- Уверен сам да је наш ратни командант достојан вечног помена и да је отишао у вечни живот. Његово име остаће у нашим срцима и молитвеном сећању. Нека је вечна слава и хвала Генералу Небојши Павковићу.
АУТОР: бригадни генерал др Мирослав Талијан
Професионални живот генерала Павковића протицао је у најбременитије и најбурније време новије српске историје, у доба ратова и борби за заштиту српског становништва, српске колевке и других народа и народности на бившем југословенском простору, као и у време борбених дејстава против шиптарских терориста и НАТО агресора 1998-99. године. Био је човек чврстог карактера и ретких људских особина, рекао бих да га је судбина наменила за оно што је и Божијом вољом био изабран – за војсковођу.
Био је изузетно интелигентан, поседовао је врхунске организацијске способности, изузетна војничка знања, вештине и навике, као и врхунске карактерне особине и високо узорне морално-вољне квалитете, који су у потпуности дошли до изражаја у време стања „бити ил‘ не бити“ по нашу отаџбину и наш народ.
Веровао је у Бога и војника свакога, у нашу државу и Војску и светлу будућност наше земље. Упркос свему што га је задесило након ратова, након свеукупне професионалне и животне голготе и док је био у хашком казамату, казивао је: „Није ме пратила срећа у приватном животу, али никада нисам дозволио да то утиче на мој посао. Могао сам да будем љут на било кога, али када се ради о послу, онда је то ишло нормалним током, без неких непримерених поступака према потчињенима, према било коме… Верујем у будућност! Мора се веровати, мора да постоји нека вера у будућност. Можда је за мене касно, време пролази али морамо да верујемо. Живот другачије не би имао смисла.“
Уз неуморан труд и непоколебљиву веру и вољу, учинио је током НАТО агресије велике подвиге и јуначка дела. У ратним операцијама, на сјајан начин је показао оперативну вештину и војну стратегију на тлу свете српске земље Косова и Метохије, надмудривши читаву НАТО алијансу. Показао је „уметност ратовања“ на делу, а све ратне планове успешно је остварио онако, како је замислио са својом Трећом армијом. Био је одлучан, неподложан туђим утицајима и примао је сву одговорност за донете одлуке у рату – сажето, знао је шта је правилно, никад није био роб доктрина нити у тактици, оператици, нити у војној стратегији. У одлучујућим тренуцима је показивао смиреност, самопоуздање, а може се сад и са ове дистанце рећи да је нашу Војску водио кроз веома велике тешкоће ка највећој слави и није допустио да она буде осрамоћена поразом на Космету.
Његовом заслугом, наша војска и држава спашене су од капитулације, својим војним делом омогућио је да се након агресије НАТО на нашу земљу од стране државног врха војно-дипломатским чињењем издејствује резолуција ОУН 1244, која је од стране познатих и признатих светских дипломата оцењена „као кључ мира“ не само на Балкану, него и у Европи и свету – да је то тако, сведоче и потврђују актуелни светски сукоби и ратови. Наши традиционални савезници су због његовог војног дела још више ценили српски народ и нашу отаџбину, посебно Војску Југославије – Србије.
Као његов ратни друг, а сада на челу 72. бригаде за специјалне операције, могу да потврдим да је генерал Павковић у потпуности живео у складу са животом војничке професије и да је брилијантно одиграо своју улогу на делу „на војничкој позорници“ и пожњео част, славу и признање нашој отаџбини Србији. За строј српских специјалаца ратне 72. и мене, његово име блиста и блистаће заувек у војној историји. Биће узор и водиља будућим командантима, његовим следбеницима, да стану у ред са овако великим војсковођом као што је био генерал Павковић. Сви ми, актуелни војници Војске Србије, посебно смо захвални нашем државном руководству што је дипломатским напорима омогућило да наш ратни командант изађе из затвора, и да поново угледа небо Србије и да на крају свог живота буде достојно сахрањен у Алеји великана.
Уверен сам да је наш ратни командант достојан вечног помена и да је отишао у вечни живот. Његово име остаће у нашим срцима и молитвеном сећању. Нека је вечна слава и хвала Генералу Небојши Павковићу.
У касарни „Растко Немањић“, Панчево, 21. октобра, 2025. године
Бригадни генерал, др Мирослав Талијан,
Командант 72. бригаде за специјалне операције Војске Србије