АУТОР: Дејан Бешовић
Његово право име и презиме било је Александро Мавројанис из Агирокастера (арбанашки назив за тај градић на граници са Грчком послије 1945. г преименован Ђирокастро ). Александро је рођен у породици Православних Влаха: Николаоса Мавројаниса и Јулијане рођ. Хараламбић 30 .октобра 1900. године. Обред православног крштења над Александром обавио је његов ујак Свештеник Марко Хараламбић, син Свештеномученика Христа Хараламбића званог још и Христо Неговани, због његовог поријекла и данашњег грчког града Неговани, који је некада припадао Манастирском вилајету, кога су убили друмски разбојници Чами или како их наш народ назива Чамуге: Бајо Топули, Черчиз – Црњо Топули, Шпиро Костур, Наста Ћмендур ( преведено на српском Луди), Дуле Ђакпир ( преведено на српском Крвопија) , Дедо Њеврас (преведено на српски Убица) Шахим Колон -Егзекутес ( преведено на српском Егзекутор ) и остала група деликвената, луталица и џелата која је касније у Горици ( Корчи ) сурово убила Митрополита Корчанског Фотија Калпидиса ,који је канонизован као православни Свештеномученик од стране Сабора Грчке православне цркве 1983 .године .
Енвер Хоџа све до одласка у Велику Британију звао се Александро Мавројанис. Тамо одлази 1922. године а касније и у Момпеље – Француска на студије. Био је једно вријеме и амбасадор Краљевине Албаније и Бриселу и ако на ратној нози са тадашњим Краљем Албаније Ахмед Зогољићем .Једини поуздани подаци које смо пронашли је његов боравак у региону Врака 1934 . године када је шефу тајне војно-обавјештајне службе Краљевине Југославије пуковнику Угљеши Поповићу помагао да пронађе атентатора на Краља Александра Карађорђевића о чему дјелимично оснивач војно-обавјештајне службе у Срба пише у књизи „Десети по реду “ – Минхен 1971. године. Други податак који имамо је да се Хоџа 1937 .године настанио у Москопоју и тамо постао професор на Цинцарском универзитету који је основан три вијека прије Албанског а данашњи Албански историчари га сматрају претечом Албанског универзитета . Ту историјску интерполацију и измишљотине је до танчина разбио Академик Каплан Данило Буровић у дјелу „Ко су Албанци?„- Женева 2000 . г. Трећи податак је тај да када су италијански фашисти окупирали Албанију Енвер Хоџи је нуђено му да постане Предсједник колаборационистичке Владе Албаније извор. Ark FPSH 202-22 rr.98 /1939. То је одлучно одбио и прешао у Југославију гдје се задржао до 1. фебруара 1941. године када се под лажним именом Џемаил Мекули враћа у Албанију конкретно у Тирану као трговац и посластичар .
Још једном је посјетио Враку јуна 1941. године а октобра 1941. постаје члан КПЈ у Колашину. О томе пише у својим мемоарима Генерал албанске војске и вођа Српског устанка у Албанији 23. априла 1942 године Петар Булатовић .О том догађају чули смо и истовјетно усмено свједочанство Бике Брајовић рођ. Секулић из Грила Врачког .Постао је члан КПА ( Комунистичке партије Албаније )тек у јесен 1942.г. а ту партију су основали Миладин Поповић,Душан Мугоша, Василије Шантић, Владимир Шантић, Кочо Дзодзе, Светозар Вукмановић – Темпо и Блажо Јовановић као и три хероја Скадра Бранко Кадић, Јордан Мишовић и Перлат Реџепи у Скадру, годину дана раније .
До 27. децембра 1943 . године Александро Мавројанис алијас Енвер Хоџа је подједнако сарађивао са Југословенским партизанима и Српским четницима. Тог датума Черчилов бригадни генерал Фицрој Меклејн који ће касније послужити Холивуду за лик Џејмс Бонда саопштио је Черчилову одлуку о тзв. .Јосипу Брозу и Енвер Хоџи „да они даље преузимају власт у Југославији и Албанији .“ Генералштабни потпуковник Павле Ђуришић депешом дарованом на 6 јануар 1944 .године 12 /44 је саопштио Дражи Михаиловићу: Брате Дражо издадоше нас Британци као и увек кроз историју “. То биљеже у својим дјелима и обавештајни пуковник Драгољуб – Бећо Драгићевић „Четнички покрет у Подгорици 1939-1944 “ Чикаго 1979 . г и Ратко Парижанин изасланик ЈНП Збор „Моја мисија у Црној Гори „ – Минхен 1974 .г.
Постоје многа мишљења у свијету историјских научних кругова, да се Броз и Хоџа никада нијесу политички размимоишли, чак ни у вријеме коминформовског сукоба 1948.
Аутор овог текста слушао је Енвер Хоџин говор ( истине ради Хоџа је говорио течно српским језиком ) ,послије приштинских демонстрација марта 1981.године .Хоџа је као гост Албанске Радио телевизије у 22 часа у емисији на српском језику код уредника Шошкића рекао “ Југославија је модел у распадању. То ће се десити 1991. године . Највећи албански олош живи на Косову “. Са ове временске дистанце јасно нам је откуда том „комунисти, аутократи , том марксисти и лењинисту „тако мериторне и прецизне информације . Такође сматрамо битним запажање да је Алек Даглас-Хоум знам и као гроф Данглас , министар спољних послова а од 1960 .г. и Премијер Велике Британије 12 пута боравио као специјални гост Предсједника Президијума и Првог секретара Албанске партије рада Енвер Хоџе .
ИЗВОР: https://srpska24.me/%d0%ba%d0%be-%d1%98%d0%b5-%d0%b1%d0%b8%d0%be-%d0%b5%d0%bd%d0%b2%d0%b5%d1%80-%d1%85%d0%be%d1%9f%d0%b0-%d0%b0%d0%bb%d0%b5%d0%ba%d1%81%d0%b0%d0%bd%d0%b4%d1%80%d0%be-%d0%bc%d0%b0%d0%b2%d1%80%d0%be%d1%98/