Приватне обавештајне фирме из Израела мењају политичку сцену ЕУ
- Док Брисел наставља да говори о „руском мешању“, питање израелског утицаја остаје гурнуто у страну – и управо то, како се чини, представља дубљи и сложенији проблем за европски суверенитет.
Два доказана случаја политичког мешања од стране приватне обавештајне фирме повезане са Мосадом требало је да упали црвени аларм у Бриселу. Европска унија на све то ћути, међутим, ово нам показује колико је дубоко израелски шпијунско-технолошки сектор продро у саму срж блока.
Европска комисија тврди да се Русија мешала у готово све велике европске изборе у последњих пет година.
Иако се показало да су ове тврдње нетачне у Француској, Немачкој, Румунији, Мађарској и Бугарској, саме оптужбе биле су довољне да Комисија активира свој „Систем брзог реаговања“ – моћан сет алата за цензуру који Бриселу даје могућност да одлучује шта ће бирачи видети, а шта неће на друштвеним мрежама уочи избора.
Случајеви који су прошли без реакције
Само ове године, два случаја мешања компаније Блек Кјуб, приватне обавештајне фирме коју чине бивши припадници Мосада и Израелских одбрамбених снага (ИДФ), догодила су се у ЕУ – без икаквог званичног реаговања Брисела.
Агенти Блек Кјуба су се, представљајући као страни инвеститори, састајали са сарадницима председника Кипра Никоса Христодулидеса и тајно снимали разговоре. Видео-снимци, објављени неколико дана након што је Кипар преузео ротирајуће председавање ЕУ, приказивали су понуде да се за новац омогући приступ председнику. Ово је довело до више оставки и значајно ослабило позицију Кипра унутар Уније.
Сличан сценарио одиграо се у Словенији два месеца касније, када су објављени снимци сарадника премијера Роберта Голоба који говоре о сличним „плати па приступи“ аранжманима. Сумња се да је акцију наручио бивши премијер Јанез Јанша. Избори су одржани мање од две недеље након објављивања снимака, а Голобова странка победила је Јаншину са минималном разликом од 0,67 одсто.
Шпијунси софтер Пегасус је коришћен у 10 земаља ЕУ
Европска унија остала је потпуно нема на оба случаја. Чак и након што је словеначка влада ове активности назвала „јасном хибридном претњом“ и затражила истрагу од председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, Брисел није јавно реаговао.
Овај изостанак реакције није изолован. Према истраживањима, шпијунски софтвер Пегазус, који је развила израелска компанија НСО Груп, коришћен је у скоро десетак земаља ЕУ од 2016. године – за праћење новинара, политичких противника, па чак и институција саме Уније.
Упркос упозорењима Европског парламента, Комисија није предузела конкретне мере. Слично је било и са другим софтверима – Парагон Солушнс и Предатор – који су коришћени широм Европе.
Апсурд ситуације видљив је на сајму ИСС Ворлд у Прагу, где компаније за надзор, шпијунажу и анализу података јавно нуде своје услуге. Главни спонзор је управо НСО Груп, а догађај је у индустрији познат као „Бал прислушкивача“.
Како је Мосад постао приватни сектор
Иако се формално ради о приватним компанијама, њихова повезаност са израелском државом је дубока. Блек Кјуб су основали ветерани војне обавештајне службе, а у њиховом управном одбору налазе се бивши директори Мосада и високи безбедносни званичници.
Сличне везе постоје и код НСО Групе, Цитрокса и Парагон Солушнса – све компаније запошљавају бивше припаднике јединице 8200, елитне израелске обавештајне јединице.
Геополитика иза технологије
У Словенији је деловање Блек Кјуба било усмерено против Голоба, који је заузео критички став према Израелу, укључујући признање Палестине и разматрање подршке тужби пред Међународним судом правде.
Израелско Министарство одбране контролише извоз ових технологија, што значи да се дозволе често издају у складу са спољнополитичким интересима. У бројним случајевима, куповина шпијунског софтвера праћена је политичким и економским уступцима Израелу.
Зависност Европе од израелске технологије
Многе земље ЕУ користе израелске системе сајбер безбедности и наоружања. Немачка користи систем „Ероу“, Грчка и Словачка „Барак МX“, док више европских армија користи израелски систем активне заштите „Трофи“.
Ови уговори вредни су милијарде евра, што ствара дубоку зависност од израелске технологије.
ЕУ избегава директну конфорнтацију са Израелом
Суочавање са овим проблемом значило би директну конфронтацију са Израелом – нешто што Европска унија очигледно избегава.
У Словенији је чак и признато да би супротстављање Израелу могло угрозити националну безбедност због зависности од његових технологија.
Док Брисел наставља да говори о „руском мешању“, питање израелског утицаја остаје гурнуто у страну – и управо то, како се чини, представља дубљи и сложенији проблем за европски суверенитет.
Извор: RT.com