим јунацима тог доба, које је донело не само терор, него и гушење оних најелементарнијих људских права, као што су право на избор медицинског третмана и право на своје мишљење и став, излазила на видело и огољавала се скоро свакодневно сва она зла која су човечанству нанела и још увек наноси Рокфелерова алопатска медицина и њени закулисни спонзори. Али су са друге стране ти исти јунаци, спашавајући човечанство од описане пошасти, спашавали истовремено част оне праве медицине, Хипкратове, чија сврха према њеном оснивачу, то треба увек понављати, није да људе лечи, него да их учи како да се у својим животима понашају да им она никада не затреба.
Један од 12 величанствених
Тих јунака има толико, а сваки дан се појављују неко нови, да их је тешко само набројати, а камоли навести за сваког од њих барем неколико подвига по којима су се прославили. Један од њих је читаво време трајања поменутог медицинског терора, умотаног у обланду измишљене пандемије, био изузетно гласан, храбро, упорно и одноворно указујући јавности на велику опасност која злосутно прети сваком људском бићу, а због које су већ страдали многи. Био је, како би се народски рекло, дугог и оштрог ко бритва језика. Због тога су га чак често помињали и они медији главног тока, тако да су о њему чули и они који не залазе у алтернативно медијско подземље. Сувишно је напомињати да су они „факт чекери” имали пуне руке посла да се изборе са његовим „дезинформацијама”, због којих је још одавно уклоњен са свих друштвених мрежа, осим Твитера.
Ради се о доктору Рашиду Батару, за којега, без обзира на све набројано, сигурно да још увек има много оних који за њега нису чули. А о каквом се доктору ради на најбољи начин се може видети из податка да је још 2010. године објавио књигу под насловом: „The 9 Steps to Keep the Doctor Away”, из којег би се, након превођења на српски као: „9 корака уз помоћ којих бисте избегли сусрет са доктором”, могло веома лако закључити да се ради о Хипократовцу од главе до пете. Та књига је некада чак била и бестселер на листи USA Today-а.
На самом почетку те књиге је на три странице набројано све оно најважније чиме се бавио, школе које је завршио и професионална достигнућа која је постигао. Из тих података се могло сазнати да је до тада био стекао дуплу диплому из биологије и теологије на престижном Washington University in St. Louis, затим диплому доктора остеопатске медицине на: The University of Osteopathic Medicine and Health Sciences, College of Medicine and Surgery in Iowa, те држао звање придруженог научника из области нутриционизма на: North Carolina State University.
Ако би се данас, након 13 година, појавила нека његова нова књига та листа би била много дужа, и ко уна колико страница би заузела. Међутим, свакако да би најважније и највредније од оних најновијих достигнућа било чланство у групи “Disinformation Dozen”, што би се могло буквално превести као: Дванаесторица дезинформатора, или још боље: Дванаест величанствених. То је листа коју је саставила једна од оних угледних невладиних организација по имену Center for Countering Digital Hate (CCDH), што би се могло превести као: Центар за борбу против мржње. То чланство је доктору Рашиду Батару било свакако најдраже од свих титула и признања која је стекао током своје богате докторске каријере, без обзира што он никога никада није мрзео, чак ни запослене у тој невладиној организацији.
Рашид исцелитељ
Али и пре него што је доктор Батар био почаствован чланством у групи “Disinformation Dozen” он се сукобљавао са званичним медицинским ауторитетима. А разлог тих сукобљавања би се могао свести на наслов оне његове књиге из 2010. Јер, он се не само држао ко пијан плота оне Хипократове дефиниције медицине, него је преузео на себе одговорну улогу лечења оних који су оболели због погрешних животних навика, свих могућих отрова, те токсичних лекова прописаних од стране оног злоћудног медицинско-фармацеутског тандема. То лечење је он спроводио лековима које је сам справљао и по сопственим протоколима, што је, наравно, било недопустиво за оне поменуте званичне медицинске ауторитете, који су пажљиво пратили његове медицинске активности и гледали да му подмећу ногу, кад год им се указивала погодна прилика. Тако је 2010. и 2019. од стране Медицинске управе Северне Каролине био два пута званично укорен.
Батар је, попут адвоката Роберта Ф. Кенедија, чврсто веровао да средински отрови, као што су жива и олово, представљају кључни узрок свих дегенеративних болести, почев од дечијег аутизма, па до срчаних болести и канцера. За све те болести он је оболелима нудио своје лекове. Највише се прославио са медицинском кремом, која је, нанета на кожу, омогућавала да се они токсични метали уклањају из тела. На такав начин лечио је децу од аутизма не само из свих делова Сједињених држава, него и читавог света. По сопственом сведочењу обраћали су му се родитељи из 94 земље. А такођер је развио своје алтернативне третмане за оболеле од канцера, користећи водоник пероксид, озон и глутатион.
Због свега тога његове колеге „алопати” су га из дна душе мрзели, називали га преварантом и шарлатаном, оптуживали га да пацијенте трује непровереним лековима, да им даје лажну наду, искориштавајући људски страх и патњу за стицање популарности и богаћење. И поред толике количине мржње према свом колеги, ниједан од тих мрзитеља није никада доспео на ону листу дезинформатора, то јест мрзитеља.
Рашид мрзитељ и ширитељ злосутних упозорења
Алитек са почетком оне такозване пандемије доктор Рашид Батар као да је дочекао својих пет минута. С обзром да му је од првог дана било јасно да се ради о великој превари, није му било тешко да одмах почне да шири „дезинформације”. Чим је почела вакцинација, ту операцију је назвао масовним геноцидом од стране глобалистичких елита. Доктора Антонија Фаучија, медицинског саветника председника Трампа, и директора Националног института за алергију и инфективне болести, назвао је Адолфом Хитлером, тврдећи да ће број умрлих због његове кривице превазићи оне који су изгубили животе од Холокауста. Стога није ни чудо што га је она организација за борбу против ширења мржње ставила на ону своју листу “Disinformation Dozen”.
У време када је уз помоћ невиђене пропаганде читавом планетом завладала масовна хистерија и панични страх од смртоносног вируса, доктор Рашид Батар је хладнокрвно поручивао свим људима да би најбоља ствар која би им се могла десити била да оболе од корона вируса, јер би тада стекли доживотни имунитет, мада од тога не би имали неке велике користи, јер је та болест безопасна.
Међутим, доктор Рашид се није зауставио само на зезању и распиривању мржње према Фаучију и светским елитама. Након што су истраживања садржаја и могућих штетних последица узрокованих вакцинама узнапредовала, а из многих независних лабораторија широм света почели стизати све бројнији забрињавајућу резултати, Рашид је почео да шири и прилично озбиљна и злосутна предвиђања. Тако је једном приликом поручио онима који су се вакцинисали да ће већина од њих до 2025. бити мртва.
А пре годину дана је поручио свим становницима планете да постоји нешто критично, чега би сви требали да буду свесни. Рекао је том приликом да су поред оних „спајк протеина”, о којима су у то време чак и врапци на гранама све знали, у вакцинама откривене и многе друге опасне супстанце, као што су: онај Монсантов глифосат, графен оксид, графен хидроксид, нанотехнологија, које ни у ком случају не би требале да буду присутне у било којој вакцини.
Али оно што је много опасније од свега тога је његова сумња, коју је тада изнео, да би се у вакцинама могле налазити и неке компоненте, које би попут темпираних бомби или успаваних ћелија, када се нађу у телу, чекале да буду активиране, и онда урадиле или изазвале оно за шта су програмиране, што би било сигурно штетно, ако не и фатално, за организам. Једна од тих компоненти је у облику хидрогела у којем би могли бити смештени патогени или било које токсичне материје. За постојање таквих темпираних компоненти у неким вакцинама он је изјавио да поседује потврде из веома поузданих извора.
Те темпиране компоненте би се активирале помоћу оних контраверзних 5Г антена, којима ће ускоро бити прекривена читава планета, и то импулсима фреквенције 16-18 гигахерца у трајању од једног минута. Сходно томе, сви они којима су преко вакцина у тела убачене такве компоненте, могу очекивати да им се, када то неко одлучи, свашта догоди. А то што ће се догодити, није сигурно замишљено да буде за њихово добро.
Рашид на CNN-у
Доктор Рашид Батар је тих пандемијских година био толико познат, гласан, медијски присутан, од једних вољен, од других презрен, да је на крају чак и чувени CNN, перјаница и гласноговорник глобалистичке пропаганде, одлучио да га позове као госта једне емисије. Један од главних разлога је могао бити драматичан пад гледаности његовог програма, као последица појаве већ увелико легендарног Џоа Рогана, због кога су водеће америчке телевизије, укључујући и CNN, биле скоро доведене до банкрота. Са Рашидом Батаром као звездом једне од емисија CNN је вероватно рачунао да поврати нешто гледалаца.
Било је то октобра 2021. Домаћин је био један од тадашњих најбољих CNN–овихновинара истраживача, Дру Грифин (Drew Griffin). Разговор је био отворен и, могло би се рећи, професионално вођен. Доктор Батар је имао прилику да поново износи све своје контраверзне тврдње о пандемији и вакцинама, и да их кроз Грифинова питања образложи. Тако да се стекао утисак да се озлоглашени CNN мало уозбиљио и учинио напор да поправи ружну слику о себи, која га већ деценијама прати.
Међутим, како ће се касније испоставити, један део разговора је цензурисан и избачен, тако да се није појавио током каснијег емитовања. Али, неко га је тајно снимио телефоном и касније приказао на мрежама. Ево како је тај део разговора текао:
„Пошто сам ја вакцинисан, ти мислиш да се у мени налази темпирана бомба и да ћу од ње умрети?”, упитао је помало дрско Грифин.
„Добро, надам се да нећеш, али …. Ја бих био сретан да те сретнем за три године и да се уверим да си добро.”, одговорио је доктор Батар.
„Али, ти мислиш да је то могуће?”, поновио је Грифин питање скептично.
„Ја мислим да је то вероватно”, рекао је на то доктор Батар.
Његово предвиђање ће се на Грифинову жалост испунити. 14 месеци касније, 17. децембра 2022. Грифин је умро након „дуге борбе са канцером”. Тако је барем званично објављено.
То је било истог оног децембра када је најеминентнији британски онколог Гас Далглиш, који се скоро годину дана готово очајнички бори да скрене пажњу медицинских ауторитета на све учесталију појаву галопирајућих канцера, као гост на подкасту угледне докторке Тес Лаври, изнео како је шокиран и запрепаштен свим оним са чиме се свакодневно суочава током своје лекарске праксе. И то нарочито са изузетно брзо растућим канцерима, који просто експлодирају, те поновном изненадном враћању канцера код пацијената који су излечени пре 25 година. И то све искључиво код оних који су вакцинисани, а нарочито који су примали више доза. Да ли је несретни Дру Грифин страдао од једног од тих „турбо канцера”, а да је она прича о дугој борби са канцером била само маска, сигурно ће се једног дана открити.
Рашида покушавају отровати
У разговору са својим колегом дезинформатором из Дванаесторице величанствених, доктором Брајаном Ардисом, почетком маја месеца ове године доктор Рашид Батар је изјавио да су два пута покушали да га отрују. Први пута у Барцелони, након Светског здравственог форума, којем је присуствовао, а други пута током оног поменутог учешћа у CNN-овој емисији у Даласу, после којег је осећао мучнину, вртоглавицу, отежано дисање и бол у грудима. Након оног тровања у Барцелони тестови су показали да су му у крви пронађене исте оне сумњиве материје које се налазе у вакцинама, али у 200 пута већој концентрацији. Уколико је све то тачно, право је чудо да је преживео.
Недељу дана касније је у другом разговору изјавио да се изгледа добро опоравио од оних тровања и да се последња три месеца изузетно добро осећао. Три дана касније, 18. маја 2023. у сред ноћи је изненада умро од срчаног удара у 56-ој години живота. Лекар који је извршио обдукцију изјавио је да је осим срчаног у питању био и мождани удар и да су пронађени исти они биомаркери пронађени приликом илегалних обдукција страдалих на исти начин од mRNA вакцина.
Поред тога, сам Батар је, 13. марта, нешто више од два месеца пре смрти, гостујући на једном подкасту, изразио сумњу и уверење, да би оно што му се дешавало и што је сматрао покушајима тровања, могло бити узроковано и „шедингом”, то јест директним преношењем оних потенцијално опасних састојака вакцина са вакцинисаних на невакцинисане у блиском контакту, било додиром преко коже или удисањем, на шта „дезинформатори” већ дуго времена упозоравају.
За оне који стоје иза његове смрти могло би се рећи: трећа срећа!
А за доктора Рашида Батара: нека му је вечна слава!
Наравоученије
Након уклањања доктора Рашида Батара, од оних који су остали на оној листи Дванаест величанствених најпознатији су доктор Џозеф Меркола и Роберт Ф. Кенеди. Како је кренуло, намеће се питање: да ли је један од њих двојице следећи?
Али исто тако, и сваки од нас још увек живих би могао бити следећи, јер, како се чини, и како је показао случај доктора Рашида Батара, да би се страдало од оне фамозне mRNA, није више потребно бити вакцинисан, а умрети се може и без темпиране бомбе у себи.
ИЗВОР: https://sedmasila.rs/milovan-savija-doktor-rasid-batar-i-tempirane-bombe/?_rstr_nocache=rstr3286485dd77cadad