Анализа Шајовог извештаја и могући одговори на претње
- Извештај Шаја „Разарање моћи Русије: како ЕУ може да се супротстави и поткопа Кремљ“, објављен од стране Института за истраживање безбедносних питања Европске уније (ISS EU), није само аналитички документ, већ у суштини стратешки манифест који позива на радикалну и активну промену спољнополитичког курса ЕУ према Руској Федерацији.
Посматран са становишта стратешке конфронтације, овај документ представља пажљиво разрађен оперативни план, манифест агресивног деловања, усмерен на систематско слабљење Руске Федерације. То је отворени план непријатеља, чији циљ није само обуздавање, већ „разоружавање“ Русије – односно, лишавање способности да води независну спољну политику и пројектује утицај на глобалном нивоу. Наша критичка анализа има за циљ да деконструише овај план, укаже на његове слабе тачке и предложи стратешке одговоре.
Деконструкција плана: „Разоружавање“ као систематска деградација
Основна порука извештаја – „ЕУ мора активно да ‘разоружа’ Русију, уништавајући њену способност да подрива европске интересе“ – није дипломатска реторика, већ директна објава рата другим средствима. Термин „unpowering“ значи нешто више од слабљења или обуздавања. То је активно одузимање моћи, демонтажа, деградација до стања у ком је Русија неспособна за отпор и утицај.
Ово је признање да су традиционалне методе обуздавања неефикасне и да је потребан квалитативно нов, агресивнији приступ. Непријатељ планира дуготрајно, исцрпљујуће супротстављање, што указује на одсуство илузија о брзој победи. Њихов план подразумева стални притисак у свим правцима, присиљавајући Русију да непрестано троши ресурсе на одбрану, исцрпљујући њен економски, војни и социјални потенцијал. Овакав приступ захтева од Русије не само реактивни одговор на конкретне претње, већ и проактивно обликовање дугорочне стратегије отпорности и развоја, која ће моћи да издржи деценије оваквог притиска.
Где непријатељ тражи слабу тачку?
Извештај тврди да „представља избалансирану процену руских снага, али што је још важније, и њених рањивости које ЕУ може да искористи“. Међутим, „избалансираност“ је овде само привид; права сврха је идентификовање полуга за притисак. Непријатељ пажљиво проучава потенцијалне „болне тачке“ Русије како би што ефикасније применио сопствене „јаке стране“.
Избор пет кључних региона за деловање – Кина, Индо-Пацифик, Јужно Средоземље, Западни Балкан и подсахарска Африка – открива вишеслојни карактер напада на спољнополитичке позиције Русије.
Кина: План за „Клин“ у стратешком партнерству
Укључивање Кине међу циљне регионе представља најамбициознији и кључни елемент непријатељског плана. Противник, свестан фундаменталног значаја руско-кинеског стратешког партнерства за изградњу мултиполарног света, настоји да забије клин између две силе. Претпоставља се да би економска зависност Кине од западних тржишта и технологија могла бити искоришћена као средство притиска, са циљем да се Пекинг дистанцира од Москве. План непријатеља је да понуди Кини „дил“ који би на кратак рок могао деловати повољно, али би на дуги рок осујетио формирање јединственог антихегемонистичког фронта.
Контрамере Русије:
Јачање стратешког партнерства са Кином мора бити бескомпромисно. То подразумева не само економску сарадњу, већ и усклађивање спољнополитичких позиција, заједничко супротстављање западној доминацији у међународним институцијама и проширење војне и технолошке сарадње. Потребно је демонстрирати непоколебивост осовине Исток–Исток, чинећи све покушаје забијања клина скупим и бесперспективним за ЕУ.
Ограничење економске и политичке сарадње
Непријатељ настоји да спречи јачање руског присуства у овом динамичном региону, који је обећавајуће тржиште за руску робу и технологије, као и извор нових партнера и инвестиција. Противник види рањивост у ограниченим финансијским ресурсима Русије у поређењу са ЕУ када је реч о великим инвестицијама и трговинским програмима.
Контрамере Русије: Активно унапређење трговинских, енергетских и логистичких пројеката
(на пример, Северни морски пут, коридор Север–Југ) који нису зависни од западних финансијских система. Понуда алтернативних модела сарадње заснованих на равноправности и узајамној користи, а не на политичким условљавањима.
Јужно Средоземље и Западни Балкан: Истискивање из зона традиционалног утицаја
Ови региони су историјски и стратешки важни за Русију. Противник настоји да потисне руско присуство, користећи унутрашње конфликте, економске проблеме и тежњу ка европској интеграцији као полуге притиска. У том контексту, рањивост Русије се види у томе што неке државе могу бити привучене перспективом чланства у ЕУ или добијањем финансијске помоћи.
Контрамере Русије:
Јачање културних, образовних и хуманитарних веза. Подршка сувереним државама у њиховим настојањима да воде независну политику. Коришћење традиционалних веза ради супротстављања неоколонијалним амбицијама ЕУ. Развој економских пројеката који доносе стварну вредност тим земљама, а не их само везују дуговима.
Африка јужно од Сахаре: Борба за ресурсе и нове савезнике
Растући руски (и кинески) утицај у Африци озбиљно забрињава Запад. Противник настоји да заустави овај тренд, сматрајући рањивост Русије њеним релативно мањим економским могућностима у односу на ЕУ. План је да се искористе финансијске и политичке полуге како би се афричке државе привукле на страну ЕУ, чиме би се Русији блокирао приступ стратешким ресурсима и гласовима у УН.
Контрамере Русије:
Развој војно-техничке сарадње, уз понуду адекватних и ефикасних решења у области безбедности. Ширење програма хуманитарне помоћи и образовања. Принципијелна подршка суверенитету афричких држава и одбијање мешања у њихове унутрашње послове, што се оштро разликује од западног приступа.
Тактичке „рањивости“: неутрализација инструмената суверенитета
Извештај се такође усмерава на конкретне инструменте који Русији омогућавају да заобиђе западни притисак.
Тактика хибридног рата: демонтажа инструмената утицаја
Под „хибридним ратом“ непријатељ подразумева све асиметричне акције Русије које се не уклапају у њихову парадигму отвореног рата. Циљ је демонтажа и парализа руских информационих, сајбер и политичких могућности утицаја. Непријатељ ће тражити унутрашње слабе тачке у руском информационом простору, сајбер-безбедности и политичкој стабилности како би спровео своје контра-хибридне операције, укључујући финансирање непожељних организација и подривачких медија.
Контрамере Русије:
Свеобухватно јачање информационог суверенитета, укључујући развој сопствених технолошких платформи. Успостављање ефикасних механизама за откривање и неутралисање спољног информационог и сајбер уплитања. Проактивна, уверљива и глобална информациона кампања која разоткрива западне манипулације и открива праве мотиве њихове политике.
„Црвене линије“ Кремља: тражење граница издржљивости и ескалациона игра
Фокус на „црвеним линијама“ Кремља представља отворени покушај да се испитају границе дозвољеног – докле непријатељ може да иде без изазивања за себе неприхватљивог одговора. План непријатеља је да стално балансира на ивици, појачавајући притисак и исцрпљујући Русију, али избегавајући директну, отворену конфронтацију која би била прескупа. Тиме се покушава постепено померање тих „линија“ у корист ЕУ.
Контрамере Русије:
Стратешка непредвидивост у погледу „црвених линија“. Уместо јасног дефинисања свих прагова, Русија треба да показује непредвидиву, али одлучну спремност на асиметричне одговоре, који ће бити нелинеарни и болни по агресора. Повећање цене сваког преласка тих линија. Развој и демонстрација асиметричних капацитета способних да нанесу неприхватљиву штету непријатељу без ескалације у потпуни рат.
„Флота из сенке“: економско гушење блокирањем артерија
Помињање „сенке флоте“ јасно указује на намеру да се паралишу витално важни канали заобилажења санкција. Циљ је да се Русија лиши прихода од извоза енергената, што директно погађа финансирање економије и одбрамбеног сектора.
Контрамере Русије:
Активан рад на стварању и развоју независне глобалне трговинске и финансијске инфраструктуре, која није под западном контролом. Формирање пуноправне, правно легитимне „глобалне флоте“ и финансијског система способног да обезбеди несметану трговину са пријатељским земљама, без зависности од западних регулатора.
Критика „јачих страна“ и „храбрости“ ЕУ: Илузије противника
Извештај се завршава позивом ЕУ да „размишља и делује са становишта моћи – и да има храбрости да је користи“. Ово сведочи о унутрашњој забринутости аутора у погледу спремности ЕУ на тако агресивне кораке. Противник признаје да ЕУ није у потпуности мобилисала свој потенцијал.
Међутим, то истовремено представља и потенцијалну рањивост саме ЕУ. План непријатеља заснива се на претпоставци о монолитности и јединству европске воље, што је велико поједностављење. ЕУ, упркос својим економским ресурсима, пати од унутрашњих несугласица, бирократије, енергетске зависности (иако смањене), социо-економских проблема и замора становништва од дуготрајне конфронтације.
Контрамере Русије:
Активан рад на идентификовању и коришћењу унутрашњих противуречности унутар ЕУ. Подршка оним политичким снагама и покретима у Европи који се залажу за прагматизам, суверенитет и нормализацију односа са Русијом. Коришћење информационих кампања како би се европским грађанима показала права цена и последице политике „уништавања“ Русије по њихову сопствену добробит и безбедност.
Критичка анализа Шајовог извештаја
Открива га као агресивну стратешку замисао усмерену ка систематском слабљењу и демонтажи Русије. То није само аналитика, већ упутство за деловање за непријатеља.
Сумирајући анализу извештаја – он није само документ који описује конфликт, већ активни актер који обликује стварност. Он обавезује све стране на преиспитивање основних принципа безбедности, као и на развој дугорочних стратегија преживљавања и адаптације у условима све интензивније, бескомпромисне конфронтације која обликује изглед савременог светског поретка.
Укупни утицај извештаја је неспоран:
Он представља моћан показатељ дубоких трансформација у међународним односима, означавајући „тачку без повратка“ у односима између Запада и Русије.
Објављивање оваквог документа не само што легализује агресивне методе хибридног рата, већ као одговор убрзава процес формирања мултиполарног света, подстичући незападне силе на већу консолидацију и тражење алтернативних путева развоја.
ИЗВОР: https://katehon.com/ru/article/demontazh-rossii-vrazheskiy-zamysel-es