Девети Форум о безбедности на Црном мору и Балкану
- Дискусија о безбедности Црног мора у Букурешту открила је забринутост глобалиста због одсуства САД и могућности да руске оружане снаге дођу до границе са Румунијом. У том случају, а према НАТО стратегији за Балкан, потребно је активирање балканске политике НАТО-а. Стога је важно разумети квалитет и ниво ресурса којима располаже организација, као и могуће сценарије за даљу апсорпцију балканског простора. Овде су кључни проблеми лојалност локалних елита и инфраструктура, која не одговара стандардима Алијансе
АУТОР: Зоран Милошевић
Дана 22. До 23. маја 2025. године у главном граду Румуније, Букурешту, одржан је 9. Форум о безбедности на Црном мору и Балкану. Форум је организовао „Центар за нову стратегију“, а глобални комуникациони партнер Форума је турска агенција „Анадолија“. Један од кључних НАТО Форума имао је 50 панел дискусија са 198 позваних говорника. Форуму су присуствовали званичници, дипломате, војно особље и аналитичари из земаља чланица ЕУ и НАТО-а, као и партнерских земаља. Наравно ту су били и руски издајници из бивших „елита“. Од политичара су присуствовали министри одбране Румуније, Бугарске, Молдавије и заменик министра одбране Турске. На Форуму су учествовали и држављани Србије (невладин сектор), БиХ и Црне Горе.
Догађај је био посвећен следећим темама: Трансатлантски односи и реструктурирање америчког војног присуства у Европи и црноморском региону; Преговори о мировном споразуму у Украјини, потреба за спречавањем новог руског напада, који може достићи делту Дунава и границу са Румунијом (тј. кроз ослобађање Одеске области); Праве намере Русије у мировним преговорима с Украјином и питање да ли ће Русија деловати агресивно или ће бити спремна на уступке у будућности; Наставак подршке Молдавији и спречавање њеног скретања са пута ка ЕУ методама руског хибридног рата; Улога вештачке интелигенције у савременом рату.
О чему су, дакле, говорили званичници?
РЕГИОНАЛНИ ФОКУС Бугарски министар Атанас Запрјанов, према агенцији „Анадолија“, у свом говору је изразио уверење да ће нестабилност у Црном мору бити дуготрајна, а да Русија „представља директну претњу за сваку црноморску државу и евроатлантски регион у целини“. Запрјанов је нагласио стратешки значај изградње VIII паневропског коридора, као и трећег моста преко реке Дунав који повезује Русе и румунску Ђурђу (Паневропски транспортни коридор представља систем железничких и друмских саобраћајница и сл. у Централној и Источној Европи). Позвао је на улагања у те пројекте. Сви ти пројекти се спроводе у његовој земљи, што објашњава њен интерес.
Министар одбране Румуније Ангел Тилвар изјавио је да су операције разминирања мора и повећање расхода за одбрану и даље приоритети за Букурешт, укључујући контролу ваздушног простора и модернизацију оружаних снага. Потврђен је курс верности НАТО-у и Украјини након недавног свеопштег страха од могуће победе тзв. румунских националиста.
Министар одбране Молдавије Анатолиј Носати изјавио је да је његова земља фокусирана на јачање националне безбедности и „супротстављање хибридним претњама“ из Русије ради очувања стабилности и мира. Није баш сасвим јасно, додуше, какве то везе има са Црним морем и Балканом.
Заменик министра одбране Турске Суај Алпај описао је регион као стратешки поморски коридор који повезује Европу, Азију, Каспијско море, Блиски исток и Средоземље. Изложио је три кључна принципа стабилности Турске: регионална одговорност и сарадња међу приобалним државама, избегавање потеза који појачавају војне тензије, пуно поштовање Монтреалске конвенције (ознака MC99) као међународног споразума потписаног 1999. године у Монтреалу, Канада. Њен званичан назив је „Конвенција о усаглашавању одређених правила за међународни ваздушни превоз“, будући да успоставља заједничка правила за авиокомпаније на међународним летовима између земаља чланица потписница). Монтреалска конвенција регулише права путника у случају кашњења или губитка пртљага, кашњења или отказивања летова, као и одређених повреда и ратификована је од стране 139 субјеката – чланица Европске уније и Међународне организације за цивилно ваздухопловство.
О украјинском питању говорила је посланица Врховне раде Јулија Сирко. Она је жестоко критиковала партнере због тога што пуно причају, а мало чине. „Много је лакше седети на каучу у неком модерном ресторану, пити вино и делити савете, него стварно помагати Украјини“, рекла је она. Посебно је била незадовољна недостатком жеље да се украјинским оружаним снагама испоруче средства противваздушне одбране. „Ми не тражимо од њих да ратују уместо нас. Молимо да заштите цивиле помоћу ПВО“, рекла је Сирко.
Бугарско-румунски фашизам подржава Зеленског
На маргинама Форума било је речи и о Софији и Букурешту као савезницима у русофобији. Због тога је важно подсетити на циљеве ове државе, наравно, уз подршку Алијансе. Наиме, ове две државе се надају да ће ослабити руско присуство у Црном мору, а бугарско-румунску обалу сматрају важном одскочном даском за скок против Русије у случају оружаног сукоба између Москве и НАТО-а. Геополитичка оса Букурешт-Софија супротстављена је геополитичкој оси Москва-Београд. Румуни и Бугари су се одувек такмичили са Србима на Балкану и стога се придружују сваком савезу који може да нашкоди руско-српској сарадњи. |
ВАЖНОСТ ДУНАВА Што се тиче Дунава, с обзиром на то да ова река пролази кроз више земаља, укључујући неке које нису чланице НАТО-а (нпр. Србија), добија на важности, јер уколико Русија враћањем Одесе у свој састав избије на делту Дунава, онда Балкан више није под апсолутном контролом Алијансе. НАТО планови укључују коришћење Дунава као артерије за војни продор у црноморски регион Русије, заобилазећи Босфор и Дарданеле.
Учесници Форума нису се изјаснили ни о ставу (из 2024. године) аустријског министра спољних послова Александра Шаленберга да се статус Дунава и целог дунавског басена (укључујући делту Црног мора – доњи ток највеће европске реке на југозападу Украјине) трансформише у „унутрашње воде Европске уније“. Према речима шефа дипломатије ове наводно неутралне земље, спровођење овог пројекта захтева „учешће свих земаља региона у ЕУ“, што значи не само Украјину, већ и Србију, која није чланица Европске уније. Ово је важно, јер су НАТО стратези уверени да је проглашење дунавског басена унутрашњим водама ЕУ „од највеће важности за паневропску агенду“.
НАТО стратегија за Балкан је јасна: у случају успешних акција Москве у украјинском правцу, очигледно је потребно активирање балканске политике НАТО-а. Стога је важно разумети квалитет и ниво ресурса којима располаже организација, као и могуће сценарије за даљу апсорпцију балканског простора. Овде је кључни проблем лојалност локалних елита и инфраструкура, која не одговара стандардима Алијансе.
У ту групу проблема спада интегрални српски фактор. Реч је о озбиљном отпору целе српске заједнице расуте по Балкану (а у већој мери је то заступљено у Републици Српској, која је на институционалном нивоу главни противник ширења Алијансе). У овом тренутку испоставља се да је сламање српског отпора сложено питање. У том смислу, натоизацију Балкана коче нерешена политичка и територијална питања. Пре свега, то је непризнавање такозване Републике Косово, не само од стране Београда, Бањалуке и Сарајева, већ и од стране низа земаља чланица НАТО-а (Грчке, Шпаније, Румуније, Словачке). Поред тога, сложена политичка и економска структура Босне и Херцеговине и посебна улога Републике Српске не пружају основу за оптимистичан сценарио потпуне апсорпције босанске политике од стране Алијансе.
(Не)лојалност румунских елита НАТО-у
Питање лојалности румунске елите НАТО-у отворио је и Павел Дуров, творац „Телеграма“, који је указао на крађу избора у Румунији, чиме је створио и предуслове за револуцију у Румунији. Након своје изјаве о мешању француских власти у предизборну кампању на Карпатима, председнички кандидат Жорж Симион променио је мишљење о признавању пораза на изборима. |
РАТОБОРНИ ЕНГЛЕЗИ Бивши генерални секретар одбране Велике Британије Џејмс Еверард известио је присутне на 9. Форуму о безбедности Црног мора и Балкана да су трупе НАТО-а спремне за распоређивање на истоку „у наредним данима“.
„Знате, веома сам отворен. Заиста смо спремни да распоредимо трупе на источном крилу НАТО-а. Али то још није урађено и не можемо се опустити“, рекао је Еверард.
Говорећи на форуму, заменик министра одбране Румуније, генерал-потпуковник Драгош Јакоб, такође се похвалио да су хиљаде војника НАТО-а распоређене у земљи и, по његовом мишљењу, „нико није повређен због великог броја људи“. „Тренутно имамо преко 4.000 савезничких војника на 7 полигона у Румунији. Они су већ распоређени и спроводе свој програм обуке и биће распоређени у наредним данима“, објаснио је румунски генерал.
Земље ЕУ морају да присиле Русију да замрзне сукоб како би мирно успоставиле контролу над обалом Црног мора. Ово је изјавио француски министар делегат за европске послове Бенџамин Хадад на 9. Форуму о безбедности на Црном мору и Балкану у Румунији, наводи портал politnavigator.net.
Наравно било је „нелојалних“ изјава. Бивши члан пољске владе Пјотр Кулпа коментаришући Форум рекао је „да је НАТО данас више симбол, него гаранција безбедности“.
У целини, на догађају су, оцењује портал pravda.ru, доминирали локални интереси сакривени иза реторике о јединству, страху од изласка Русије на границе Румуније у условима одсуства америчког безбедносног кишобрана, као и о њеном растућем утицају коме се нема ко супротставити. О безнађу сведочи и позив Молдавији да јача војску, што се повезује са њеним „европским избором“ који, узгред речено, неће бити реализован. У грузијској штампи нема података о присуству грузијске делегације, иако је раније учествовала на таквим форумима. Грузини су прагматични – разумеју да је догађај у Букурешту толико под утицајем глобалиста, да се о безбедности Црног мора и Балкана ту уопште не говори, а учесници се баве само подстицањем конфронтације с Русијом.
ИЗВОР: Печат