- „Дијанет“ је државна структура која је директно потчињена председнику земље. Према писању појединих медија, износ додељених финансијских средстава превазилази трошкове 26 државних институција, укључујући министарства унутрашњих послова, енергетике и природних ресурса, заштите животне средине и урбанизма, трговине и спољних послова, као и културе и туризма.
- Осим рада у самој Турској, Управа је активна у 145 земаља света, од којих је у 17 отворено 253 представништва различитог нивоа — од централних канцеларија до контактних центар.
АУТОР: Марија Колесникова, кандидат политичких наука, доцент МГЛУ
Турска Управа за верска питања — „Дијанет“ — у научним и новинарским расправама окружена је, с једне стране, шпијунским ореолом и корупционашким скандалима, а с друге — извесним поштовањем због успеха у промовисању своје стратешке линије у различитим регионима света. Због богатства расположивих ресурса, величине кадровског апарата и степена утицаја у систему државне власти, често је називају „државом у држави“ или „гигантском холдинг-компанијом“. Руководство „Дијанета“ спроводи толико обимну делатност да поједини аналитичари оцењују ову управу као „можда највећу и најцентрализованију муслиманску организацију у свету, по обиму активности упоредиву са Ватиканом“[1].
Крајем новембра ове године, Велико народно собрање (парламент Турске) одобрило је буџет Управе за наредну годину, који је повећан са 35,91 милијарди турских лира (1,3 милијарде долара) у 2023. години на 91,83 милијарде лира (3,18 милијарди долара). Овакав значајан раст, упркос објективним економским проблемима са којима се република тренутно суочава, очигледно сведочи о важности коју турске владајуће снаге придају овој организацији.
„Дијанет“ је државна структура која је директно потчињена председнику земље. Према писању појединих медија[2], износ додељених финансијских средстава превазилази трошкове 26 државних институција, укључујући министарства унутрашњих послова, енергетике и природних ресурса, заштите животне средине и урбанизма, трговине и спољних послова, као и културе и туризма. Осим рада у самој Турској, Управа је активна у 145 земаља света, од којих је у 17 отворено 253 представништва различитог нивоа — од централних канцеларија до контактних центара[3].
Управа се бави верском, образовном, културно-просветном и добротворном делатношћу. Њене главне активности обухватају организовање самита и билатералних консултација верских лидера и свештеника, имплементацију теолошких програма и релевантну наставу у школама и на специјализованим курсевима, обуку имама и муфтија, издавање и дистрибуцију литературе о историји и пракси ислама, ТВ и радио емитовање, као и креирање и финансијску подршку специјализованим интернет-сајтовима. Закључно са септембром 2023. године, у надлежности „Дијанета“ било је око 90.000 џамија у Турској и више од 1.500 у иностранству. Посебност рада Управе у другим земљама огледа се у успостављању партнерских односа са локалним муслиманским организацијама и заједницама и формирању нових, формално независних структура на њиховој основи, које постају важан канал утицаја на целокупну муслиманску, а не само турску заједницу.
Паралелно делује и истоимена фондација „Дијанет“, чији је председник управног одбора начелник Управе за верска питања А. Ербаш. Фондација, према подацима са свог сајта, има за циљ да „подржи делатност Управе, пружи верске услуге и васпита нове генерације које ће учествовати у верском животу“, а њена главна мисија је „пружање материјалне и моралне подршке људима и установама које раде у име добра“[4]. Тренутно у Турској делује 1003 представништва фондације, а у 149 земаља света постоји разграната мрежа филијала које спроводе пројекте у области религије, образовања, очувања културног материјалног и нематеријалног наслеђа, као и социјалних и хуманитарних услуга. Истовремено, неки западни аналитичари указују на то да фондација може послужити као платформа за прерасподелу прихода Управе и прикривање „сенковитих“ инвестиционих токова[5].
У Европи се Управа за верска питања више пута налазила у центру скандалозних инцидената, повезаних са оптужбама за шпијунску делатност у корист Турске националне обавештајне службе. Тако су 2016. године објављене информације које указују на то да су сарадници „Дијанета“ спроводили надзор над члановима покрета Ф. Гилена у 38 земаља, укључујући Швајцарску, Немачку, Норвешку и Аустрију[6]. Те исте године морао је бити повучен верски аташе амбасаде Турске у Хагу Ј. Аџар након што су холандске власти оптужиле да је прикупљао обавештајне информације о „гуленистима“. Слично томе, из безбедносних разлога 2017. године белгијске власти су одбиле захтеве за добијање виза 12 турских имама који су желели да раде у тој земљи.
Године 2018. француски недељник Le Point објавио је текст под насловом „Пакости Ердоганових имама“, у коме су, на основу заплењених страница преписке сарадника Турско-исламске уније за верска питања (структура повезана са „Дијанетом“), приказани докази о шпијунажи над противницима турске власти и незаконитом промету значајне количине новца прикупљеног од Турака у Француској[7].
Значајна је и активност турске Управе за верска питања у близини руских граница. Под покровитељством ове организације у Киргизији и Казахстану делују школе у чијим се наставним програмима посебна пажња поклања верској едукацији. На теолошким факултетима неких киргиских универзитета присутни су сарадници „Дијанета“, који дају савете у вези са стручним усавршавањима, специјализованим курсевима и могућностима наставка студија у Турској, као и финансијску подршку тим активностима. Организација дистрибуира специјализовану литературу, укључујући издања на разним туркијским језицима народа Централне Азије.
У неким руским медијима се истиче[8] да је присуство „Дијанета“ видљиво и у нашој земљи, преко Турске фондације за младе „TÜGVA“, која је све активнија у муслиманским регионима Русије, нарочито у републикама Северног Кавказа. Програми фондације, који привлаче руску омладину, обухватају учење страних језика, упознавање са културним традицијама, као и савремене ИТ технологије које би, како се претпоставља, у будућности младима омогућиле да реализују разне иницијативе, на пример, на друштвеним мрежама. Примењује се систем грантова за покриће трошкова путовања у Турску. Наводи се[9] да је поводом почетка Рамазана фондација TÜGVA пружила финансијску помоћ у износу од 5 милиона долара за 250 исламских верских организација широм Русије.
У оквиру званичних руско-турских културно-религијских контаката, тежња ка сарадњи муслиманских организација две земље формализована је у децембру 2022. потписивањем меморандума о сарадњи у области теолошко-правних закључака (фетви) на период од пет година. Меморандум су на маргинама XVIII Међународног муслиманског форума потписали председник „Дијанета“ А. Ербаш и председник Духовне управе муслимана Русије Р. Гајнутдин.
Деловање организација попут „Дијанета“ неизоставно подразумева затворен карактер великог обима података који би аутентично открили специфичности рада. У том контексту неминовно је појављивање бројних нагађања и тумачења, која, међутим, нису увек лишена основа. Истовремено, не може се занемарити да је Управа за верска питања данас један од главних актера у оквиру спољнополитичког механизма Турске и значајан инструмент спровођења државних задатака Анкаре на међународној сцени, што условљава потребу за успостављањем сарадње са овом структуром у оквиру међурелигијског дијалога.
ЛИТЕРАТУРА
[1] https://www.academia.edu/37535146/Patterns_of_Political_Secularism_in_Italy_and_Turkey_The_Vatican_and_the_Diyanet_to_the_Test_of_Politics
[2] https://turkey.postsen.com/world/374613/Diyanet%E2%80%99s-Record-Spending-Overtook-Other-Ministries.html
[3] https://www.meforum.org/63084/diyanet-tool-for-turkish-soft-power-in-germany
[4] https://tdv.org/en-EN/about-us/
[5] https://nordicmonitor.com/2023/11/record-surge-in-diyanet-budget-to-serve-erdogans-political-objectives-at-home-and-abroad/
[6] Муслимански верски вођа и мултимилионер кога су турске власти оптужиле за покушај пуча у Турској 2016. године. До смрти боравио у Сједињеним Државама.
[7] https://nordicmonitor.com/2022/10/turkeys-notorious-religious-authority-diyanet-uses-scout-camps-as-a-cover-in-europe/
[8] https://vpoanalytics.com/geopolitika-i-bezopasnost/turtsiya-na-severnom-kavkaze-myagkaya-sila-s-dalnim-pritselom/
[9] https://serdalo.ru/zamorskie-blagodeteli-iz-fonda-tugva
Читайте другие материалы журнала «Международная жизнь» на нашем канале Яндекс.Дзен.
ИЗВОР: https://interaffairs.ru/news/show/43701
Тужно је да ми Словени, после толико битака и страдања у борби против ислама нисмо разумели са чиме имамо посла. Па зар муслиманска вера не захтева да се ми сви, „неверници“, поубијају? Да нам се деца од 5 година „удају“? Зар нисмо видели како су декларисали да њихова вера није компатибилна са нашим структурама у БиХ 1995.?
Зашто сарађивати у било ком облику са њима? Какво поштовање интернационалних закона, кад они нама не дају право на живот и нашу веру?
Ко има турску телевизију TRTWORLD може да види како њихова пропаганда делује – БиХ, ЦГ, Косово, Македонија… су зоне њиховог малигног утицаја, где се конвертирани Срби представљају као Турци. Разарање наших словенских, некада славних, простора и у миру иде даље.
Наивност наших вођа и подкупљивих влада је застрашујућа.
Па и овај чланак не иде у срж проблема. Словенска интелигенција је затупљена језуитским образовањем и наративима који раде на програмираном ауто-геноциду.
Русија је препуна муслимана који само чекају на боснификацију и уништење тамошње хришћанске културе.