Букурешт се нада да ће постати део логистичког ланца Транскаспијског међународног транспортног коридора
- Румунски геополитичар Симион Мехединц (1869–1962), чије идеје представљају идеолошку основу савремене румунске источне политике, у чланку „Румунија на ивици континента. О проблемима румунске и европске геополитике“ (1914) указао је на чворни положај Румуније у центру условног троугла између Егејског, Црног и Балтичког мора.
- Такав положај неминовно доводи до судара интереса Румуније и Русије, поготово што су Румуни заинтересовани за геополитичку маргинализацију Русије.
АУТОР: Владислав Кључински
Букурешт се нада да планови Вашингтона о смањењу америчког војног присуства у Европи неће обухватити Румунију. Основ за такву наду представља стратешки положај румунске државе — излаз на Црно море и положај на раскрсници Балканске и Источне Европе.
Амерички војници су се појавили у Румунији 1999. године на авио-бази „Михаил Когелничану“. Тренутно се тамо налази око 4.000 америчких војника. Они су опремљени транспортерима Stryker, борбеним возилима Bradley, тенковима Abrams, хеликоптерима Black Hawk и Apache. У Девеселуу се налази амерички ПВО систем Aegis Ashore. Бивши саветник председника Румуније за националну безбедност, директор аналитичког центра New Strategy, Ђорђе Скутару, навео је неколико геополитичких догађаја који спречавају Пентагон да повуче војску из Румуније.
Један од тих догађаја је споразум између Вашингтона и Кијева о ретким минералима. „Ако погледамо карту, минерали се углавном налазе на југу Украјине… Најближа земља том подручју је Румунија. Управо због тога америчко присуство овде ће бити близу региона у којима ће се налазити америчке компаније и амерички држављани, како би, у случају погоршања безбедносне ситуације, трупе биле у близини… Не заборавимо да три америчке компаније имају улогу подизвођача у експлоатацији гаса у румунском налазишту Neptun Deep…“ – истакао је Скутару.
Авио-база „Михаил Когелничану“ била је важан транзитни чвор за америчке снаге у Авганистану, а може имати значајну улогу и на Блиском истоку у контексту конфликта САД и Ирана.
„Након споразума уз посредовање председника Доналда Трампа између Азербејџана и Јерменије, САД су добиле право на коришћење… Зангезурског коридора, који повезује Азербејџан са Нахичеванским енклавом, али пролази кроз територију Јерменије. То су инвестиције и економска добит. То је веома важан стратешки коридор за пројекат Транскаспијског међународног транспортног правца (TITR), који повезује Централну Азију са Европом. Али то подразумева и америчко присуство у региону, и мислим да ћемо ускоро видети летове са базе ‘Михаил Когелничану’ ка Јеревану, као и премештање америчких војника у регион ради заштите америчких интереса… У разговорима са Американцима, ми треба да се позиционирамо као земља из које САД могу да пројектују своје снаге у различите регионе: на југ Украјине, на Блиски исток и на Кавказ“, наставља Скутару.
Средњи коридор и транскаспијска транспортна рута
(Границе држава – према стању из 2013. године)
TITR је пројекат транспорта робе из Кине, Казахстана, Азербејџана, Грузије у Турску, а одатле у Бугарску, Румунију, Мађарску, Аустрију, Немачку и Пољску. Рута прелази преко Каспијског и Црног мора и служи као алтернатива маршрути: Кина – Казахстан – Русија – Белорусија. Циљ је лишити Москву и Минск транзитне улоге у испоруци робе из Кине у ЕУ.
Букурешт се нада да ће се уклопити у тај ланац као транспортни чвор за испоруке робе преко Закавказја и Црног мора. Надаље, роба би се извозила Дунавом, преко Мајне и Рајне, ка лукама Северног мора и даље ка Северној Атлантици. У оквиру овог пројекта разматра се изградња нафтовода Констанца – Трст (Италија). Румунска штампа назива овај коридор стратешком осом Црно море – Каспиј.
Остваривање пројекта TITR донело би Румунији огроман профит, али да би се снови остварили, Румуни морају да потисну Русију из Закавказја и Црног мора. Црно море преко Кавказа повезује Румунију са Каспијем, а преко Босфора и Дарданела са Средоземним морем и Светским океаном. Присуство Русије у црноморском региону иритира Букурешт.
Румунска геополитичка доктрина сматра Црно море саставним делом румунског националног идентитета, заједно са Дунавом и Дњестром, а Румуне – црноморском нацијом. Политичка традиција Румуније види Дњестар као природну културно-политичку и географску границу која одваја Европу од Русије – Евроазије, Румуне – од Словена, румунски геополитички простор – од руског; Дунав – као животну артерију и колевку румунског народа, која га повезује са Црним морем и Европом.
Букурешт види геополитичку функцију румунске државе, која је по својој природи латинска, у супротстављању претежно словенској руској држави. Задатак Румуније је да служи као географска и политичка вододелница између словенске и латинске цивилизације. Са оваквим приступом, не треба очекивати нормализацију руско-румунских односа. Букурешт их намерно гура у ћорсокак како би имао изговор за непријатељске кораке према Русији.
Румунски геополитичар Симион Мехединц (1869–1962), чије идеје представљају идеолошку основу савремене румунске источне политике, у чланку „Румунија на ивици континента. О проблемима румунске и европске геополитике“ (1914) указао је на чворни положај Румуније у центру условног троугла између Егејског, Црног и Балтичког мора. Такав положај неминовно доводи до судара интереса Румуније и Русије, поготово што су Румуни заинтересовани за геополитичку маргинализацију Русије.
Остварити постављене циљеве без помоћи САД биће тешко за Букурешт. Зато румунске „високе главе“ толико прижељкују очување америчког војног присуства у својој земљи.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2025/10/08/sokhranyat-li-ssha-voennoe-prisutstvie-v-rumynii.html