45 милиона одраслих у САД је функционално неписмено
- У САД верују да не треба учити ништа, јер ће их вештачка интелигенција свуда „извући“.
- Зато и не чуди што је 47. председник САД Доналд Трамп 25. марта 2025. године укинуо савезно Министарство образовања, преневши његове надлежности појединачним државама.
- Тиме је скинуо одговорност са своје администрације за огромне пропусте у школском образовању — али се број младих и одраслих „неписмених“, који не желе да читају, у Америци због тога није смањио.
АУТОР: Олег РОЗАНОВ
У Сједињеним Америчким Државама разбуктала се још једна афера у систему школског образовања. Деветнаестогодишња студенткиња колеџа тужила је своју бившу школу због немара, јер је завршила ту школу а да није научила да чита ни да пише.
Алејша Ортис, ученица школе у Хартфорду, пролећа 2024. године завршила је средњу школу Hartford Public Schools са одличним успехом. Добила је стипендију за студије на Универзитету Конектиката, где студира јавну политику. Међутим, у вишим разредима морала је да користи апликације за претварање говора у текст како би могла да чита и пише есеје. Упркос годинама молби наставницима за помоћ, школа је те захтеве игнорисала.
Њена прича шокира, али није усамљен случај. У 24 јавне школе у Илиноису ниједан ученик у пракси не уме да чита. Широм земље, 54% одраслог становништва САД чита на нивоу шестог разреда или ниже. Другим речима, само 46% одраслих Американаца поседује бар средњошколски ниво писмености.
„Званично, стопа основне писмености у САД износи 99% (што је можда под знаком питања ако ученици попут Алејше Ортис могу да заврше школу са одличним успехом, а да при томе остану неписмени).
Али ‘основна писменост’ је, у ствари, маркетиншки термин. Звучи импресивно, али у пракси ‘основне вештине писмености’ значе ниво читања од предшколског до трећег разреда основне школе.
‘Функционална писменост’ је оно што је заиста важно: способност да читате и разумете текстове као што су формулари, упутства, пријаве за посао и друге обрасце са којима се свакодневно сусрећете. Она обухвата техничке вештине читања као и разумевање прочитаног – вашу способност да дешифрујете речи и схватите њихово значење“, пише портал The Daily Economy.
Према проценама стручњака, 21% одраслих Американаца (око 43 милиона људи) функционално је неписмено, што значи да им је тешко да читају и разумеју упутства или попуњавају званичне формуларе. Функционално неписмен одрасли Американац, како појашњава портал, није у стању да обави задатке као што су читање описa радног места или попуњавање докумената за социјалну помоћ.
Према још фрапантнијој статистици, 54% одраслог становништва САД чита на нивоу шестог разреда или ниже.
„Књиге написане за шести разред намењене су, и по писмености и по разумевању, деци од 11 или 12 година… То су лепе приче, али не захтевају исти речник и мисаону оштрину као што је потребно за разумевање пореске пријаве… То није ниво разумевања прикладан за одраслу особу. Ако су ваше способности читања ограничене на тај ниво, у свакодневном животу ћете наићи на мноштво текста који нећете моћи да разумете – често се ради о важним стварима као што су уговори о најму или упутства за лекове“, пише The Daily Economy.
Америчка криза писмености, тврди портал, постоји отприлике колико и систем јавног образовања.
1950-их година, само неколико деценија након што се систем јавних школа дубоко укоренио у америчком друштву, познати писац Рудолф Флеш написао је оштру књигу под називом Зашто Џони не уме да чита, у којој је жестоко критиковао катастрофално стање у области писмености.
Тада су званични подаци показивали да је око 95% одраслих Американаца било писмено. Али Флеш и други критичари све више су изражавали забринутост у вези са функционалном писменошћу и разумевањем прочитаног: „Питање није било да ли Џони може да препозна речи на страници и зна шта свака значи“, већ „да ли Џони уме да разуме оно што чита?“
Флеш је тврдио да је у многим случајевима одговор – не.
У међувремену, ситуација са писменошћу у САД наставила је да се погоршава. Осамдесетих година прошлог века, администрација председника Реагана објавила је чувени извештај под називом Нација под претњом, у којем се упозоравало на опадање резултата академских тестова, укључујући писменост, и на опасност од националне кризе ако се тај тренд не преокрене.
„Педесет година касније, тај тренд се није променио, а наша земља је у опасној ситуацији, нарочито ако се узме у обзир колико новца смо уложили да га исправимо. Годишње трошимо скоро 16.000 долара по ученику на јавно образовање од вртића до 12. разреда. Укупно, САД годишње троше 857,2 милијарде долара на јавне школе од вртића до краја средње школе“, наводи ауторка текста у The Daily Economy, позната стручњакиња за алтернативно образовање Хана Франкман Худ, закључујући да те милијарде нестају у ветар.
Али то је, по њеном мишљењу, само део проблема, јер су „методе праћења напретка ученика и процене њиховог знања такође нарушене. Нека деца, као што је Алејша Ортис, потпуно су свесна својих проблема са читањем. Али друга деца долазе кући са сјајним сведочанствима, и нико – ни ученици, ни родитељи – не примећује да нешто није у реду. Зато стварни резултати опадају, а просечна оцена у завршним разредима расте. Инфлација оцена је учинила сведочанства бесмисленим као мерило стварног успеха“, закључује Франкман Худ.
Хана Франкман Худ указује на то да наставници подижу оцене својим ученицима „подлежући политичком притиску, на штету самих ученика“:
„Синдикати наставника и представници школских округа систематски се боре против алтернатива које би ученицима у социјално угроженим срединама пружиле више образовних могућности. У настојању да се постигне ‘једнакост’, неки окрузи су наложили наставницима да престану да дају оцене, да не воде евиденцију о похађању наставе, па чак и да уопште не држе наставу.“
Пренадуване оцене, додељиване ради лепше статистике, осуђују америчке ђаке на функционалну неписменост.
Тако је Алејша Ортис користила апликације за претварање говора у текст како би писала школске саставе — који су били довољно добри да с одличним успехом заврши државну школу у Хартфорду. Као и она, стотине хиљада америчких ученика пролазе кроз порочни образовни систем, полажу испите и прелазе из разреда у разред, а да при томе никада не савладају основне вештине читања.
„Ето како смо дошли до тога да 54% одраслих Американаца нема довољан ниво писмености да прочита ову врсту чланка, и како ће земља убрзано заостајати за остатком света у погледу општих способности, ако нешто не променимо“, упозорава Хана Франкман Худ.
Међутим, ни званична статистика не улива наду да њене бојазни неће бити оправдане:
- 14% одраслих Американаца не уме да чита.
- 21% чита испод нивоа 5. разреда.
- 19% средњошколаца у САД дипломира, а не уме да чита.
- 85% малолетних преступника је функционално неписмено.
- 70% затвореника у америчком казненом систему не чита изнад нивоа 4. разреда.
- 45 милиона одраслих у САД је функционално неписмено.
- 50% не може да прочита књигу написану за ниво осмог разреда.
- 75% корисника бонова за храну показује писменост на нивоу 1. и 2. разреда.
- 43% одраслих са најнижом писменошћу живи у сиромаштву.
Према подацима Програма за међународну процену компетенција одраслих (PIAAC), ниска писменост одраслих у САД кошта америчку економију око 2,2 билиона долара годишње.
Резултати недавних националних тестова указују на континуирани пад нивоа вештина читања код америчких ученика.
Постало је познато и да наставници у америчким школама и колеџима све чешће користе чет-ботове на бази вештачке интелигенције за оцењивање ученичких радова.
И сами ученици све више користе алате вештачке интелигенције при изради домаћих задатака.
Како извештава CNN, чет-ботови попут ChatGPT-а помажу наставницима у оцењивању. На пример, Дијана Гајески, професорка комуникација на колеџу Итака, користи ChatGPT за анализу есеја студената. Штавише, она исто препоручује и самим студентима: по њеном мишљењу, ВИ алати могу да дају добре савете за побољшање текста.
Литерарни незналица Митрофанушка је сматрао да нема потребе да учи географију јер ће га кочијаш свуда одвести.
Савремени амерички Митрофанушке — и њихови наставници — верују да не треба учити ништа, јер ће их вештачка интелигенција свуда „извући“.
Зато и не чуди што је 47. председник САД Доналд Трамп 25. марта 2025. године укинуо савезно Министарство образовања, преневши његове надлежности појединачним државама.
Тиме је скинуо одговорност са своје администрације за огромне пропусте у школском образовању — али се број младих и одраслих „неписмених Митрофанушака“, који не желе да читају, у Америци због тога није смањио.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2025/09/04/amerikancy-ne-umeyut-i-ne-khotyat-chitat.html