ПРОФ. ДР ИВАН ЧАРОТА – НЕУМОРНИ БОРАЦ ЗА СРПСКУ РЕЧ У БЕЛОРУСИЈИ
Толико пажње поклањамо људима које никада не би требало да поменемо, пуни су мас-медији њихове срамоте и незнања, а тако мало говоримо о нашим часним и поштеним савременицима, а –…
АКАД. АЛЕКСАНДАР БЕЛИЋ – НА РАЗМЕЂУ НАУКЕ И ПОЛИТИКЕ
О шездесетогодишњици смрти Заједно с једним бројем својих сарадника (пре свега Ј. Скерлићем), Белић сноси део одговорности за неговање готово култног односа према „српскохрватском“ књижевном језику, као главном експоненту југословенства,…
ВАЖНОСТ И ЗНАЧАЈ ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОГ ЈЕЗИКА
“Црквенословенски језик од тог доба служи за православне Јужне Словене културним посредником, он постаје за њих главним језиком у цркви, у држави и литератури, и остаје он са таквим значењем…
Аустроугарски попис из 1890: Цео Дубровник говорио је српским језиком
Према подацима које је скупила Аустроугарска држава, када је 31. децембра 1890. године пописала становништво града Дубровника, српским језиком говори апсолутна већина од 5.823 људи, италијанским 677, чешким 48, пољским…
РАЗБИЈАЊЕ ЈЕЗИЧКОГ ЈЕДИНСТВА ПРАВОСЛАВНИХ СЛОВЕНА РЕФОРМОМ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
Копитар је тежио да одвоји Србе од руског утицаја и да сведе српски језик на ниво словеначког или словачког који нису имали никакву дотадашњу књижевност него само свој језик са…
Закон о родној равноправности који санкционише све оне који не пристају на ЛГБТ идеологију и агенду, и наметање „родно сензитивног“ језика
„Када Закон о родној равноправности од 20. маја почне у потпуности да се примењује, ниједна женска особа неће имати право да се декларише као професор, секретар одељења, шеф катедре, вршилац…
Заборављене речи старе Србије, лепше од оних којима су замењене
Ако кажете да вечерас идете “до чаршије” неко ће вас вероватно и разумети, али куда сте се упутили ако идете “на чаир”? И ко вас то прати када са вама…
Димитрије Руварац – Језичко и етничко разграничење Срба и Хрвата
Књига Ево, шта сте нам криви! представља збир Руварчевих чланака објављених у Новом времену током 1894, који су, накнадно прерађени и дотерани за књигу. Чланци су, у ствари, полемички одговор…
Кратка историја Црквено-словенског језика
Црквенословенски језик је литургијски језик у словенским православним црквама. Црквенословенски се почео употребљавати након мисија Ћирила и Методија и све до модерног доба је био најважнији словенски књижевни језик. Језик…
„Свештени“ језик у историјско-црквеној перспективи
Када у савременим дискусијама о будућности православља у Русији антиправославно настројене силе унутар саме Московске патријаршије постављају питање о потреби избављења од црквенословенског језика9 треба јасно разликовати три стране овог…