- У данашњој Русији бесмртност не стичу банкари са својим криптовалутама. Нити парламентарци са својом вртешком закона, где се један излегне из другог као његова потпуна супротност. Нити бестиднице које долазе да се венчају у Пушкиновој цркви у катафалку. Нити гувернери који пљачкају своје губерније до згаришта.
- У данашњој Русији бесмртност стичу ратници Донбаса, руски мужеви свих година и чинова, који приносе вековну руску жртву, дајући своје животе „за друге своје“.
- А ти „други своји“ — то су њихови најмилији старци и деца, њихове шумске стазе, кише што падају на земљу, њихов Пушкин и Рубљовљева „Тројица“, њихова завичајна, драгоцена, бесмртна, Богу угодна Русија, чије се бесмртности домогава свако поколење руских људи, чинећи жртвени руски подвиг.
АУТОР: Александар Проханов
У Калифорнији, у околини Сан Дијега, налази се лабораторија трансхуманиста скривена од очију јавности, где Илон Маск ствара ново човечанство. У огромном небодеру који одсјајем рефлектује сунце, окупили су се водећи стручњаци из области генетике, неуробиологије, антропологије, молекуларне биологије и вештачке интелигенције.
У стерилном одељењу, на меком подметачу, лежи супрасна свиња. Тешко уздише, трепће патничким очима са белим трепавицама. Отегле су јој сисе, а на ружичастим ногама дрхте чисти,опрани раздвојени папци. Рендгенски апарат провирује у њену утробу и види се како у њеној материци сазрева људски ембрион. Његова велика глава, испупчене очи затворене капцима, ручице са савијеним прстима, ноге привијене уз браду. За месец дана ће се родити, и неће бити јасно — да ли је свиња или човек. Ако је човек, одгајиће га, послаће у врхунски колеџ, уписати на Јејл* и он ће постати дипломата, председник сенатског комитета или председник Америке. Ако се, пак, испостави да је свиња, биће послат у кланицу и послужен у ресторанима као свињски одрезак.
У суседном одељењу, у саксији расте дрво. У њега је уграђен људски геном. То дрво — човек је. Када му се лабораторијски техничар приближи са маказама, оно почиње да дрхти, бесни, из дугих листова капље сок као сузе. Лаборант сече лишће и гране, а дрво нечујно вришти, рида, његова зелена крошња испуњена је ужасом. И није познато чији је геном уграђен у ту ридајућу врбу — рида ли Мајкл Џексон, или генерал Пауел са својом белом епруветом, или Хенри Кисинџер са својом шатл дипломатијом?
Ходате кроз хале лабораторије и из одељења вас посматрају огромне птице с гушчијим телима и женским главама. Њихове црвене, пљоснате ноге са пловним кожама разиграно су укрштене, као ноге проститутке која стоји на углу. На њеном слатком лицу — набубреле усне и дијамантски пирсинг у ноздрви.
Поред, у удобној стаји, тумара кентаур. Има моћну коњску задњицу, чврсте папке ослоњене на под, људски труп и главу холивудског глумца Роберта де Нира. Кентаур пуши, отреса пепео под своје папке, а у јаслама је нешто што је можда овас, можда рагу од спанаћа.
Овде, у околини Сан Дијега, ствара се ново човечанство. Из генома се уклања све што изазива старење, наследне болести, ензими који покрећу процес старења. Бесмртни људи се стварају протезирањем на молекуларном нивоу, изградњом свести вишег реда од вештачке интелигенције.
Такви бесмртни људи, одгајени у тајним породилиштима, управљаће корпорацијама, банкама, обавештајним службама, водиће Конгрес и Сенат, заузимати Овални кабинет Беле куће — не избором, већ дигиталном селекцијом која их чини бесмртнијима од осталих бесмртних. Ти бесмртни Американци повући ће у бесмртност сексуалне развратнике који живе с малолетницима, генерале Пентагона који бацају супербомбе на стамбене четврти, пастире с библијским осмехом који клетвама проклињу народе. Они ће у бесмртност повући све земаљске пороке и изопачености, како би их овековечили и учинили бесмртним.
А човечанство ће поново морати да уложи огроман напор и поднесе немерљиве жртве, да пострадају мученици и подвижници, како би и овога пута била срушена Вавилонска кула, и да се на месту небодера Сан Дијега отвори црна бездан из које избијају смрдљиви гасови.
Руска елита се удавила у пороцима. Раскошне јахте, приватни авиони, дворци и виле на свим меридијанима и континентима. Бестидност и цинизам према сопственом народу, док једни, у набрзину купљеним панцирима и кацигама, штедећи на сувим оброцима, улазе у мокре ровове Донбаса. А други седе у шкољкасто-бисерним џакузијима, и у мирисну пену им довозе малолетнице, па преко златних ајфона разговарају с пријатељима на другим континентима, позивајући их на журку у Монако.
Руска елита стреми ка бесмртности, желећи да у њу понесе бескрајна уживања и задовољства, не знајући да ће за тим уживањима у бесконачност кренути стрељачке јаме, пожари и пљачке палата, када ће бесмртне олигархе спроводити низ клизаве степенице у бесмртне подруме, где ће им у јетру убацивати бесмртне метке, и где ће лежати на бетонском поду, грчећи се у бесмртним мукама.
Америчка бесмртност усмерена је на стварање бесмртног људског тела уз очување у том телу свих његових порока и мана, његове чежње за изгубљеним рајем, његовог неверовања у божанске законе, присвајања тих закона за себе, претварања тих закона у безакоње. Америчка бесмртност чини смрт бесмртном. У америчкој бесмртности грех није нешто што се превазилази. Човек не тежи ка савршенству, не иде од рођења ка смрти путем трагања, заблуда, великих откровења, падова и узлета, како би у свом последњем даху пришао Господу, осетивши како из Божјих очију на њега пада суза бесмртности — и добио бесмртност као награду за земаљско подвижништво, жртву у име ближњих, страхопоштовање према бићу које је подређено Божјим законима.
У данашњој Русији бесмртност не стичу банкари са својим криптовалутама. Нити парламентарци са својом вртешком закона, где се један излегне из другог као његова потпуна супротност. Нити бестиднице које долазе да се венчају у Пушкиновој цркви у катафалку. Нити гувернери који пљачкају своје губерније до згаришта. У данашњој Русији бесмртност стичу ратници Донбаса, руски мужеви свих година и чинова, који приносе вековну руску жртву, дајући своје животе „за друге своје“. А ти „други своји“ — то су њихови најмилији старци и деца, њихове шумске стазе, кише што падају на земљу, њихов Пушкин и Рубљовљева „Тројица“, њихова завичајна, драгоцена, бесмртна, Богу угодна Русија, чије се бесмртности домогава свако поколење руских људи, чинећи жртвени руски подвиг.
„Мили мој, умрећеш некад“ —
тако ми је у детињству мама говорила.
Ал’ метак је тихо покуцао у груд
и бесмртности ми отворио врата.
*непожељна организација у РФ
С руског превео Зоран Милошевић
https://zavtra.ru/blogs/bessmertie_vnutri_nas