- Свака намера да се Република Српска учини безбеднијим местом за живот свих њених грађана наилази на осуду од бошњачке политичке елите и Кристијана Шмита. Тако је и са предлогом о увођењу помоћног састава полиције Републике Српске.
АУТОР: Никола Јоксимовић
Нешто што је сасвим логично и оправдано у свакој уређеној земљи, оспорава се Републици Српској, јер сваки потез који се тиче повишења безбедности у Српској наилази на осуду из Федерације – они ту увек виде неке скривене и лоше намере, каже за Спутњик Предраг Ћеранић, декан бањалучког Факултета безбедности.
Влада Републике Српске усвојила је прошле среде предлог измена Закона о полицији којима се омогућава увођење помоћног састава полиције, о чему би Народна скупштина Републике Српске требало да гласа 1. јула.
Без обзира на то што би помоћни састав полиције Републике Српске само помагао редовном саставу полиције у спровођењу обимнијих задатака, као што су евентуални нови масовни мигрантски талас или спровођење реда и закона у ванредним ситуацијама попут поплава или земљотреса, предлог о увођењу овог састава наишао је на харангу сарајевске политичке чаршије, која тврди да је реч о наводној милитаризацији Српске.
Из канцеларије нелегалног и нелегитимног високог представника међународне заједнице у БиХ, Кристијана Шмита кажу да је предлог закона нејасан, као и да се надлежности МУП-а Републике Српске преклапају са надлежностима заједничких институција.
Није помогло ни образложење министра унутрашњих послова Синише Карана, који је након што је влада усвојила предлог измена закона изјавио да ће састав бити ангажован по потреби, у случају елементарних непогода, обезбеђења јавних скупова и сличним ситуацијама. Он је позвао и власти у Федерацији БиХ и њеним кантонима да формирају сличне снаге.
Шмит реагује по инерцији
На питање зашто Кристијан Шмит на сваки предлог који долази из Бањалуке реагује осудама, др Предраг Ћеранић одговара да се ради о инерцији – чим неки предлог из Српске почне да осуђује сарајевска чаршија, то чини и тзв. високи представник.
„Опште је познато колико проблема мигранти стварају у свом походу ка централној, односно Западној Европи и логично је да постоје додатне снаге, које би у случају потребе, као што је контрола мигрантских таласа, или у случају природних катастрофа реаговала и била на услузи грађанима“, објашњава наш саговорник.
Редовни састав полиције, поред задатака које има као свакодневну обавезу, не може да у ванредним ситуацијама изврши нове задатке који се тичу безбедности грађана, додаје он.
Република Српска жели помоћни састав полиције јер када расположиве снаге редовног састава не могу да одговоре задацима, логично је да постоје помоћне снаге, које се не би сакупљале са улице, већ би биле састављене од људи који су прошли обуку.
Лоших намера нема – не ради се о милитаризацији јер је полиција у функцији вишег нивоа безбедности свих грађана. Република Српска не купује додатно наоружање, нити формира паравојне формације, већ настоји да ојача постојеће полицијске снаге. Такође, надлежности помоћног састава полиције неће се преклапати са заједничким институцијама, објашњава он.
„Помоћни састав полиције био би на услузи МУП-у, не би обављао послове који су у надлежности безбедносних агенција на нивоу БиХ, већ у функцији помоћи Министарству унутрашњих послова Републике Српске“, каже Ћеранић.
Милитаризацију не спроводи Српска, већ Федерација
Према Ћеранићевим речима, о милитаризацији унутар БиХ може се говорити, али само на територији Федерације, у којој за ту сврху служе тзв. ерсофт клубови. Још одавно је откривено да бројни ерсофт клубови у Федерацији БиХ, у којима тимови играју ратне игре користећи реплике правог наоружања, служе за војну обуку.
„Све то можемо видети на разним страницама одређених организација на друштвеним мрежама које се, користећи ратне заставе БиХ, припремају за, како је то Бакир Изетбеговић рекао, „не дај Боже“, или за „друго полувреме“, што је израз који употребљавају неки од ражалованих генерала тзв. Армије БиХ“, истиче Ћеранић.
Још 2018. медији су писали о томе како ерсофт клубови, којих у том тренутку на територији Федерације БиХ било више од 1000, служе за војну обуку јер се оружје које се користи у овом спорту лако може заменити правим пушкама. За своје активности као што су кампови за обуку, ови клубови добијали су велике донације од појединих арапских држава, као што је Саудијска Арабија.
Неки од познатијих ерсофт клубова у Федерацији БиХ је клуб „Ратна зона“ на Игману, у коме се окупљао велики број бивших бораца тзв. Армије БиХ, као и „Црна муња“ у Цазинској крајини, чији су чланови често путем видео порука окачених на друштвеним мрежама позивали на нови рат против Срба.
Зашто ти клубови више никоме не сметају, пита се Ћеранић. Уз то, напомиње он, нико више не спомиње ни мрежу параџемата, односно инфраструктуру вехабијског покрета у БиХ. Уместо тога, као опасност се приказују регуларне активности Републике Српске.
ИЗВОР: Спутњик