- Свет у коме ће супербогата и моћна мањина живети вечно? Док остатак човечанства, по плановима Римског клуба и Билдербершке групе, буде систематски уништаван – ратовима и биотероризмом?
АУТОР: Владимир Овчински
Од тренутка појаве човечанства каквог познајемо, људе је обузимала идеја бесмртности. У релативно недавно проученим сахранама кромањонаца постоје директни знаци да су се први људи припремали за загробни живот.
Код древних Египћана култ путовања у други свет био је смисао живота. Стари Јевреји су се увек припремали за васкрсење. Од њих је та идеја глатко прешла у хришћанство.
Крај 20. и почетак 21. века били су експлозивни по питању бесмртности. Посебно на Западу. Узрок томе била је информационо-технолошка револуција.
Квантна бесмртност: зашто свест не умире?
Квантна бесмртност је једна од најконтроверзнијих и најузбудљивијих хипотеза, насталих из мултиверзумске интерпретације квантне механике. Теорија тврди: никада не можете посматрати сопствену смрт, јер у тренутку када она треба да се деси, свест прелази у ону верзију реалности у којој сте живи.
Идеја квантне бесмртности вуче корене из рада америчког физичара Хју Еверета, који је 1957. године предложио концепт више светова. Суштина је једноставна: сваки квантни избор ствара нову реалност. Ако је исход умирања могућ, негде постоји свет у којем сте га избегли.
Термин „квантна бесмртност“ је 1986. године формулисао Јуен Сквајрз. Он је претпоставио: свест увек наставља да постоји у оним гранама универзума у којима смрт није наступила.
Чак и присталице теорије, попут физичара Макса Тегмарка, признају њене физичке и филозофске границе. На пример, она не објашњава постепено гашење свести услед старења, болести, деменције. Ако смрт није тренутак, већ процес, где нестају прелазна стања „угасле“ свести?
Поред тога, теорија је у основи непроверљива: не може се извести експеримент у ком би човек свесно прелазио између универзума.
Она доводи у питање само појам краја и наводи на главно питање: ако свест може постојати изван једне физичке реалности — да ли је могуће да уопште не умиремо, већ једноставно то „не приметимо“?
Људи ће достићи бесмртност до 2030?
Према речима истакнутог америчког научника, проналазача и футуролога Рејмонда Курцвејла, почев од 2030. године, човечанство ће сваке године продужавати животни век за најмање једну годину. Бесмртност ће се појавити захваљујући развоју вештачке интелигенције.
Курцвејл сматра да ће 2045. године људски интелект и неуромрежа постати једно. То ће означити прво појављивање киборга, а радна снага њиховог мозга ће се повећати 10.000 пута. Људи будућности неће само живети дуже, већ ће бити знатно паметнији од данашњих.
Сам Курцвејл је завештао своје тело специјализованој крионичкој компанији, како би после смрти било замрзнуто у нади да ће касније бити оживљено.
Дигитална бесмртност
Након проглашења Четврте индустријске револуције (у којој је кључна технологија вештачка интелигенција – ВИ), стручњаци са Масачусетског технолошког института (MIT) раде на развоју технологије дигиталне бесмртности људи, заснованој на подацима са њихових друштвених мрежа. Пројекат је добио назив „Допуњена вечност“ (Augmented Eternity).
Он подразумева стварање дигиталних двојника, који треба да представљају одраз унутрашњег света људи, да чувају и репродукују њихово личносно и емотивно наслеђе.
У тестирању нове технологије учествовало је 25 добровољаца, укључујући и неизлечиво болесне особе које су свесне неминовности смрти и надају се да ће комуникација са дигиталним двојницима бити утеха њиховим ближњима. У пројекту учествују и високо квалификовани стручњаци из различитих области, чије знање и искуство могу бити од вредности за будуће генерације и не би смели бити изгубљени.
У овој фази развоја, ВИ није способан за емпатију, нема интуицију и не може са прецизношћу и дубином да репродукује мисли и преноси осећања људи. Ипак, дигитални двојник може да чува и преноси податке о човековим уверењима, као и да делимично опонаша његове манире.
„Вештачка интелигенција је већ достигла ниво који омогућава очување малог дела нашег емоционалног наслеђа“, изјавио је водећи истраживач MIT-а Хосеин Рахнама.
Научници истичу да ће се технологија усавршавати, стварајући нове могућности за очување лика и личности човека у „Допуњеној вечности“. У будућности ће омогућити стварање бесмртне верзије личности.
Он је нагласио да је „Допуњена вечност“ посебно релевантна у данашње време, када многи са ентузијазмом објављују податке о себи на друштвеним мрежама — јер што више података дигитални двојник добије о свом прототипу (од јавних наступа и објава на мрежама до личних порука), то ће тачнија копија постати и боље ће предвиђати шта је покојна особа могла да мисли или каже. У прошлости није било могуће прикупити толико података о човеку, а сада многи стално остављају „дигитални траг“.
Ствараоци иновативног пројекта саопштавају да добијају све више писама од људи који желе да, након смрти, овековече свој лик, животно искуство, знање и осећања.
„Ваша физичка страна може умрети, али ваша свест ће наставити да постоји и развија се у дигиталном двојнику, са циљем да помаже људима и сачува ваше наслеђе. Моја крајња сврха је да превазиђем јаз између живота и смрти, овековечујући наш дигитални идентитет“, истакао је Хосеин Рахнама.
Идеја дигиталне бесмртности буди наду да ће мисли и ставови, личност и свест наставити да постоје и након смрти тела.
Пренос људске свести на други носач
Године 2022. Илон Маск је обећао људима вечни живот. Према речима милијардера, то је сасвим могуће уз помоћ очувања људске свести и њеног „преузимања“ у други носач. Маск је претпоставио да ће таква технологија омогућити обновљеној свести да сачува и тело, чиме би постојање постало бесконачно.
По његовом мишљењу, данас људи умиру због биолошког старења тела. Уколико се развије технологија о којој говори, човек више неће зависити од тела и добиће могућност да свој живот обликује уз помоћ свести – на пример, сугеришући телу да се подмлади.
Сличним пројектом већ се активно бави Масков стартап под називом Neuralink, пишу западни медији.
Маск у овоме није сам. У јуну 2025. објављени су резултати истраживања под вођством доктора Аријела Железникова-Џонстона. Он је установио да 70,5% анкетираних научника сматра да се дугорочна сећања чувају у облику стабилних структурних промена у мозгу. Ово је повезано са концептом „конектома“ – јединствене шеме неуронских веза која формира нашу меморију и личност.
Према мишљењу научника, ако те структуре могу бити очуване, у будућности би можда било могуће „декодирати“ сећања.
Један од потенцијалних алата за то је алдехид-стабилизована криоконзервација – савремени метод који омогућава очување најситнијих структура мозга у високој резолуцији. Према истраживању, око 40% неуробиолога сматра да сећања теоретски могу бити издвојена из мозга који је сачуван на овај начин.
Напустити живот, али наставити да живиш: како ВИ мења појам смрти, сећања и бесмртности
Технологије већ почињу да мењају начин на који људи размишљају о животу након смрти. Неколико технолошких компанија помаже људима да управљају својим дигиталним животом након што премину.
На пример, Apple, Google и Meta* нуде алате који омогућавају особи од поверења да добије приступ вашим онлајн налозима након смрти.
Microsoft је патентирао систем који може узети нечије дигиталне податке – као што су текстови, имејлови и поруке са друштвених мрежа – и искористити их за креирање чат-бота. Тај бот може да одговара тако да звучи као оригинална особа.
У Јужној Кореји, група медијских компанија развила је ову идеју још даље. Документарни филм под називом Meeting You („Сусрет с тобом“) приказао је како се мајка поново „срела“ са својом преминулом ћерком кроз виртуелну стварност. Уз помоћ напредне дигиталне обраде слике и гласа, мајка је могла да види и разговара са својом мртвом ћерком као да је заиста ту.
Ови примери могу звучати као научна фантастика, али у питању су стварни алати који су данас доступни. Како ВИ наставља да се развија, могућност стварања дигиталних верзија људи након њихове смрти делује ближе него икад.
Коме припада ваш дигитални загробни живот?
Иако је идеја дигиталног загробног живота фасцинантна, она отвара и неколико великих питања. На пример: коме припадају ваши онлајн налози након ваше смрти?
О томе се већ расправља на судовима и у владама широм света. У Немачкој, судови су донели пресуду да Facebook мора да омогући породици преминуле особе приступ њеном налогу, наводећи да се дигитални налози требају сматрати наследном имовином, као банковни рачун или кућа.
Али проблеми и даље постоје. На пример: шта ако ваш дигитални клон каже или уради нешто на интернету што ви никада не бисте рекли или урадили у стварном животу? Ко онда сноси одговорност за поступке ваше ВИ верзије?
Када се у реклами појавио клон Бруса Вилиса без његовог одобрења, то је изазвало расправе о томе како контролисати дигиталне ликове људи – или чак о њиховој злоупотреби у комерцијалне сврхе.
Цена као препрека
Цена је још један проблем. Док су неки основни алати за управљање дигиталним налозима након смрти бесплатни, напредније услуге могу бити веома скупе. На пример, стварање ВИ верзије самог себе може коштати хиљаде долара, што значи да ће дигитални живот након смрти моћи да приуште само имућни људи. Тај ценовни праг покреће важна питања: може ли дигитална бесмртност створити нове облике неједнакости?
Жалост у дигиталном свету
Губитак блиске особе је често болан, а у савременом свету многи људи се окрећу друштвеним мрежама како би се осећали повезано с онима које су изгубили. Истраживања показују да значајан број људи одржава везу преко друштвених мрежа с преминулим ближњима.
Али овај нови начин жалости носи и изазове. За разлику од физичких успомена — као што су фотографије или сувенири — који временом бледе, дигиталне успомене остају свеже и лако доступне. Могу се појавити изненада у вашим фидовима на друштвеним мрежама, будећи емоције у тренуцима када то најмање очекујете.
Неки психолози изражавају забринутост да одржавање везе с нечијим дигиталним присуством може отежати процес прихватања губитка. То је посебно актуелно како вештачка интелигенција постаје све напреднија. Замислите могућност да комуницирате са дигиталном верзијом вољене особе која делује скоро као права. Иако може деловати утешно, то може додатно отежати процес опраштања и пуштања.
У Јапану неки будистички храмови већ нуде дигитална гробља, где породице могу чувати и интераговати са дигиталним траговима својих ближњих.
Планирање вашег дигиталног наслеђа
Када размишљате о будућности, вероватно замишљате шта желите да постигнете у животу — а не шта ће бити са вашим онлајн налозима након ваше смрти. Али стручњаци тврде да је важно да планирате своју дигиталну имовину: све, од налога на друштвеним мрежама и електронске поште до дигиталних фотографија, онлајн банкарских рачуна и чак криптовалута.
Укључивање дигиталне имовине у ваш тестамент може вам помоћи да одлучите како ће се управљати вашим налозима након ваше смрти. Можете оставити инструкције о томе ко може да им приступи, шта да се избрише и да ли желите да се створи ваша дигитална верзија.
Можете чак одлучити да ли ваша дигитална „личност“ треба да „умре“ након одређеног времена. То су питања о којима ће све више људи морати да размишља у будућности.
Стручњаци са америчког аналитичког портала The Conversation (08.06.2025) препоручују следеће кораке:
- Одредите дигитално наслеђе. Размислите да ли је стварање дигиталне верзије у складу с вашим личним, културним или духовним уверењима. Разговарајте о томе са ближњима.
- Саставите инвентар и план дигиталне имовине. Направите списак свих дигиталних налога, садржаја и алата који представљају ваше дигитално „ја“. Одлучите шта треба сачувати, а шта обрисати.
- Изаберите дигиталног извршиоца. Именујте поуздану, технички способну особу која ће се старати о вашој дигиталној имовини и спровести ваше жеље.
- Уверите се да ваш тестамент покрива и дигиталну имовину. Наведите како се треба поступати са њом – у погледу чувања, употребе и етичких аспеката.
- Припремите се за етичке и емоционалне последице. Размислите како ваше дигитално наслеђе може утицати на ваше ближње. Обезбедите финансирање за дугорочне потребе и усагласите одлуке са својим вредностима.
Бесмртност по цени: како је обећање одлагања смрти постало златна жила потрошачког маркетинга
Вечни живот постао је тренд у здрављу и маркетингу 2020-их. Али избегавање смрти – или бар њено одлагање – има своју цену.
Оно што је некад било домен научника и супербогатих, све више постаје потрошачка роба. Промотери ове идеје, предвођени технолошким милијардером Брајаном Џонсоном и покретом Don’t Die („Не умри“), тврде да смрт није неминовна, већ проблем који се може решити.
Глобално тржиште дуговечности – које укључује генску терапију, анти-ејџинг лекове, дијагностику и планове за здрав живот – процењује се да ће 2025. достићи вредност од 610 милијарди долара. По својој природи, маркетинг ових производа се храни вековним страхом од смрти и жељом да се остане млад.
Али иако маркетинг стиже до маса, све је то и даље у великој мери луксузна роба. Бесмртност се продаје као ексклузивна, амбициозна и симболична. Није реч само о дужем животу, већ и о симболу статуса, контроли над биологијом и жељи да се буде „најбоље верзија себе у будућности“.
Додиривање прастарих страхова
Такозвана теорија контроле страха каже да људи имају инстинктивну тежњу за самоочувањем, али да, за разлику од животиња, ми предвиђамо будућност – укључујући и сопствену смрт.
Поруке о продужењу живота користе ово унутрашње напрезање између свести о смртности и жеље за опстанком. То није ново.
Крионика – очување тела и мозга на екстремно ниским температурама у нади да ће медицина будућности моћи да их оживи – први пут је популаризована у књизи Роберта Етингера „Перспектива бесмртности“ из 1962. године.
Од тада, супербогати су улагали у компаније које обећавају очување њихових тела за неки будући датум. Данас, замрзавање целог тела кошта 200.000 долара, а само мозга 80.000 долара.
Нова дефиниција смрти: као недостатка, не судбине
Оно што је заиста ново јесте начин на који се смрт рекламира – не као неизбежна судбина, већ као недостатак. Дуговечност се представља као дизајнерски проблем, који се може одложити, контролисати или чак решити.
Биохакинг промовише идеју да се уз праве податке, алате и дисциплину може побољшати биологија и постати боља верзија себе.
Ова понуда је усмерена на људе између 30 и 60 година са високим приходима, који већ разумеју језик оптимизације – начин размишљања фокусиран на перформансе, продуктивност и дуговечност уз помоћ података.
Брендови покрета Живи вечно продају контролу, оптимизацију и елитни идентитет. Старење постаје лични неуспех, борба против старења – облик самодисциплине. Потрошачи су као генерални директори сопственог здравља – прате сан, негују црева, узимају суплементе.
Од биохакова до потрошачког брендинга
На тржишту дуговечности тренутно делује преко 700 компанија. Стартапи као што су Elysium Health и Human Longevity Inc. нуде ДНК тестирања, суплементе и персонализоване здравствене планове.
Ово нису медицински третмани – они се продају као алати за „паметније“ или „спорије“ старење, и нуде језик контроле над нечим што је до сада било неконтролисано.
Брајан Џонсон из Don’t Die троши преко 2 милиона долара годишње на свој лични експеримент успоравања старења.
Али прави позив је – потрошачима: купи време, по једну премијум претплату у исто време. Његова компанија Blueprint нуди дијагностику, суплементе и програме вежби у месечним пакетима, од 333 до преко 1600 долара.
Производи дуговечности обећавају више од здравља – обећавају време, контролу и чак бесмртност. Али жеља да се живи вечно, или бар много дуже, отвара морална и етичка питања: ко има користи од тога и какав свет се тиме ствара?
Свет у коме ће супербогата и моћна мањина живети вечно? Док остатак човечанства, по плановима Римског клуба и Билдербершке групе, буде систематски уништаван – ратовима и биотероризмом?
ИЗВОР: https://zavtra.ru/blogs/bum_bessmertiya_v_sovremennom_zapadnom_obshestve