Америчка шпијунска служба у рукама „лудих и глупих“, или куда води параноја русофобије
- Да, ЦИА има проблема – али највећи је у томе што се фанатично бори против претње која заправо не постоји – против измишљене опасности са стране Русије. Тако је 14. јула бивши аналитичар ЦИА Лари Џонсон изјавио да Русија никада није претила НАТО-у, и да је управо НАТО користио Украјину као полигон за напад на њу.
- „Русија“, сматра Џонсон, „није империјалистичка сила. Они не тумарају светом намећући своја правила. Немају 700 база широм света – њихови интереси су много ближи кући. Цела њихова војна доктрина створена је ради одбране земље, а не ради напада на САД или Европу.“
АУТОР: Владимир МАЛИШЕВ
Најпознатији историчар у САД и некадашњи жестоки критичар ЦИА Тим Вајнер сада лоше спава ноћу. У томе се сам исповедио у интервјуу дописнику британског листа Гардијан, Аарону Гелу, који је дошао да сазна шта се тренутно дешава са овом некада свемоћном америчком шпијунском службом.
„Оно што ми не даје да спавам ноћу“, тужно му је рекао Тим Вајнер, „јесте то што је Трамп предао инструменте националне безбедности САД у руке лудака и будала, и што њихова неспособност и идеолошке наочаре неће им дозволити да примете надолазећи напад. Ако се Сједињене Државе поново нађу на удару док је Трамп на власти, он ће уништити оно што је остало од наше демократије.“
„Може звучати чудно“, наставио је, „што сада осећам сажаљење према Централној обавештајној агенцији. Историја те моћне шпијунске организације пуна је неуспеха и злоупотреба — од Карипске кризе, до програма мучења после 11. септембра и њене улоге у свргавању низа демократски изабраних лидера. Али једна од многих последица отворене Трампове непријатељске позиције према америчкој обавештајној заједници јесте то што је и критичар попут мене сада постао њен бранилац.“
Да би објаснио зашто је до тога дошло, дописник Гардијана наводи да је Вајнер у недавном интервјуу предложио мисаони експеримент: замислите да сте годинама радили као обавештајац, трудећи се да подријете моћ Кремља, а на крају видите да САД стају на страну Русије, Ирана и Северне Кореје — као што се десило у фебруару, када су гласале против резолуције УН којом се осуђује инвазија на Украјину. Вајнер је тада рекао: „Ако до сада нисте схватили, време је да се запитате: ‘Боже, председник Сједињених Држава је прешао на другу страну. Придружио се ауторитарној оси’.“
Другим речима, Вајнеру се причињава да је Трамп — савезник Русије! „Он одбацује теорију да је Трамп руски агент“, пише Аарон Гел, „али каже да то уопште није важно. Он је — савезник Русије.“
Схвативши то са ужасом, додајемо ми, Вајнер ипак није искочио кроз прозор уз повик „Руси долазе!“, као што је то 22. маја 1949. наводно учинио министар одбране САД Џејмс Форестал (мада постоји и друга верзија), већ је почео да дели интервјуе, заступајући сада ЦИА против „подлог“ Трампа.
„Доналд Трамп мрзи ЦИА“, рекао је Вајнер у интервјуу, нагласивши да амерички председник ту агенцију сматра срцем „дубоке државе“, која, по његовом мишљењу, ради на томе да га свргне. Као резултат тога, према Вајнеру, председник је на највише функције у области националне безбедности поставио „опасно неспособне и покорне следбенике“, дајући им веома неповољне оцене.
Тако је новог директора ЦИА, Џона Ретклифа — бившег адвоката за случајеве повреда и конгресмена из редова Трампове партије МАГА, који је кратко био и директор националне обавештајне службе током Трамповог првог мандата — назвао „бескичмењаком који ће учинити све што му Трамп нареди“. Убрзо након нашег разговора, пише Аарон Гел, Ретклиф је наредио ревизију, у којој је критикован почетни извештај ЦИА о руској операцији подршке Трампу, а бивши директор ЦИА Џон Бренан постао је предмет кривичне истраге ФБИ.
Нови директор енергично спроводи чистке у седишту ЦИА у Ленглију. „Он покушава да се реши најискуснијих људи ЦИА“, рекао је Вајнер, „и да уведе проверу идеолошке чистоте. Ретклиф је од самог почетка отворено говорио да намерава да усклади руководство ЦИА са Трамповим погледима на свет. Пошто су председникови погледи на свет углавном засновани на лажима и измишљеним непријатељима, мислим да ће то бити изузетно тешко.“
Ретклиф, по Вајнеру, отпустио је стотине новоангажованих службеника, а затим „послао њихова имена Илону Маску у нешифрованом имејлу, за који сматра да су га, највероватније, пресрели Руси и Кинези“. По Вајнеру, сада их те земље покушавају регрутовати као шпијуне. „Све што треба да ураде јесте да нађу људе који су или дубоко огорчени, или имају финансијске или проблеме с дрогом, који се могу искористити“, цитира Гардијан Вајнера.
Али изгледа да чак и после оваквих, блажено бестидних изјава ЦИА историчара, британски дописник још увек није схватио да разговара са човеком опхрваним паранојом — али његове наредне речи у одбрану гејева и трансвестита као обавештајаца ЦИА више не остављају простора за сумњу.
„Према Вајнеровим прогнозама“, пише Аарон Гел, „Трампов крсташки рат против различитости такође ће имати последице по националну безбедност. У фебруару је један судија дозволио администрацији да распусти тим задужен за диверзитет у агенцији… Различитост је била једна од ретких супермоћи ЦИА, а неразумно укидање напора за разноликост међу обавештајцима и аналитичарима било је једна од најглупљих рана које је Ретклиф могао да нанесе“, закључује он.
Другим речима, Вајнер сматра да када је америчка обавештајна служба преплављена гејевима и трансвеститима, то наводно сведочи о њеним „супермоћима“.
Након што је на тај начин обрачунао са Ретклифом, Вајнер се потом окомио и на још једну Трампову постављеницу – Тулси Габард, актуелну директорку Националне обавештајне службе, која надгледа ЦИА и још 17 других обавештајних агенција, што, по његовим речима, „само погоршава ризик“.
Габард никада није радила у обавештајној заједници, а оптуживали су је да преноси руску пропаганду. „Какав ће то савезник делити тајне са таквом опасном залуталом особом?“ – огорчено пита Вајнер. Он признаје да би за неке било изненађење то што сада хвали агенцију коју је некада исмевао.
„Нисам познат као жестоки бранилац ЦИА, али нисам ни поборник намерног игнорисања“, рекао је, говорећи о, како он тврди, равнодушности Трампове администрације према претњама које долазе од страних противника. „Сматрам да мисија обавештајне службе – откривање тајни непријатеља Сједињених Држава – вреди труда. Нажалост, не постоји механизам за утврђивање намера председника, и у томе је опасност.“
Али оваква панична расположења нису захватила само „историчара ЦИА“. Како пише коментатор агенције Блумберг, Андреас Клут, америчка обавештајна служба постепено пропада због потребе да покаже лојалност господару Беле куће.
„Доналд Трамп“, пише он, „све чешће користи хваљене америчке обавештајне службе (…) не да би осветљавале стварност, већ да би му служиле. И то представља велику, мада споро надолазећу и често невидљиву претњу националној безбедности“, стоји у чланку.
Аутор наводи мишљење бившег службеника ЦИА Брајана О’Нила, који тврди да садашњи неуспеси америчке обавештајне заједнице неће бити случајни. Они, по њему, „постају фабриковани“ и неће бити изненађење.
„Различите америчке агенције, њих 18, којима управља директор Националне обавештајне службе САД – Тулси Габард – трпе притисак да се повинују ‘инстинктима председника и његовој нарацији’, да показују лојалност и подржавају његове хвалоспеве и тврдње. Агенти који подносе извештаје који се председнику не допадају, брзо се нађу на удару. Могу бити послати на неплаћено одсуство, премештени или отпуштени“, пише аутор, позивајући се на О’Нилове речи.
Незадовољство Трампом већ се излило у колективне протесте ветерана америчке шпијунске агенције. Како је објавио Блумберг, бивши обавештајци ЦИА удружили су се у групу под називом „Стабилна држава“ и затражили од Конгреса да покрене истрагу поводом иницијативе новог руководства обавештајне заједнице, која је запосленима понудила могућност да добровољно оду са посла уз осам месеци плате и бенефиција. Њихова мисија, како кажу, јесте да спрече формирање кадрова по принципу политичке лојалности. По њиховом мишљењу, таква политика може довести до неспособности САД да се супротставе Кини, Русији и Ирану.
У међувремену, познато је да Трамп има и лични разлог за прогон ЦИА и других америчких служби. Он сматра да су управо оне распиривале лажну теорију о мешању Русије у изборе 2016. у његову корист, служећи демократама. Зато је недавно изјавио новинарима да бивши шефови ЦИА и ФБИ – Џон Бренан и Џејмс Коми – треба да одговарају за ширење оборене теорије о „руском трагу“ током избора 2016.
„Мислим да су то веома нечасни људи, дубоко корумпирани. Можда би требало да плате за то. Сматрам их истински лошим и нечасним“, рекао је Трамп, коментаришући извештаје о истрагама против Бренана и Комија.
С друге стране, противници Трампа узнемиреност око ЦИА не повезују с тим што она наводно престаје да буде „чувар хегемоније“ америчке политике, већ је доживљавају као део прикривене борбе демократа да спрече Трампове покушаје да је реформише. Трамп је долазећи на власт обећао да ће „исушити вашингтонску мочвару“ и ударити на „дубоку државу“, чијим интересима ЦИА служи већ деценијама. Управо то је изазвало бес њених симпатизера. Са том сврхом и покренута је медијска кампања која покушава да дискредитује Трампове напоре, оптужујући га за подривање националне безбедности САД.
Међутим, далеко од тога да сви у САД деле параноичне страхове да је Трамп наводно прешао „у Путинов логор“ и да су САД окружене „подлим“ непријатељима који само чекају прилику да их униште. Прво, Трамп је већ убедљиво доказао да није никакав „Путинов пријатељ“ – обновио је испоруке оружја Кијеву и запретио Русији новим, „ужасним“ санкцијама. Друго, има и бивших официра ЦИА који нису оболели од русофобије и уверени су да Русија нема намеру да нападне Запад. Стога сматрају да нема разлога за „крокодилске сузе“ због наводне „растуће претње националној безбедности САД“.
Да, ЦИА има проблема – али највећи је у томе што се фанатично бори против претње која заправо не постоји – против измишљене опасности са стране Русије. Тако је 14. јула бивши аналитичар ЦИА Лари Џонсон изјавио да Русија никада није претила НАТО-у, и да је управо НАТО користио Украјину као полигон за напад на њу.
„Русија“, сматра Џонсон, „није империјалистичка сила. Они не тумарају светом намећући своја правила. Немају 700 база широм света – њихови интереси су много ближи кући. Цела њихова војна доктрина створена је ради одбране земље, а не ради напада на САД или Европу.“
По његовим речима, Запад је још од распада СССР-а постепено увлачио Украјину у своју сферу утицаја. Било која држава на месту Русије у томе би видела егзистенцијалну претњу. „Украјина је од 1995. де факто чланица НАТО-а (…) учествовала је у вежбама алијансе и чак им је уступила базу на својој територији. Русија ће томе ставити тачку“, закључио је Лари Џонсон.
https://www.fondsk.ru/news/2025/07/21/bednoe-bednoe-cru.html