• Завршиш школе, будеш љекар, доктор наука, и ишчекујеш нечију смрт са радошћу? То је потврда да си био и остао глуп и да књига од магарета никад није направила више него дипломираног магарца.
  • То је потврда и да си лош човјек, а такав никада не може бити добар љекар, инжењер или домаћин.
  • Има, међутим, у томе „Божијег прста“!

Пише: Горан Даниловић, предсједник Уједињене Црне Горе

Бог допушта да се мали и слаби огледну у кончини великог, да се сравне са својим ништавилом.
Колико треба да будеш лош и несрећан да потражиш спас у туђој смрти – колико јадан да „пожурујеш“ крај овоземаљског живота ономе који је већ свет?
Упокојење Владике Амфилохија није било његов крај него почетак. Нема у међувремену никакве празнине него царује пуноћа вјечности.
Има и наше браће која често завапе да им недостаје Владика, али то су ситни гријеси и овоземањске мјере. Како, заправо, може недостајати светитељ или просветитељ?
Ипак, довршимо причу о онима чије су мјере радости саткане од несреће, туге и жалости других. То је најгора од многих врста. Такве људе не можеш да мрзиш нити их можеш прогонити чак иако прижељкују општи помор и несрећу. Несрећницима од властите несреће нема веће казне.

Жао ми вас је јер сте измучени собом, а ниједна мука од те није страшнија.
Жао ми Вас је дипломирани магарци! Жалије ми је, ипак, што сам злоупотријебио магарце да бих објашњавао вас.

ИЗВОР: ИН4С

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *