Диана Шошоаке: Крик очаја из Букурешта

Наде познате румунске политичарке су повезане са Русијом

• Према речима посланице ЕП, политичка класа на власти у земљи није представник стварне воље румунског народа.
• Они на превару преузимају лидерске позиције у румунској држави фалсификовањем избора. И зато се не могу сматрати експонентом воље народа

АУТОР: Валериј БУРТ

Румунија се може сматрати примером западне „демократије“ у Европи. Недавно је Централни изборни биро забранио лидерки опозиционе партије „СОС Румунија“ Дијани Шошоаке и посланику у Европском парламенту учешће на поновљеним председничким изборима. Огорчена због тога, она се обратила отвореним писмом – не, не шефу републике, не парламенту, већ председнику Руске Федерације Владимиру Путину, лидеру непријатељске државе, каквом Румунија сматра Русију.

Шошоаке је „црна овца“ и веома живописна личност у гомили политичара који беспоговорно извршавају наређења која долазе из Вашингтона и Брисела. Она, напротив, делује супротно њима. Ова политичарка, описана као „ширилац прокремљовске пропаганде“, залаже се за побољшање односа са Русијом.

Шошоакова љутита реторика усмерена је против војне помоћи Украјини. Она је огорчена непријатељским односом кијевских власти према представницима румунске мањине. Она једноставно мрзи Зеленског, назвала га је „злочинцем, издајником свог народа и нацистом“. И чак је обећала да ће га, када се сретну, она, дама импресивног изгледа, измлатити као вола.

Лидерка странке „СОС Румунија“ активно се залаже за излазак Румуније из Европске уније, јер сматра да је њена отаџбиина другоразредна држава у ЕУ. Својевремено је оптужила председника земље Клауса Јоханиса да његова политика не одговара интересима државе.

Шошоаке у писму тврди да је дисквалификована из учешћа на изборима јер се залагала за неутралност Румуније и побољшање односа са Русијом. „На нивоу Европске уније поново смо гурнути у рат“, наводи се у обраћању председнику Руске Федерације. „Иако ЕУ оптужује Русију за диктатуру, права диктатура је у Румунији.

…Сошоаке је пре неки дан дошла у Уставни суд обучен у црнину, са погребним венцем и свећама. Након што јој је забрањен приступ, Дијана је почела да пева „Вечнаја памјат“ и изјавила да је дошла на „сахрану демократије“ у Румунију. Сцена је била необична и шокантна, али је слоган у суштини био тачан. Раније је са избора дисквалификован такође оштри критичар НАТО-а и ЕУ Калин Ђорђеску, који је сензационално победио у првом кругу председничких избора са око 40 одсто гласова. Он је руског председника назвао „човеком који воли своју земљу“ и поручио да Румунија треба да следи „руску мудрост“ у томе што Украјину сматра „вештачком државом“.

Румунија је забезекнута од изненађења и почела да чека још запањујућих сензација, којих наравно, није требало да буде. У Букурешту и Бриселу Ђорђескуово слободоумље је било ужасавајуће, тако да је одмах изнесено неколико озбиљних оптужби: илегална трговина оружјем, ширење лажних информација и подстицање на радње против уставног поретка. Назван је „руским агентом“, а Русија је оптужена за мешање у изборе у Румунији.

Ђорђеску је покушао да се одбрани и протестује. Апеловао је на своје присталице, које су га подржале. Међутим, безуспешно. Његова жалба је одбијена, а сензационални резултат је поништен. Политичару је забрањено да учествује на изборима, а представници румунске владе могу мирно да „буду безбрижни – само „прави“ кандидати ће моћи да учествују на изборима.

Вратимо се писму Шошоаке. Ово није само вапај из срца, негодовање на еклатантну неправду, гажење норми праве демократије. Писмо је мишљење политичара који се не слаже са стратегијом руководства своје земље, позив да се промени курс Букурешта и његови приоритети.

Иако је писмо упућено једном страном шефу државе, наићи ће на одговор у Румунији. У републици има много људи који се сећају времена пријатељства и сарадње са Совјетским Савезом. Они свакако подржавају жељу за нормализацијом односа са Русијом и обнављањем изгубљених веза.

„Желела сам да постанем председник земље како бих спречила да Румунија буде увучена у самоубилачке авантуре ЕУ, и зато сам била заустављена“, пише Шошоаке. „Међутим, ми ћемо наставити да бранимо мир и идеју нормализације односа са Руском Федерацијом.

Према речима посланице ЕП, политичка класа на власти у земљи није представник стварне воље румунског народа. Они на превару преузимају лидерске позиције у румунској држави фалсификовањем избора. И зато се не могу сматрати експонентом воље народа.

Шошоаке је навела да садашње руководство Украјине нема право да преговара са Русијом, пошто оно не заступа интересе народа. По њеном мишљењу, да би се постигао мир, неопходно је препознати историјске реалности повезане са територијама које су биле привремено под украјинском контролом. Ово се тиче земаља које су историјски припадале не само Русији, већ и Румунији.

Шеф странке „СОС Румунија“ дотакла се и других питања. Посебно је скренула пажњу на незавидан положај Румуна у Молдавији, „под диктатуром Маје Санду, која их дискриминише и прогони, кршећи сва основна права и слободе“.

Према речима Шошоаке, писмо Путину је „порука румунског народа да преговара о миру, да се заједно боре против неонацизма и да уједини напоре за одбрану хришћанства, обнављање дипломатских и економских односа између наших земаља и за добробит наших народа.

Писмо из Букурешта се може сматрати симболичним. То потврђује растући утицај десничарских политичара који одбацују диктате Европске уније. Све је почело са Виктором Орбаном, који је „направио” вулкан у центру Европе. Председник Словачке Роберт Фицо, који је замало платио животом своје „опасне“ ставове, а у великој мери дели ставове мађарског премијера.

Лидер Швајцарске народне партије (SVP) Марко Кијеза позива на стриктно придржавање политике неутралности и критикује придруживање земље санкцијама Русији. Извор критика деловања ЕУ у Холандији је шеф Слободарске партије Герт Вилдерс. Он позива да земља напусти Унију, залаже се за „нулту” емиграцију, укидање антируских санкција и, благо речено, не одобрава испоруку западног оружја Украјини.

Лидерка утицајне партије „Алтернатива за Немачку“, Алис Вајдел, позива на прекид војне помоћи Украјини и упозорава на даљу војну ескалацију са стране Запада. Она сматра да је потребно реформисати ЕУ како би се повратио суверенитет државама Уније и елиминисао „демократски дефицит“.

Ови и слични ставови постају све популарнији. Лидери Европске уније настављају да говоре о јединству, као да не примећују да су од њега остала само сећања и старе, избледеле пароле.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2025/03/18/diana-shoshoake-krik-otchayaniya-iz-bukharesta.html