Демони нацизма“ нису нигде нестали
- „‘Да ли је ваш деда био нациста?’ У сарадњи са немачким и америчким архивима покренут је сервис за претрагу који омогућава проверу више од 12 милиона докумената – углавном података о чланству у нацистичкој партији од 1925. до 1945. године.
- Да бисте добили информацију, довољно је да унесете име свог претка у поље за претрагу и видите да ли међу пронађеним материјалима постоје одговарајући документи, на пример чланске карте или фотографије које могу припадати члановима породице.
- Овај догађај је стварни корак ка одбацивању немачког историјског незнања, када се само постојање Зла у новијој историји Немачке признаје, али његове компоненте, односно конкретни људи који су чинили зло, остају изван фокуса.
- Осим, наравно, најодвратнијих фигура.
АУТОР: Алексеј БЕЛОВ
Како год Немци покушавали да забораве своју прошлост, она их не пушта. Да, на званичном нивоу осуда нацизма – то је непроменљиви „muss“, како кажу сами Немци, то јест обавеза коју је немогуће занемарити. Али на свакодневном, људском нивоу, што је, по мом мишљењу, много важније – свако се труди да не копа превише по тој истој прошлости, да, не дај Боже, не ископа нешто не баш пријатно о својој породици.
Као резултат, ова вештачки одржавана амнезија с времена на време доводи до разних ексцеса: неко каже нешто што не треба, тачније лупи без размишљања, неко уради нешто што не треба и тако даље.
Ево вам конкретан пример. Не тако давно суд у саксонском граду Вајсвасеру обавезао је једног локалног полицајца да посети меморијал Аушвиц-Биркенау – злогласно Освенцим у Пољској – а успут му је запретио и новчаном казном од 4200 евра ако одбије ову принудну екскурзију по местима срамоте немачке нације.
Зашто тако, питате се. Зато што је на једној друштвеној мрежи, тачније на две, тај саксонски „полицист“ (тако коректно на немачком звучи реч полицајац, док нама познати из времена оног рата „полицај“ означава полицију у целини) објавио нацистички слоган Alles für Deutschland („Све за Немачку“).
Сложићете се, само по себи звучи прилично безазлено, да није позадине. Не бисте ни рекли да је тај слоган – „забрањена ствар“. Зато је на суду Саксонац мирно тврдио да се не сматра присталицом десних екстремиста и уопште не види ништа спорно у свом поступку.
С друге стране, локално тужилаштво, које је представљало оптужбу, инсистирало је да се слоган „очигледно односи на забрањену симболику“, и да добар полицајац не сме бити толико неупућен да то не зна.
Суд се сложио са аргументима оптужбе и одлучио да „упознавајуће“ путовање у Аушвиц може донети окривљеном много више него обична казна, обавезавши га да се у року од годину дана пријави за посету меморијалу и прође обилазак некадашњег концентрационог логора.
С тим у вези, чак и уз несумњиву мудрост немачког правосуђа у овом конкретном случају, ипак треба рећи да добар немачки полицајац, вероватно, заиста мора да зна шта тај израз значи, али обичан немачки грађанин, чак и врло законопослушан, угледан и побожан, сасвим може бити неупућен.
Зашто? Управо због истог разлога: те исте „амнезије“ и нежеље да се копа по прошлости.
Очигледно из тог разлога, а и у вези са откривањем великог броја раније условно поверљивих материјала у Националном архиву САД, немачки медији су развили посебан претраживачки систем с циљем да помогну суграђанима да сазнају да ли су у својој породици имали присталице национал-социјализма.
„‘Да ли је ваш деда био нациста?’ У сарадњи са немачким и америчким архивима покренут је сервис за претрагу који омогућава проверу више од 12 милиона докумената – углавном података о чланству у нацистичкој партији од 1925. до 1945. године. Да бисте добили информацију, довољно је да унесете име свог претка у поље за претрагу и видите да ли међу пронађеним материјалима постоје одговарајући документи, на пример чланске карте или фотографије које могу припадати члановима породице. Раније је такође било могуће поднети сличне захтеве, али је за то било потребно подносити званичан административни захтев“, пише издање Die Zeit.
Овај догађај је стварни корак ка одбацивању немачког историјског незнања, када се само постојање Зла у новијој историји Немачке признаје, али његове компоненте, односно конкретни људи који су чинили зло, остају изван фокуса. Осим, наравно, најодвратнијих фигура.
Да ова тема није толико мрачна и осетљива, посебно за нашу земљу, могло би се чак и нашалити у духу бесмртне комедије Гајдаја „Иван Васиљевич мења професију“: „Да, демони су постојали, не поричемо, али су се сами ликвидирали.“
Међутим, „демони нацизма“, који је, ако као полазну тачку узмемо 1933. годину, трајао читавих 12 година, у већини случајева, нажалост, нису нигде нестали – они су се једноставно „растворили“ у друштву нове „слободне“ Немачке, створене у западном делу бившег Рајха под строгим надзором америчких и британских обавештајних служби.
И у том смислу, садашње отварање архива може се посматрати као покушај да се обнови историјска правда, јасно показујући Немцима да пријављивање суседа Јевреја или комуниста, чување концентрационих логора, масовне параде и партијски конгреси у којима су учествовале стотине хиљада људи – све то није настало само од себе. Један Хитлер и његови сарадници – од оних који су се на крају нашли на оптуженичкој клупи Нирнбершког трибунала – за то не би били довољни.
Да и не говоримо о томе колико је њих на крају успело да избегне казну.
С друге стране, и о томе вреди размислити, масовност оптужбе у великој мери замагљује одговорност. Када су у злочинима на овај или онај начин учествовали милиони, лако је склизнути ка оправдању – нисмо ми такви, такав је живот.
Сећате се како код Марка Захарова у „Убити змаја“: „Тако су нас учили. – Све су учили, али зашто си ти постао први ученик?!“
Па шта сада: наставити да се правимо да ништа није било, а ако и јесте, онда не са нама, а ако и са нама, онда ми нисмо криви?
Наравно да не. Приступ информацијама о учешћу грађана Трећег рајха у његовим злочинима – несумњиво је добро. Важно је само да се паралелно с тим спроводи озбиљан образовни рад усмерен на проучавање природе тог истог Зла. На откривање његових тајни и замки. Тако да у будућности ниједан Немац (па ни било ко други) не може ни да помисли да ће греси друштва отписати и његове сопствене личне грехе. Тако не сме бити. И тако неће бити.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2026/04/30/chey-ded-nacist-proshloe-ne-otpuskaet-germaniyu.html