Паметни телефон није само технолошки уређај – он је фактор који обликује дјечји мозак, говор, пажњу и емоције. Рано и неконтролисано излагање екрану доводи до кашњења у развоју, поремећаја сна и смањене способности учења. Највећи ризик не долази од самог екрана, већ од одсуства живе, људске интеракције. Васпитање у дигиталном добу почиње тамо гдје одрасли одложе телефон и окрену се дјетету.
Одавно није тајна да су паметни телефони постали врста „отрова“ за људски мозак — а то посебно важи за дјецу.
Свети Тихон Задонски о васпитању дјеце каже сљедеће: „Младост, по природи склона сваком злу, вапи за пажљивим руковођењем, добрим васпитањем и мудрим поучавањем. Али шта добија? Наилази на искушења из самих навика својих родитеља, као на отров… Колико је само дјечјих душа тиме повријеђено! Но, двоструко је већа несрећа за оне родитеље који, умјесто да граде, трују срца младих својим злим примјером! “
Кад уђете у јавни превоз, видјећете да велика већина људи зури у екране. А многи од нас не могу заспати без телефона, већ их чак и у тоалет носимо са собом. Какав онда примјер дајемо дјеци? Много тога се може рећи о овом негативном утицају ових „црних огледала“, али хајде да укратко поменемо неке добро познате чињенице и размислимо шта чинити.
Говор и рани когнитивни развој: „Цијена“ изгубљених дијалога
У предшколском добу, дјечји мозак интензивно усваја нове ријечи и развија способности за двосмјерну комуникацију. Све активности које замјењују живу комуникацију с одраслима доводе до кашњења у развоју говора. Истраживања су показала да дјеца која рано почињу да користе паметне телефоне и проводе пуно времена испред екрана имају слабији развој говора. Још 2016. године Америчка педијатријска академија дошла је до сљедећег закључка:
„Замјена живе интеракције пасивним гледањем екрана директно успорава усвајање језика.“Вриједи напоменути да велики телевизор на одговарајућој удаљености од дјететових очију није рјешење, јер негативан утицај постоји због укупног времена пред екраном без обзира на врсту уређаја. Кључни проблем је што паметни телефон једноставно не реагује на дијете. Што мање дијете слуша говор одраслих, то мање и само говори и учествује у комуникацији — а управо је таква размјена кључна за развој језика. Није мање важно ни како родитељи користе технологију. Ако родитељ током дружења с дјететом често гледа у телефон, дјеца су склонија проблемима с емоцијама, анксиозности и поремећајима у понашању — што све додатно отежава развој мозга.
Пажња и извршне функције
Проблеми са концентрацијом и способношћу усвајања градива прије свега погађају адолесценте. Између 2019. и 2020. године објављено је неколико радова у реномираним часописима као што су JAMA Pediatrics и Child Development, који су представили резултате дугорочних студија показујући да чувени мултитаскинг (посебно у вези са компјутерским играма) директно утиче на радну меморију и когнитивну контролу, док су тинејџери који су проводили више од 7 сати дневно пред екраном били двоструко склонији знацима дефицита пажње. Психолог Лари Розен са Универзитета у Калифорнији такође примјећује да дјеца и адолесценти који стално прелазе са једног месинџера и друштвене мреже на другу развијају „шаблон површинске обраде информација“, који негативно утиче на учење.
Сан као невидљиви посредник когнитивних проблема
Веза „екран → лошији сан → лошији когнитивни резултати“ потврђена је бројним студијама. Код дјеце (а и одраслих) употреба телефона прије спавања помјера вријеме заспивања, скраћује трајање и смањује квалитет сна; а недостатак сна предвидиво утиче на меморију, пажњу и учење. Мобилни уређаји су посебно „погодни“ у овом погледу због своје преносивости, интерактивности и свјетлећих обавјештења. Како то промијенити? Практиковање вечерњух „ритуала“ без електронских уређаја један је од најучинковитијих начина да се спријече когнитивни проблеми повезани са сном.
Успјех у учењу
Директна веза између сати проведених са телефону и успјеха у школи мање је очигледна, али постоји. Бројне студије су показале да забрана коришћења екрана током часова и израде домаћих задатака побољшава учинак, нарочито код ученика са лошијим резултатима. Неуропсихолог Дејвид Рок примјећује:
„Свако пребацивање пажње са учења на телефон мозак кошта неколико минута когнитивног опоравка.“
Ментално здравље и когнитивне посљедице
У прегледу Елизабет Шоен из 2020. године, објављеном у Frontiers in Psychology, изведен је веома карактеристичан закључак: „Прекомјерна употреба телефона повезана је са повећаним ризиком од анксиозности и депресивних симптома, а кроз њих и смањеном концентрацијом и мотивацијом за учење.“
Рекло би се да је овај један цитат довољан да се стави тачка на ово питање.
„Не ради се само о времену проведеном пред екраном“: значај контекста, садржаја и узраста
Истраживачи који проучавају овај проблем истичу да само присуство екрана није једнако штетно у свим случајевима. Ризик се повећава са:
- раним почетком (од 0 до 3 године),
- коришћењем екрана током спавања и оброка,
- доминацијом пасивног или садржаја који се брзо смјењује,
- недостатком заједничког гледања и разговора с одраслом особом,
- високим нивоима мултитаскинга.
Чак и „образовни“ садржај без укључености одраслих ријетко замјењује живу повратну реакцију. Али заједничко гледање и разговор дјелимично ублажавају ризике, помажући дјетету да оно што види претвори у искуство и говор.
Шта чинити?
Постоји нешто што се зове дигитална хигијена. Њена правила су корисна за све, а поготово за дjецу. Ево неких важних савjета у вези са овом темом:
- До 18 месеци, а боље до 2 године — без екрана, осим видео позива са рођацима.
- Од 2 до 5 година — не више од једног сата квалитетног садржаја дневно, по могућности у форми заједничког гледања уз разговор о новим ријечима и причи.
- Сан је приоритет: нема телефона макар сат времена прије спавања; уређаји ван спаваће собе; искључена обавјештења током ноћи.
- Оброци и комуникација су „без екрана“: чиме се подржава језик и вјештине способности контроле сопствених емоција и понашања
- Породични медијски план: утврдити „гдје, када и како“ уређаји могу да се користе; разговарати о алтернативама (активна игра, читање, офлајн хобији).
- Смањење „технолошке сметње“ код одраслих: током игре и разговора с дјететом телефон треба ставити по страни — то доприноси бољем развоју говора и снажнијој емотивној вези.
- Контрола садржаја и обавјештења: организовати „тихе периоде“, смањити број искачућих обавјештења (тзв. нотификација) и охрабривати фокусирање на један задатак током учења.
Прво и прије свега, ми смо одговорни за васпитање наше дјеце пред Богом. Паметни телефон није безопасна играчка. Утичући на развој дјетета, он неизбјежно утиче и на његов духовни живот. Имајући у виду све наведено, и придржавајући се једноставних правила, можемо бар у овом погледу избјећи строги прекор Светог Тихона, наведен на почетку овог кратког текста.
Протојереј Владимир Долгих
За Фондацију Пријатељ Божији са енглеског превела: Вања Ђуричанин
Извор: orthochristian.com