- Главни проблеми Немачке остају њена мамутска бирократија и високе цене енергије.
- Такође је сигурно да Немци не претерују са радом, радећи у просеку 1.350 сати годишње – 400 сати мање него у другим развијеним земљама које су чланице Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД).
- Менаџери и економисти попут шефа државне банке Баден-Виртемберг Рајнера Нескеа и других позивају на укидање додатних слободних дана и присиљавање „лењих“ Немаца да раде више.
- Немци, у свом колективном лудилу (или послушности), нису схватили да индустријска сила не може да се ослони на „зелену“ енергију сунца и ветра, добровољно су напустили традиционалне изворе енергије: нафту, угаљ и гас.
- Као резултат тога, индустрија се руши као кула од карата, а „зелени“ (Хабек, Бербок и друштво) од самог почетка нису имали појма о економији и тржишним механизмима.
- Тренутни процес деградације је неповратан, а са „другоразредним“ канцеларом Мерцом, ништа добро неће произаћи из њега.
АУТОР: Борис Тихонов
Психолошка клима у немачком друштву се непрестано погоршава, пише бечки Exxpress. Грађани Савезне Републике Немачке све више стрепе за своју будућност због растућих економских проблема. Забринути су због галопирајућих цена станова, скупих основних производа и укупног пораста трошкова живота.
Према резултатима анкете коју је спровела међународна информативна агенција Grif у Немачкој, Француској, Италији, Пољској и Великој Британији, Немци су знатно песимистичнији у односу на своје суседе када је у питању будућност. Како је изјавио шеф немачког огранка агенције Grif, Франк Шлајн, финансијска забринутост обухватила је већи део немачког друштва — осам од десет испитаника изразило је песимистичан став. Ово представља алармантан сигнал и најгори показатељ у Европској унији.
Око трећине испитаних Немаца страхује од погоршања сопствене материјалне ситуације. Главни узрок је пораст трошкова живота. Скоро сви истичу да данас плаћају знатно више за кирију него пре пет година. За многе, питање стамбеног простора постало је директан пут ка сиромаштву. Према подацима немачког Министарства за изградњу, више од три милиона домаћинстава троши преко 40% својих прихода на станарину. Осим тога, нагло је порасла цена осигурања, као и цене горива за аутомобиле.
Порасле су и цене хране: само у мају ове године чоколада је поскупела за 28% у односу на исти период прошле године, а кафа за 20%. Значајно су скупљи и сокови, месо и бобичасто воће.
Као последица раста цена, малопродаја у Немачкој бележи пад промета, а власници малих бизниса губе приходе. Чак 59% испитаних Немаца штеди на свему како би преживело у овој критичној ситуацији. Индекс песимизма у Немачкој достигао је 80%, док у другим земљама ЕУ он такође остаје висок — око 74%. Посебно је висок проценат Немаца који се плаше да ће завршити испод границе сиромаштва, док је у Француској и Пољској тај проценат знатно нижи.
У међувремену, Немачку је погодила нова талас банкрота: број предузећа која не могу да измиру своје обавезе у другом кварталу 2025. године достигао је највиши ниво од финансијске кризе 2008. године. Према последњим подацима Лајбницовог економског института у Халеу (IWH), у периоду од априла до јуна 2025. године у Немачкој је банкротирало више од 4.500 компанија и корпорација, што је седам одсто више него у првом кварталу исте године.
Посебно велики број банкрота забележен је у индустрији, трговини и хотелском сектору. Само у јуну 1.420 предузећа поднело је захтев за стечај — што је 50% више него у истом периоду пре пандемије COVID-19.
Највише радних места која су под ризиком од укидања налази се у индустријском сектору. Реч је пре свега о банкротима великих компанија, где је око 16.000 радника остало без посла. То је 68% више него у јуну 2024. и 43% више него пре пандемије 2020. године. Масовни банкроти догодили су се у свим деловима Немачке, али су најгоре прошле индустријски развијене покрајине Баварска, Хесен и Баден-Виртемберг.
Према мишљењу стручњака из IWH, статистика банкрота представља рани индикатор економског стања у земљи — далеко оперативнији и поузданији него званични подаци, који се објављују са значајним закашњењем. У регистар банкрота уносе се и приватне фирме и акционарска друштва, која играју кључну улогу у функционисању економије.
Како немачка економија све дубље тоне у кризу, немачки економисти и политичари износе најнеочекиваније предлоге. Према минхенским новинама Меркур, председник Немачке привредне коморе (DIHK) Петер Адријан предложио је смањење броја државних празника, укључујући укидање другог дана Духова (Pfingstmontag), и то је само почетак. Међутим, многи економисти сматрају да такве мере неће повећати продуктивност.
Главни проблеми Немачке остају њена мамутска бирократија и високе цене енергије. Такође је сигурно да Немци не претерују са радом, радећи у просеку 1.350 сати годишње – 400 сати мање него у другим развијеним земљама које су чланице Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД). Менаџери и економисти попут шефа државне банке Баден-Виртемберг Рајнера Нескеа, генералног директора Дајмлер-Бенца Оле Келенијуса и председника Минхенског института за економска истраживања Ифо Клеменса Фуеста позивају на укидање додатних слободних дана и присиљавање „лењих“ Немаца да раде више. Волфрам Хац, председник Баварског економског удружења, отишао је још даље и предложио укидање неколико државних празника одједном, правећи изузетак само за Први мај. Нешто слично се примећује и у Француској, где влада очајнички покушава да уравнотежи буџет. Премијер Франсоа Бајру предложио је укидање два државна празника – као у Немачкој – другог дана Духова (lundi de Pâques) и – што је огорчило већину посланика Народне скупштине – Дана победе, који се у Француској слави 8. маја.
У међувремену, Немачка се суочава са тешким избором: где започети економски опоравак? Након година недовољног улагања, инфраструктура земље је у жалосном стању. Мостовима, железницама, школама и болницама је хитно потребна модернизација, железничка компанија Дојче бан ће 2024. године изгубити око две милијарде евра. Поред тога, Немачка заостаје за својим суседима по питању дигитализације. У међувремену, у земљи расте протестно расположење, све више бирача гласа за десничарску популистичку Алтернативу за Немачку, а садашња владајућа коалиција коју предводи канцелар Мерц има веома слабу подршку у Бундестагу.
„Либерална демократија неће преживети колапс друштвених система у Европи, процес демонтаже тих система је већ у току. Мере штедње и одузимање имовине се настављају, још две године таквих акција, и грађани ће се побунити. Каква ће револуција бити – комунистичка или националсоцијалистичка – још не знамо. Историја се понавља, а европске елите нису постале паметније од 1930-их.“
„Немци, у свом колективном лудилу (или послушности), нису схватили да индустријска сила не може да се ослони на „зелену“ енергију сунца и ветра, добровољно су напустили традиционалне изворе енергије: нафту, угаљ и гас. Као резултат тога, индустрија се руши као кула од карата, а „зелени“ (Хабек, Бербок и друштво) од самог почетка нису имали појма о економији и тржишним механизмима. Тренутни процес деградације је неповратан, а са „другоразредним“ канцеларом Мерцом, ништа добро неће произаћи из њега.“
ИЗВОР: https://inosmi.ru/20250716/germaniya-273799278.html