- На страни Републике Српске ово на првом месту подразумева Жандармерију и САЈ полиције РС уз вероватно формирање нових добровољачких одреда или народних милиција, док би се бошњачке снаге ослањале на подршку радикалних исламистичких група које делују како у изолованим шеријатским заједницама (Доња Бочиња, Горња Маоча, Ошве), тако и у паравојним групама које одржавају борбену готовост под маском неформалних борилачких (MMA) клубова.
Односи снага
Са заоштравањем политичке кризе у Босни и Херцеговини и паралелним интензивирањем политичких притисака на руководство Републике Српске, укључујући ту и од стране одређених унутрашњих актера, питања вероватноће избијања новог оружаног сукоба све су учесталија у јавном дискурсу.
Упркос сада већ вишемесечним тензијама које су од стране бројних аналитичара окарактерисане као најозбиљније још од деведесетих година прошлог века, ситуација на терену у овом тренутку ипак не показује назнаке скорог преласка из политичке у војну сферу. Истовремено, и референдум који је најавила Бања Лука, и избори које захтева Сарајево долазе са перспективом убрзане и неконтролисане ескалације.
Оружане снаге БиХ у могућем сукобу
Уколико би до оваквог сценарија међутим дошло, сви су изгледи да би ОСБиХ престале да постоје у свом досадашњем облику већ у првим часовима сукоба — у овом тренутку, све активне бригаде формиране су тако да укључују војнике из редова сва три конститутивна народа (45.9% Бошњака, 33.6% Срба и 19.8% Хрвата према последњим објављеним информацијама), али су етничке поделе на нивоу батаљона знатно оштрије.
Примера ради, у саставу 5. бригаде налазе се 1. пешадијски батаљон са касарном у Зеници (доминантно бошњачки), 2. пешадијски батаљон у Кисељаку (доминантно хрватски), 3. пешадијски батаљон у Бијељини (доминантно српски) уз формално мешовит артиљеријски батаљон стациониран у нп Жепче.
Услед овакве структуре оружаних снага, као и заједничке команде Председништва које би у случају озбиљне кризе престало да функционише, сви су изгледи да би могући сукоб довео до моменталне фрагментације ОСБиХ у две или три одвојене армије (у зависности од положаја политичког лидерства Хрвата) при чему би снага сваке била одређена на првом месту тренутном снагом батаљона, као и перспективама преузимања технике и залиха формално мешовитих јединица.
Друге оружане снаге
Оваква прерасподела војних капацитета, било између ФБиХ и РС, било три конститутивна народа врло вероватно представљала би само прву фазу консолидације — ОСБиХ у овом тренутку броје испод 10.000 војника у активној служби са око 5.000 резервиста што тешко да би омогућило спровођење ефикасних борбених дејстава на фронту дугом више од 1.000 километара.
Стога, стварну бројчану снагу нових формација одредили би, на првом месту, мобилизациони капацитети као и расположиве безбедносне и паравојне снаге које могу сразмерно брзо бити преведене у активну службу и извршавати војне задатке.
На страни Републике Српске ово на првом месту подразумева Жандармерију и САЈ полиције РС уз вероватно формирање нових добровољачких одреда или народних милиција, док би се бошњачке снаге ослањале на подршку радикалних исламистичких група које делују како у изолованим шеријатским заједницама (Доња Бочиња, Горња Маоча, Ошве), тако и у паравојним групама које одржавају борбену готовост под маском неформалних борилачких (MMA) клубова.
ИЗВОР: Друштвени удар