- А ако се крене даље трагом те злокобне масонске поворке, добро је познато да су готово сви амерички председници били масони.
- Није случајно што се у близини Вашингтона, у Александрији, уздиже зграда висока 100 метара – Национални масонски меморијал Џорџа Вашингтона.
- На улазу стоји бронзана статуа првог америчког председника – у масонској кецељи, с чекићем у руци и другим масонским обележјима.
АУТОР: Владимир МАЛИШЕВ
Током недавне расправе у Белој кући између председника САД Доналда Трампа и Владимира Зеленског, као и током сусрета са председником Француске Емануелом Макроном, пажљиви новинари су приметили да Американац више пута саставља дланове на одређен начин – у облик ромба. Примећено је да исте такве гестове често користе и други политичари: председник Француске Емануел Макрон, Ангела Меркел у Немачкој. А пирамида, око у пирамиди, ромб, троугао, око у троуглу – све су то масонски симболи који означавају врсту структуре власти у којој читаво човечанство контролише мала група „изабраних“. Управо због тога, љубитељи теорија завере одмах су заподозрили да је амерички лидер члан ове тајне организације.
Међутим, такве сумње појавиле су се још раније. Још 2017. године британски лист The Sun објавио је чланак под насловом: „Да ли је Доналд Трамп члан ‘илумината’? Теорије завере око новог председника САД.“ У чланку се наводи да многи тврде како је он део глобалне елите која тежи успостављању Новог светског поретка (НСП).
„Поред безрезервне подршке Израелу од стране Трампа, многи знаци указују на то да он припада ционистичком кампу. Његов ‘главни стратег’ Стив Бенон радио је за Breitbart.com, који је вероватно био параван за Мосад и поставио темеље Трамповој антимигрантској, антииранској, антилибералној и проруској политици“, пише амерички политиколог Хенри Макоу.
А након што је Трамп наредио бомбардовање Ирана – чему се, како је познато, противило његово окружење – такве сумње су се само појачале. Познато је и да је Трамп био први актуелни председник САД који је посетио Зид плача у Јерусалиму (2017). А 7. октобра 2024. године (на прву годишњицу почетка последњег рата на Блиском Истоку) Трамп је посетио у Квинсу (држава Њујорк) гроб Менахема-Мендла Шнерсона – духовног вође покрета „Хабад“. Ребе је био одлучни противник враћања територија које је Израел окупирао Арапима. Имао је јасан став: на светој земљи за Јевреје не могу постојати две државе – нема места за Палестину. Ребе је веома популаран међу ратоборним Јеврејима. Трампова посета гробу је очигледан знак да је он присталица Шнерсона.
Недавно је на сајту Global Research News објављен чланак под називом: „Нераскидива веза између ратова на Блиском Истоку и Украјини“. Анализирајући Трампове изјаве и поступке, аутор поставља реторичко питање: „Да ли је могуће да је Трамп у једном тренутку прихватио јудаизам?“ Зато не би било чудно ако се покаже да је актуелни председник САД уједно и масон.
А и то да масони на Западу нису безазлена организација љубитеља древних ритуала, већ структура тесно повезана с политиком, данас је већ добро познато. И то не у прошлости – већ данас. Довољно је подсетити на велики скандал из 1981. у Италији, када је разоткривена масонска ложа П-2, која је припремала десничарски државни удар у земљи. У њеном саставу били су министри, шефови обавештајних служби, генерали, посланици, банкари. Влада је морала да поднесе оставку. Отворена је истрага, али су многи истакнути чланови ложе потом побегли у иностранство или су убијени. Тако је банкар Гвидо Калви пронађен обешен испод моста у центру Лондона, а Микеле Синдона отрован у затвору.
Мало је познато да је један од најактивнијих бораца против масона био Франциско Франко, кога се код нас од времена СФРЈ представља као диктатора и Хитлеровог савезника. Али без обзира на све што се говори о „диктатури Франка“, током његове владавине Шпанија је постигла велике економске успехе. Тако је, на пример, 1964. године индустријска производња у земљи порасла за 140,2%, што је био највиши раст у свету – иза себе је оставила чак и послератну Јапанску (139,2%) и САД (121,6%). Наравно, и приход по глави становника у Шпанији се у односу на 1958. годину повећао два и по пута.
Да, Франкови присталице сурово су се обрачунавали с комунистима, али и Стаљин је касније погубио многе који су под плаштом „добровољаца“ ратовали у Шпанији. А идеја комунизма, за коју су се у Шпанији бориле интербригаде, ми смо се сами одрекли 1991. године.
„Фашизам Франка“, писао је недељник Аргументи и факти, „био је некако ‘погрешан’. Није личио ни на немачки нацизам са расном теоријом, ни на италијански фашизам с презиром према монархији и корпоративном државом. Једино што их је повезивало био је национализам. Али и тај Франков национализам био је необичан – за њега је Шпанац био сваки грађанин Шпаније, без обзира на расне и племенске разлике. Његов слоган под којим је ушао у грађански рат 1936–1939. био је: ‘Народ, монархија, вера’“.
И само један бегљив поглед на ову паролу, пише недељник, довољан је да се уочи – она необично подсећа на руску империјалну тријаду: „Православље, самодржавље, народност“. Није ни чудо што је на страни Франка ратовало доста руских белогардејаца-емиграната.
Своје оригинално виђење мало познате позадине догађаја у Шпанији изложио је познати петербуршки документариста, писац и историчар Виктор Правдјук. „Крајем 1946. године у Шпанији се појавио непознати писац. Звао се Хакин Бор. Серија његових чланака била је посвећена разоткривању масонства. Потом је објављена књига ‘Масонство’, зборник публицистичких текстова Хакина Бора. У предговору се каже: ‘Ова књига настала је као насушна потреба, јер многи Шпанци, како у нашој земљи тако и у иностранству, желе да сазнају истину о једном од најузнемирујућих, а уједно и најмање познатих питања нашег доба – питању масонства.’“
По дубини укорењености, масони су, сматра аутор, много опаснији за националну Шпанију од комуниста.
„Ова књига“, – наставља се у предговору – „настала је као једно од средстава заштите наше Отаџбине. Не бисмо откривали ове интимне детаље, да нас жестоки напади на нашу земљу нису натерали, као људе који се налазе на првој линији одбране, да употребимо сва средства која нам је Бог дао у руке. А нема ефикаснијег средства од разоткривања и јавног објављивања дела ове тајне организације, њених познатих циљева (која не крије своју мржњу према Риму и Шпанији) и њених дела, која она сама не признаје“.
У историји Шпаније масонство је заиста одиграло злокобну улогу, уништавајући националне традиције. Исто се може рећи за масонско подземље у царској Русији, које је активно учествовало у рушењу монархије, православља и руског света. Али, док је у Шпанији, захваљујући неуморној борби против масонства коју је водио Франсиско Франко, ово „ђаволско подземље“ на крају било разоткривено, у Русији се ништа слично није догодило – што је довело до катастрофе 1917. године.
Виктор Правдјук прича да је 1988. године провео око месец дана у посети САД. У Њујорку, управница складишта књига издавачке куће „Телекс“ (рускојезичке књиге), госпођа Литовкина-Штајн, казакиња, одвела га је у улицу Волстрит, где се међу високим зградама скрива скромна кућа, број 120, и рекла: „У овој кући у марту 1902. године окупили су се велики банкари, финансијери и масони највиших, 31–33 степена, и донели одлуку да убију руског цара и целу његову породицу“. И шеснаест година касније – тај злочин је заиста и извршен.
„Масонство је уништило монархију“, писао је Хакин Бор, „и данас се жестоко бори против нас, сада када смо заузели позицију храбре независности. Ко нам може одузети право да се бранимо? Ко се може саблазнити тиме што је Шпанија ставила масоне ван закона? Масонство у Шпанији значи издају Отаџбине и претњу вери. Масони су ниски људи, способни да продају сопствену браћу непријатељу“.
Франко је на све начине подржавао и промовисао текстове Хакина Бора. Каудољо га је често цитирао, помињао новинарима како увече с њим пије чај и расправља о важним питањима. Али Хакин Бор није дуго „постајао“. Шпански читаоци су убрзо схватили да те оштре антимасонске текстове заправо пише сам Франко. Управо он је водио очајничку и бескомпромисну борбу против „светског зла“.
„Суштина је у томе“, говорио је лидер шпанске нације, „да се овде суочавамо са масонством – тим чиром који је погодио свет у 19. веку, који је узрок свих несрећа Шпаније, који је данас победио и господари у међународним политичким круговима Запада. Он повезује, распетљава и намеће своју вољу народима, супротно њиховим жељама, меша се у односе између нација, не поштује политичке обичаје, не уважава јавно мњење које је згражено над поступцима масона. Тако масонство постаје главни непријатељ демократских начела. Демократија је јавна, масонство се крије; демократија проглашава права, масонство их одузима; принцип демократије је слободан избор политичких савезника, масонство људе везује заклетвама и прети изопштењем или смрћу у случају непослушности надређенима“.
Подвлачећи ово, Виктор Правдјук поставља питање које се тиче данашњице: „Шта повезује на путу уништења ове привремене савезнике – комунисте и масоне? Необуздана мржња према монархистичким облицима власти и одбацивање Бога и Цркве, уништење оба. Они се спремају, а могућности су им неограничене. Масонске капи полако и истрајно подривају темеље. Масонство је производ либерализма“, тврдио је Франко, „а либерали постоје и у монархији, и у републици, и у социјализму. Масонству одговара либерализам, зато су типично масонске партије – либерали, радикали и сви који себе називају левичарима“.
Збирка публицистичких чланака Франка „Масонство“ објављена је након његове смрти. Каудољо се није задовољио само овом књигом – у Мадриду је основао Музеј масонства, у којем је приказао историју овог антихришћанског покрета, сакупио и изложио масонске симболе, знаке и документе. Штавише, понекад је лично водио посетиоце као кустос, изненађујући их дубином свог познавања теме.
„Не смемо се заваравати“, писао је Франко – „или ћемо се одрећи свог суверенитета и предати се милости подлих издајника које управљају из иностранства, или ћемо с поносом издржати ове нападе и наши непријатељи ће бити немоћни пред снагом нашег јединства“.
Нема никакве сумње, закључује Виктор Правдјук, да је Франко за живота победио и комунисте и масоне. Али потпуно, вечито и коначно тријумф није могао да постигне. Противник је био сувише моћан, тајанствен и вешто се инфилтрирао у све структуре државе. Франко је преминуо 20. новембра 1975. Споља гледано, чинило се да је остварио све своје циљеве: Шпанија је постала снажна национална држава, окренута традиционалним вредностима. Монархија је обновљена, а краљ Хуан Карлос васпитаван је под директним надзором Франка. Шпанија је постала економски стабилна и утицајна европска земља. Изгледало је да у таквој земљи масонски реванш није могућ…
Али онда је уследио низ загонетних догађаја. У фебруару 1978. избио је пожар у дворцу Пасо де Меирас и изгорио лични архив Франка. У априлу исте године, опљачкан је породични архив у сеоском имању. Потом је у стану Франкове удовице Кармен Поло избио нови пожар, који је коначно уништио све историјске документе о епохи Франка у породичном поседу. На крају, затворен је и музеј масонских докумената у Мадриду који је основао Франко…
А онима који и данас тврде да је злокобна улога масонских организација у светској историји – мит, треба подсетити да је, како је данас неспорно доказано, управо такву улогу масонство одиграло у Русији за време Фебруарске револуције 1917. На власт је дошла влада у којој је већина чланова, укључујући самог Керенског, припадала масонским ложама.
А ако се крене даље трагом те злокобне масонске поворке, добро је познато да су готово сви амерички председници били масони. Није случајно што се у близини Вашингтона, у Александрији, уздиже зграда висока 100 метара – Национални масонски меморијал Џорџа Вашингтона. На улазу стоји бронзана статуа првог америчког председника – у масонској кецељи, с чекићем у руци и другим масонским обележјима.
И данас су актуелне речи Бертолда Брехта о фашизму: „Још једна трудноћа која је родила звер.“
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2025/07/08/strannye-zhesty-donalda-trampa.html