Потребна је укидање свердловске абевеге и повратак изворној руској азбуци
- На рођендан Пушкина, прикладно је подсетити да је Александар Сергејевич, као и сви руски класици, у детињству учио азбуку, а не абевегу.
- На азбуци су се школовале десетине генерација наших предака. Азбука је избачена из школског програма у једно сурово русофобично време, из чисто идеолошких разлога, са циљем прекида везе руског народа са својим коренима, са „од предака датом народном мудрошћу“.
- Данас је Русија објавила управо супротан циљ, о чему говоре речи државне химне и изјаве шефа државе
АУТОР: Вадим Викторович Рибин, публициста, капетан другог ранга у пензији
Наравно, совјетску „абевегу“, коју данас уче у школи и коју је један песник с правом назвао „а-бе-ве-ге-де“, није исправно називати азбуком. Азбука обухвата не само изглед слова и њихов распоред ради коришћења у речницима, већ и називе слова: „аз, буки, веди…“. Буквар, пак, према речнику Брокхауза и Ефрона, јесте „азбука … за почетно дечје учење читања“. Стога је Јампoљска у праву када предлаже да се прва школска књига назива „буквар“. Сва деца која су питана сматрају да је прво слово азбуке „А“, што је нетачно, јер је прво слово азбуке – „Аз“.
С друге стране, назив „Азбука“ бар некако подсећа да су некада слова ћирилице имала своја имена, од којих су се нека користила и у говору. Од познатих израза: „стоји фертом“ (стоји подбочен), „похерити“ (прецртати цео лист укосим крстом), „херики-оники“ (крстићи и кружићи), „добити добро“ (добијена дозвола). Данас се само последњи израз понекад још користи, иако обично без разумевања да је „добро“ у том контексту – слово азбуке. У систему морнаричких сигнала, застава која означава слово Д значи „Да, слажем се, дозвољавам“, а морнари у усменој комуникацији користе азбучне називе слова, што је практично, на пример, при радио-вези. Са преименовањем прве школске књиге, руска азбука ће највероватније потпуно отићи у заборав – осим ако се не буде учила у школи, као што је данас уче морнари.
Изгубити азбуку био би велики губитак за руску културу, прекид са руским коренима, са старословенским језиком, чије су основе до 1918. сва руска деца учила у школи. Њен значај је истакнут у чланку „Опет се повлачимо“, који је преведен и објављен у Србији и Македонији. Од свих писама света, само руска азбука није скуп насумичних именица, већ збир смислених словних израза. „Аз буки веди“ – „ја знам слова“. „Глаголь добро есть“ – „реч је добро“. „Живете земля иже како люди мыслете“ – „живите на земљи ви који мислите као људи“. „Наш он покой“. „Рцы слово твердо“ – „реци реч тврдо“.
Чисто практично, азбука је знатно погоднија од абевеге у усменој комуникацији. На пример, при позиву бројева у реду. Са аутоматизацијом, почели смо да слушамо обавештења: „талон Б2, приђите шалтеру број 5“. Али у буци се не разазна увек: [бе два], или [ве два], или [ге два]? Много прикладније било би користити називе слова из наше азбуке, којих се не треба измишљати: „талон буки два“. Али за то је потребно да сви знају своју родну руску азбуку.
На рођендан Пушкина, прикладно је подсетити да је Александар Сергејевич, као и сви руски класици, у детињству учио азбуку, а не абевегу. На азбуци су се школовале десетине генерација наших предака. Азбука је избачена из школског програма у једно сурово русофобично време, из чисто идеолошких разлога, са циљем прекида везе руског народа са својим коренима, са „од предака датом народном мудрошћу“. Данас је Русија објавила управо супротан циљ, о чему говоре речи државне химне и изјаве шефа државе.
Уосталом, много тога у савременој Русији још увек није „доведено у меридијан“, односно није уређено и усмерено ка постизању прокламованих циљева. Потпуно је очигледно да се и језичка и топонимијска политика Русије, упркос изгледном одсуству, ипак спроводе – и често имају циљеве који су у супротности с прокламованим, па чак и штетни по Русију. Али, сматраћемо то превидом власти и пропустима који ће ускоро бити исправљени.
Приликом избора између азбуке и буквара, најбољим се чини решење: и једно и друго; најпре абевега по буквару, а затим азбука. А у будућности – укидање свердловске абевеге и повратак изворној руској азбуци, с њеним учењем одмах по буквару.
На крају, о корицама. Абевега, којом ће се деца подучавати по новом буквару, представља чисто совјетску новотарију и повезује се са црвеном заставом, а никако са бело-плаво-црвеном тробојком.
Али, боље је данас не узимати пример од терористичког украјинског режима, који уводи боје заставе свуда – и где треба и где не треба. Малој деци политика није потребна. На корицама буквара прикладнији је руски орнамент и слике привлачне дечијем оку, без државне симболике и политичке позадине.
Поготово што се слова из буквара користе не само у Русији, већ и у другим словенским земљама, и деца то треба да разумеју.
ИЗВОР: https://ruskline.ru/news_rl/2025/06/06/azbuka_i_bukvar