Неуспеси америчке шпијунаже постају све очигледнији

АУТОР: Вилијам Нојхејсел

 Агенција „Ројтерс“ је недавно објавила нову репортажу о једном од најгорих неуспеха америчких обавештајних служби током последњих деценија.

Отприлике од 2010. до 2013. године, десетине доушника ЦИА-е у Кини, Ирану и другде су ухваћени и погубљени, затворени или претворени у двоструке агенте. У Ирану и Кини, како саопштавају, је разоткривена скоро цела мрежа ЦИА, и то у две земље са највишим приоритетом.

Чини се да су неки у америчкој влади покушали да свале велики део кривице на издају оперативца ЦИА Џерија Лија, који је касније процесуиран и признао кривицу за шпијунирање у корист кинеске владе. Али Лијева наводна шпијунажа није могла да објасни откривање свих ових извора.

У серији чланака које су објавили „New York Times“, „Foreign Policy“ и „Yahoo“! У новостима се појавило још једно објашњење: упадљива слабост заштите извора унутар саме ЦИА-е.

Било је неколико пропуста у основама заната (што је укључивало слање новорегрутованих на састанке на места за која се зна да их помно прате стране обавештајне агенције). Али најпогубнији је био (не баш) тајни комуникациони систем који је ЦИА користила за одржавање односа са овим изворима. Чак и да није било кртице, чини се да је тешко поверовати да је овај траљави систем могао дуго да измиче софистицираним контраобавештајним способностима кинеске и иранске владе.

У суштини, ЦИА је креирала систем за уграђивање функције за размену порука скривене у оквиру за претрагу стотина јефтино произведених лажних веб локација. Реч „скривено“ овде треба да се користи у ширем смислу – нови извештај „Ројтерса“ пружио је преко три стотине сајтова и показао да је чак и летимичан поглед на њихов јавно доступан HTML изворни код открио ознаке као што су „порука“, „креирај“ и „ лозинка“. А пошто је агенција масовно куповала имена домена, веб-сајтовима су додељене IP адресе узастопно, што је чинило скоро тривијално лаким идентификацију целе мреже када се нађе неколико агената.

Другим речима, једноставно уношење тачних оператора у претрагу могло би да доведе до тога да десетине доушника буду ухваћени и погубљени. Овај ниво аљкавости је дубоко шокантан и неопростив за шпијунску службу са ресурсима и искуством којима располаже ЦИА. Али постоје додатни слојеви лицемерја и горке ироније о којима се мање расправљало.

Епизода се поклопила са акцијом Министарством правде које је појачало свој рат против разобливача.

У овим гоњењима без преседана, влада је користила аргумент „извори и методе“ у смислу пендрека, све према Закону о шпијунажи, те су тврдили придају изузетан значај заштити извора, чак толико да се ниједан јавни интерес, ма колико значајан, никада није могао уздићи изнад тајности. Међутим, према овим изворима односили су се као према потпуно једнократним: агенција се чак није ни потрудила да сакрије HTML у свом систему комуникације.

У обрасцу карактеристичном за најкатастрофалније „самоповређивање“ у обавештајној заједници, чини се да нико још није одговарао. Осим једне особе. Као што сте вероватно претпоставили, био је узбуњивач. Године 2008., извођач радова ЦИА-е по имену Џон Риди почео је да звони на узбуну кроз интерне канале да су ови озбиљни недостаци у систему темпирана бомба.

Реиди је због одмазде отпуштен, а његова жалба генералном инспектору остала је неистражена све док десетине агената већ нису биле затворене или убијене. Како је Реиди покушавао да се бори против одмазде против њега, влада му је чак забранила да свом адвокату каже било шта о природи својих открића.

У исто време када је непажња ЦИА-е спаљивала своју сопствену агентуру, постало је модерно да критичари оних узбуњивача који су изашли у јавност осуђују да не прате „интерне канале“. Ови канали су учинили мало за Џона Ридија или за многе обавештајне изворе које је покушао да спасе.

Окрутна иронија се без сумње види у случају бившег официра ЦИА Џона Киријакуа, који је постао узбуњивач када је у интервјуу за медије говорио о ЦИА-ином програму мучења у време када је ЦИА још увек то порицала. Киријаку је осуђен на 30 месеци затвора након што је признао кривицу за ненамерно откривање имена службеника ЦИА новинару, иако новинар никада није објавио та имена.

Опет, вреди јасно нагласити да небо није пало због цурења од стране веродостојних узбуњивача, већ због хроничног лошег управљања обавештајном заједницом, фактички што је загарантовано самом тајношћу за коју се увек тврди да је неопходна за заштиту ових извора.

Аутор: Вилијам Нојхејсел (William Neuheisel) је адвокат за људска права и грађанске слободе у Програму за заштиту узбуњивача и извора на ExposeFacts-у, који је заступао Едварда Сноудена, Данијела Хејла, Џона Киријакуа, Томаса Дрејка и друге узбуњиваче под кривичном истрагом или су били оптужени по Закону о шпијунажи.

Превод Цвијетин Глоговчанин

ИЗВОР: https://responsiblestatecraft.org/2022/10/18/the-cias-hypocrisy-on-sources-and-methods%ef%bf%bc%ef%bf%bc/

One thought on “Америка је узнемирена: ЦИА губи агенте”

Оставите одговор на Amerika je uznemirena: CIA gubi agente – Novinarstvo odgovorno za stvarnost Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *