- У пролеће 2024. године, бивши министар у влади Лондона Пол Скали изјавио је у интервјуу за BBC да су одређени делови Бирмингема и Лондона „зоне у које се не улази“ (no-go zones), а то се односи на немуслимане.
А посланик из Конзервативне партије, Ли Андерсон, изазвао је велики скандал рекавши да исламисти контролишу градоначелника Лондона Садика Кана. - Та изјаве нису промениле апсолутно ништа – што је током своје кратке посете Лондону потврдио и Мет Гудвин.
- Британски политиколог, чини се, греши само у једном: није пропао само Лондон – пропала је и Британија
АУТОР: Олег Розанов
„Буктање уличног криминала. По једно силовање на сат. Безскућници који просе. И демографске промене које су учиниле да град постане непрепознатљив… Када сам прошле недеље написао твит о свом једнодневном путовању у Лондон, нисам очекивао да ће га прочитати 12 милиона људи широм света. Али управо то се догодило када сам поделио неколико запажања о нашој некада великој престоници под лабуристичким градоначелником Садиком Каном“, пише у Daily Mail-у познати британски политиколог и политички коментатор Мет Гудвин, који је недавно посетио британску престоницу.
Бескућници су га три пута у једном дану молили за новац. Гудвин није понео мобилни телефон на улицу, јер је прошле године у граду украдено више од 70.000 телефона. Такође је сазнао да је прошле године у Лондону извршено 90.000 крађа у продавницама.
Гудвин није могао да разуме обавештења преко разгласа у метроу, јер „неколико људи којима се плаћа да информишу пореске обвезнике и туристе не уме да говори правилно енглески“.
„Лондон је сломљен. Потпуно је пропао. Претворио се у град који се више не може препознати у односу на претходне године и сада је у јасном и убрзаном пропадању, са опадајућим стандардима и без правог осећаја идентитета или припадности… Отровни коктел убрзаних демографских промена, масовне имиграције и економске стагнације истргао је срце и душу наше престонице“, закључује Гудвин о својој посети Лондону.
Посебно га, како каже, погађа разузданост пакистанских мигрантских банди које „убацују гангстерску културу у све – од моде до оглашавања“.
Гудвин критикује Лондон и пореди ситуацију у престоници са остатком земље: „Упоредите главни град са остатком земље. Крађе у продавницама порасле су 15 одсто у Енглеској, али чак 54 одсто у Лондону. Обичне крађе смањене су 14 одсто у Енглеској, али су у Лондону порасле 41 одсто.“
Међутим, у стварности, што се тиче криминала, британска провинција брзо сустиже лондонске прилике.
Према подацима Националне статистичке службе Велике Британије, укупна стопа криминала у Енглеској и Велсу континуирано расте последњу деценију, а укупан број пријављених кривичних дела достигао је око 6,66 милиона у 2023/24. години. Број насилних и сексуалних злочина нагло је порастао од средине 2010-их. Крађа у продавницама такође је достигла нови врхунац са 440.000 пријављених случајева у 2023/24.
Правосудни систем суштински не може да се носи са огромним приливом криминала: у 2023. години разјашњено је само 5,7% злочина. Краљевски судови се такође суочавају са закашњењима у преко 62.200 нерешених случајева, а за неке случајеве потребно је скоро две године да би се донела пресуда.
У извештају аналитичког центра Policy Exchange, који је финансирао бивши министар финансија и унутрашњих послова из Конзервативне странке Саџид Џавид, тврди се да узрок пропадања полиције и кривичног правосуђа није разузданост етничких криминалних група, већ „режим строге буџетске штедње“, те да је „драматичан пораст криминала последица година смањивања буџета за полицију, затворе и судове“.
Разумљиво је да Саџид Џавид, трећи од пет синова возача аутобуса Абдула Џавида који је емигрирао из Пакистана, има склоност да прикрива праве узроке криминализације британског друштва и да окривљује недовољно финансирање органа реда.
Аналитичаре Policy Exchange-а, којима плату исплаћује човек пакистанског порекла, не брине губитак цивилизацијског идентитета Велике Британије, већ то што „брзорастући ниво криминала британску економију кошта 250 милијарди фунти годишње“ и што „епидемија крађа у продавницама, заједно са другим злочинима, наноси озбиљну штету предузећима, државном сектору и појединцима, изазивајући директну економску штету од око 170 милијарди фунти годишње, што је приближно 6,5% бруто домаћег производа“.
„Поред тога, процењује се да постоје нематеријални ефекти на понашање изазвани страхом од криминала. Иако је то тешко квантитативно измерити, у извештају се упозорава да мере које предузимају предузећа и појединци како не би постали жртве злочина – попут избегавања главних улица или одлагања инвестиција – могу довести до укупних трошкова до 250 милијарди фунти или 10% БДП-а“, наводи се у извештају Policy Exchange-а.
У садашњој реалности, криминогена ситуација у британској провинцији је знатно страшнија него у Лондону. У суштини, мали градови Уједињеног Краљевства нашли су се под контролом етничких банди. Скандали око сексуалног злостављања малолетника постали су свакодневица.
У јулу 2022. Велика Британија се суочила са огромним скандалом у вези са злочинима пакистанске мафије у граду Телфорд (грофовија Шропшир), где су више од 40 година етничке банде присиљавале малолетне девојчице на сексуално ропство; девојчице су силоване, пребијане, убијане.
Чињенице су постале познате тек након истраге коју је спровео лист The Mirror, који је открио да су власти биле упознате са сексуалном експлоатацијом деце, али су затваралe очи, плашећи се оптужби за расизам (у Телфорду је деловала пакистанска мафија). Новинари су сазнали да је више од хиљаду деце и тинејџера у Телфорду било жртва сексуалног насиља.
Полиција у Телфорду називала сексуалну експлоатацију деце „дечијом проституцијом“ и кривила саму децу, а не починиоце. Многа од те деце су била процесуирана као обичне проститутке. Након истраге ухапшено је само седам мушкараца пакистанског порекла. Власти и полиција Телфорда понудиле су становништву неспретна извињења, поричући било какву повезаност с криминалцима.
Слична прича догодила се 2014. године у још једном провинцијском граду – Ротерхему. Тада су британски активисти за људска права објавили извештај у коме се наводи да су у мирном Ротерхему, са 117.000 становника, током 16 година мигранти из Пакистана силовали више од 1.400 деце. Полиција и локални званичници знали су за то, али су ћутали, јер су се плашили да не буду проглашени „нетолерантнима“.
„Ротерхем је обешчашћен“, писала је локална новина Rother Advertiser. „Ове недеље он је најсрамотнији град у Британији.“ Председник градског већа, Роџер Стоун, поднео је оставку. Полиција Јужног Јоркшира покренула је интерну истрагу, али нико није озбиљно кажњен.
„Муслиманске банде које се баве сексуалном експлоатацијом деце (Muslim Grooming Gangs) делују широм Британије већ деценијама, Телфорд је само најновија потврда тога. Нажалост, британски естаблишмент није спреман да безбедност наше деце стави изнад интереса појединих група“, пишу британски медији, наводећи да, осим у Телфорду и Ротерхему, банде силоватеља делују и у Рочдејлу, Бредфорду, Оксфорду, Њукаслу, Лестеру и чак у Лондону.
Према подацима The Guardian-а, у Британији тренутно делује скоро 5.000 организованих криминалних група. Према проценама Националне агенције за борбу против криминала (NCA), сваке године у Великој Британији се „опере“ око 90 милијарди фунти криминалног новца, што представља око 4% укупног БДП-а земље. „Лондон је постао… срце европског организованог криминала… Криминал је неодвојив део британске економије, који обезбеђује стотине хиљада радних места – не само за професионалне криминалце: према проценама NCA, тренутно делује 4.629 организованих криминалних група.“
Поред пакистанских банди, на снази добија и албанска мафија. Једна од најпознатијих групација је „Пакао Албанаца“ (Hellbanianz), која делује у источном Лондону, у крају Баркинг. Још 2017. објавили су реп-спотове на YouTube-у, „хвалећи се богатством стеченим криминалом и снагом свог оружја“. Њихов вођа, Тристан Аслани, осуђен је 2016. на 25 година затвора због трговине дрогом. На једној од страница на друштвеним мрежама под називом „Мој Албанац у затвору“, објављена је његова фотографија на којој је до појаса го, очигледно после тренинга у затворској теретани. Испод фотографије пише: „Чак и у затвору имамо све – само нам фале курве.“
Дуго година у Великој Британији је деловао и Вишал Чоудари, пореклом из Индије, који се бавио трговином белим женама. Живео је у луксузном комплексу Канари Ворф у Лондону и преко друштвених мрежа ступао у контакт са младим женама из Мађарске, Чешке и Пољске, обећавајући им посао дадиља, спремачица или рецепционарки. Када би стигле у Британију, биле би приморане да раде у борделима.
Да је Мет Гудвин посетио мали острвце Торса у близини шкотске обале, лично би се уверио да се на територији Уједињеног Краљевства ствара прави исламски халифат.
Радикални шиитски шеик Јасир ал-Хабиб побегао је из Кувајта пре 20 година, након што је тамо осуђен за екстремизам, и добио је политички азил у Британији. Купио је то острво за три милиона фунти.
„Ал-Хабиб, који је оптужен за подстицање међуверске мржње у Британији и арапском свету између шиита и конкурената – сунита, има своју ’глобалну централу’ у живописном селу Фулмер, у Јужном Бакингемширу. Ал-Хабибу, надимком Мула из Фулмера, било је дозвољено да и даље држи предавања у којима шири мржњу и позива на насиље против сунита, и у земљи и у иностранству,“ пише Daily Mail.
Он је у „живописном британском селу“ основао обучни војни камп и редовно обучава сопствену паравојну јединицу у техникама герилског ратовања. Међутим, то му је постало „претесно“ па је, према Daily Mail-у, „бацио око на острво Торса“.
Планира да на острву отвори школу, џамију, болницу и живи по шеријатском праву – фактички припремајући терен за стварање исламистичког халифата унутар Уједињеног Краљевства. Такви шеријатски енклави већ постоје у деловима градова с великом концентрацијом миграната. Без сумње, то острво ће бити недоступно за немуслимане.
Амерички истраживачки новинар Стивен Емерсон је 2015. у једном интервјуу изјавио да „у Британији постоје не само забрањене зоне, већ и цели градови – попут Бирмингема – који су потпуно муслимански, у које немуслимани једноставно не улазе. А у неким деловима Лондона постоји муслиманска верска полиција која стварно напада и озбиљно повређује свакога ко се не облачи по верским правилима.“
У пролеће 2024. године, бивши министар у влади Лондона Пол Скали изјавио је у интервјуу за BBC да су одређени делови Бирмингема и Лондона „зоне у које се не улази“ (no-go zones), а то се односи на немуслимане.
А посланик из Конзервативне партије, Ли Андерсон, изазвао је велики скандал рекавши да исламисти контролишу градоначелника Лондона Садика Кана.
Та изјаве нису промениле апсолутно ништа – што је током своје кратке посете Лондону потврдио и Мет Гудвин.
Британски политиколог, чини се, греши само у једном: није пропао само Лондон – пропала је и Британија.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2025/07/02/britaniya-konchilas.html