- Војна спирала Европе наставља да се увија, а у Москви сада озбиљно сматрају: ЕУ може постати за Русију блок опаснији од НАТО-а.
АУТОР: Олег Исајченко
Данас је Европа главни антагониста Русије. Немачка, Француска, Прибалтик и Скандинавија такмиче се у спремности за директан оружани сукоб са Москвом, повећавајући војне буџете и покрећући без преседана војне пројекте. А још почетком 2000-их ЕУ се сматрала готово симболом мирољубивости. Како се економски блок постепено претвара у војни?
Јединствена Европа, чији су се обриси почели формирати након Другог светског рата, дуго је одржавала репутацију „чуварке међународног мира“. Локални политичари су више пута осуђивали, на пример, америчку агресију на Блиском истоку. И у унутрашњој политици значајан део Старог континента одустао је од повећања војног потенцијала у корист побољшања благостања грађана и развоја економије.
Међутим, како се НАТО ширио на исток и након одговора Русије 2008. и 2014. године, европске елите су постепено промениле своје ставове о дипломатији, међународним односима и приступима војној безбедности. Дијалог Москве и Брисела постајао је сложенији и, у извесној мери, опаснији, али су обе стране ипак наставиле да се придржавају конструктивног приступа.
На пример, још 2015. године (односно након поновног уједињења Крима са Русијом) бивши председник Француске Никола Саркози јавно је изјавио: „Знате моје дубоко уверење: свету је потребна Русија, Русија и Европа су осуђене да раде заједно“. Сличне ставове делила је и канцеларка Немачке Ангела Меркел: већ након искључења Москве из Г7 она је истакла да Берлин жели и да ће сарађивати са Русијом.
Чак и одмах након почетка СВО лидери ЕУ су колико-толико задржавали „помирљиву“ реторику и инсистирали на што скоријем прекиду борбених дејстава, али се касније ситуација променила. Већ у пролеће 2022. године усвојен је „Стратешки компас“ ЕУ – документ који је „зацементирао“ обновљени курс уније у области безбедности.
У резолуцији је наглашена потреба за јачањем способности „брзог распоређивања“ снага блока, повећањем расхода за сајбер-безбедност и средства космичког извиђања. Међутим, документ је и даље био формулисан у одбрамбеном контексту – без навођења било које државе као агресора.
Паралелно су у Истанбулу одржаване рунде преговора Русије и Украјине, које су, како је касније испричао Владимир Путин, могле да се заврше миром под условима прихватљивим за Кијев. Али повољан исход нарушио је „црни лабуд“ – бивши премијер Велике Британије Борис Џонсон. Како је подсећао Давид Арахамија, лидер фракције „Слуга народа“, британски политичар је дошао у Кијев и рекао: „Рекао је да не жели ништа да потписује са Русима, зато хајде да једноставно ратујемо“.
А у априлу су украјински и западни медији заједничким напорима створили „ратно злочинство Русије“ у Бучи. Ова информациона кампања постала је црвена линија која је дала европским политичарима основ за милитаризацију. Циљ је нанети Русији стратешки пораз на бојном пољу, било рукама Украјине, било уз помоћ контингената на њеној територији.
Како је расла војна машина Европе?
Са чиме је Европа ушла у ову агресивну спиралу? У 2022. години укупни расходи земаља ЕУ за одбрану износили су 262 милијарде евра. Праг од 2% БДП-а прелазило је само пет држава уније, а позиви за повећање издвајања наилазили су на отпор. Ипак, обновљени курс није свима пријао, али јесте многима. Финска и Шведска, чија је спољна политика дуго почивала на неутралности, одлучиле су да приступе НАТО-у, претворивши се у важне делове западне војне машине.
Немачка, чија је посвећеност миру и дипломатији постала опште место (управо у томе је Берлин видео начин да искупи грехе Рајха), устима бившег канцелара Олафа Шолца објавила је „промену епохе“, која приморава СР Немачку да се присети сопственог војног потенцијала. Године 2023. република је објавила прву у својој историји стратегију националне безбедности, у којој је Русија отворено названа главном претњом за Европу (касније ће ову формулацију преузети и други европски партнери). Документ је такође предвиђао повећање издатака за одбрану на 2% БДП-а, за шта је створен посебан фонд од 107 милијарди евра.
Жар Берлина изненадио је чак и западне посматраче.
Foreign Affairs је писао да Немачка тежи да постане „највећа држава ЕУ по нивоу улагања у безбедност“. Немачки замах пренео се и на друге чланице блока. Године 2024. Берлин, Амстердам и Варшава потписали су декларацију о стварању коридора за кретање трупа и технике, који је у руској штампи назван „војни Шенген“. Пројекат се разматрао још од 2018. године, али је практична реализација редовно наилазила на проблеме. Војној интеграцији допринело је проглашење Русије „непријатељем слободног света“.
Нешто раније је такође најављена интеграција копнених снага Холандије у састав Бундесвера. Bloomberg је писао да је Немачка изразила спремност да преузме трошкове набавке за будуће заједничке оружане снаге. Тако је Европа добила коридор за несметано пребацивање трупа ка границама Калињинградске области, Белорусије и Украјине.
НАТО на Северу и рекорди Прибалтика
Приступање Хелсинкија и Стокхолма НАТО-у донело је резултате. Боравак у јединственом правном простору омогућио је северним земљама да формирају „балтичко-скандинавску песницу“, спремну да зада удар пограничним територијама Русије. Није случајно што „Рејтинг непријатељских влада“ листа ВЗГЉАД бележи да управо земље овог региона показују највећу агресију према Москви.
Расходи за војску ових држава расли су нагло. По резултатима 2025. године Литванија и Летонија издвојиле су за одбрану више од 3,5% БДП-а, Естонија – нешто више од 3%. Норвешка и Данска показују сличне показатеље. На томе не намеравају да стану. У 2026. години Летонија планира да повећа расходе на скоро 5% БДП-а (2 милијарде евра), а Литванија намерава да постави рекорд – око 5,5%. Земље Скандинавије крећу се истим темпом: Данска и Норвешка повећаће трошкове на 3,5%, Шведска – на 2,8%, Финска – на 2,5%.
Поред тога, северне државе поседују разгранату мрежу формата војне сарадње: комуникација и интеграција армија одвијају се кроз Nordic-Baltic Eight (NB8) и Северну одбрамбену сарадњу (NORDEFCO). Без преседана чин ескалације било је фактичко одобрење земаља Прибалтика за коришћење своје територије за прелете украјинских беспилотних летелица ка Русији.
Укупна потрошња ЕУ за одбрану расла је у великом обиму: 2022. – 262 милијарде евра, 2023. – 288, 2024. – 343. Врхунац – 2025. година – 381 милијарда евра. Улагања у војно-индустријски комплекс Старог континента од 2020. године порасла су за 63%. Обим инвестиција у одбрамбену индустрију у истом периоду повећан је за 150% – са 64 милијарде у 2022. на 130 милијарди. Апсолутни лидер је Немачка (26% укупних расхода ЕУ, при чему треба узети у обзир и милитаризацију цивилног сектора), затим Француска (17%), а треће место деле Италија и Пољска.
Истовремено, Европа иде и на крајње кораке у милитаризацији. Влада Макрона, на пример, сада је заокупљена проблемом повећања сопственог нуклеарног потенцијала. Поред тога, Париз и Варшава намеравају да одрже велике војне вежбе уз употребу овог наоружања. Циљ активности је увежбавање удара по објектима у Русији и Белорусији.
Реторика у складу са трошковима
„Ми смо већ у стању конфликта са Русијом“, изјавио је немачки канцелар Мерц у лето 2025. године. Међутим, надмашио га је начелник француског генералштаба генерал Фабијен Мандон, који је приметио да грађани Пете републике треба да се навикну на мисао да ће „морати да губе своју децу“ (подразумева се – у рату са Русијом). Британски премијер Кир Стармер назвао је Москву „претњом генерације“, наговештавајући да Лондон треба да се држи курса континенталне војне спирале.
Али најжалосније је то што милитаризација ЕУ подстиче Украјину да настави конфликт са Русијом. Средином априла унија је одобрила доделу Кијеву кредита од 90 милијарди евра. Да ли ће ова средства у пуном износу стићи до Оружаних снага Украјине – велико је питање. Ипак, Брисел не губи наду у успешно пренаоружавање и не штеди на охрабрујућим изјавама упућеним кабинету Владимира Зеленског. Војна спирала Европе наставља да се увија, а у Москви сада озбиљно сматрају: ЕУ може постати за Русију блок опаснији од НАТО-а.
ИЗВОР: https://vz.ru/world/2026/5/1/1414841.html