О томе сведоче и подаци из астрономије и правила Цркве
- Наука и религија су сагласне: стари стил је прецизнији од новог. Астрономија потврђује истинитост црквеног учења. Само по старом стилу, црквеном месечевом календару, могуће је правилно славити Свету Пасху и све хришћанске празнике.
- Амин.
- Стари стил је практичан, једноставан и није искварен лажном науком под утицајем политике.
- Стари стил користе Црква и астрономија – управо тамо где су потребна најтачнија мерења.
- Јулијански период, односно јулијански дани, и данас користе астрономи (а не грегоријански), јер кад је „непогрешиви“ римски папа Григорије 1582. године забранио стари календар и увео нови, већ наредне године се стари стил вратио у астрономији, под називом јулијански период, или јулијански дани.
АУТОР: Владимир Алексејевич Губанов
Зашто је стари стил тачнији од новог? И да ли је заиста тачнији? Јер код нас, у Русији, као и у иностранству, у школама су учили децу да у Цркви живе заостали људи који се држе застарелог календара. Новинари вичу на сав глас да стари календар (јулијански, или иулијански, како кажу православни) заостаје за савременим (грегоријанским, који је увео римски папа Григорије). А они који су мало више начитани тврде чак да стари календар сваких 128 година заостаје за један дан у односу на савремени. Хајде да проверимо – и уверићемо се да је све обрнуто: не тачан је управо савремени календар, такозвани нови стил.
У књизи која представља приручник савремене астрономије, јер у њој су сабрани сви основни астрономски и физички подаци – „Астрофизичке величине“ (аутор К. У. Ален, издата 1977. године, издање „Мир“, превод са енглеског, стр. 35) – дата је дужина године у различитим, веома прецизним мерењима:
- Тропска година (од равнодневице до равнодневице): 365,242199 средњих сунчевих дана.
- Сидеричка година (у односу на непокретне звезде): 365,25636556 дана.
- Време за које средње Сунце промени своје право успон за 360° у односу на непокретну еклиптику: 365,2551897 дана.
- Аномалистичка година (време између два проласка Земље кроз перихел): 365,25964134 дана.
- Затменска (драконичка) година: 346,620031 дана.
- Јулијанска година: 365,25 дана.
- Грегоријанска календарска година: 365,2425 дана.
Укупно: седам различитих мерења године, а не једно, како се обично наводи у календарима или у писањима необразованих новинара. Уз то, постоји и пет различитих мерења месечевог циклуса, а не само једно, које познајемо из џепног календара (погледај исту књигу, стр. 35 и 213):
- Сидерички месец (у односу на непокретне звезде): 27,32166140 еферемидних дана.
- Синодички месец (од младог месеца до младог месеца): 29,5305882 дана.
- Тропски месец (од равнодневице до равнодневице): 27,32158214 дана.
- Аномалистички месец (између два проласка Месеца кроз перигеј): 27,5545505 дана.
- Драконички месец (између два проласка Месеца кроз чвор орбите): 27,212220 дана.
Не улазећи овде у објашњење шта су тропска година, еклиптика, перихел и друге астрономске појмове, треба рећи да се календари деле на:
(1) сунчане,
(2) месечеве и
(3) сунчано-месечеве – то јест оне који се заснивају и на кретању Сунца и на фазама Месеца. У савременим грађанским календарима дужина године се усклађује само са трајањем тропске године, тј. године мерене од једне до друге пролећне равнодневице.
Међутим, астрономски најтачнија није тропска година, већ сидеричка година – тј. звездана година, која се мери у односу на звезде, а не у односу на Сунце. Тако је у астрономији. Али у пракси, у свакодневном животу, најпогоднија је и најједноставнија јулијанска година (три обичне године и четврта преступна).
Иако су и јулијански и грегоријански календари засновани на трајању тропске године, промислом Божијим, јулијанска година је ближа прецизној сидеричкој години него грегоријанска. То значи да је стари стил (јулијански) тачнији од новог (грегоријанског).
Због разлике у рачунању времена, након неколико векова стари стил ће се приближити астрономском календару, док се нови стил неће ускладити чак ни за две хиљаде година.
Дакле, астрономски најтачнији није тропски, већ сидерички (звездани) календар. Али пошто звездани год није практичан у свакодневном животу (као што је и непрактично рачунати да кокошка снесе 0,7 јаја дневно – јер она носи само цела јаја), ми смо навикли да време рачунамо по Сунцу, а не по звездама – иако је ово друго тачније.
И тако, између непрецизног тропског и прецизног сидеричког времена, јулијанска година се налази ближе сидеричкој него што је то случај са грегоријанском. Стога, стари стил испада тачнији од новог. Ову запањујућу чињеницу дуго нису примећивали, јер се у новој епохи инсистирало да равнодневица увек пада 21. марта, будући да је у римском католицизму нови стил догматизован као непогрешив – јер је „непогрешиви“ римски папа прогласио нови календар непогрешивим, у којем је пролећна равнодневица „увек“ 21. марта.
Поред јулијанских дана и година, који су већ поменути, у астрономији се од 2000. године поново уводи јулијански век, што значи да ће предстојећи век бити јулијански, а не грегоријански. О томе се може прочитати у додатку књиге „Астрофизичке величине“ (стр. 434–435) и у „Астрономском годишњаку“ за 1990. годину (стр. 605), где стоји:
„Јединица времена која се користи у фундаменталним формулама за израчунавање прецесије биће јулијански век од 365,25 дана, како би епохе (моменти почетка године) одступале од стандардне епохе за вредности које су целобројни множитељи јулијанске године од 365,25 дана.“
Дакле, садашње столеће ће бити јулијанско, а не грегоријанско, што значи да ће се рачунање година вршити по старом стилу – у којем три године имају по 365 дана, а четврта 366. Ово коришћење јулијанског века (тј. рачуна по старом стилу) није случајно, већ је потпуно логично и природно у астрономији.
Стари стил је практичан, једноставан и није искварен лажном науком под утицајем политике. Стари стил користе Црква и астрономија – управо тамо где су потребна најтачнија мерења. Јулијански период, односно јулијански дани, и данас користе астрономи (а не грегоријански), јер кад је „непогрешиви“ римски папа Григорије 1582. године забранио стари календар и увео нови, већ наредне године се стари стил вратио у астрономији, под називом јулијански период, или јулијански дани.
Увео га је научник Скалигер, јер је он био против новог календара (у којем је прекинут континуирани рачун дана), мада је дату почетка епохе унео вештачки, а не од Рођења Христовог или неког другог великог историјског догађаја. Узгред, и Николај Коперник, кога су позвали у папску комисију за реформу календара, одбио је учешће у њој и увођење новог календара, остајући веран старом, јер је исправно сматрао да астрономија још није достигла потребну прецизност за реформу календара. И заиста, нови стил се показао нетачним.
У XX веку православни југословенски научник, геофизичар, математичар и астроном Милутин Миланковић (1897–1958), професор Београдског универзитета, развио је најпрецизнији до данас новојулијански календар. (Узгред, познати астрономски „Миланковићеви циклуси“, које је он открио, много су појаснили научницима у космичкој историји Земље.)
Вредно је подсетити да је нови стил, односно савремени календар, већ одавно застарео и да се жели његова замена или исправка: више од једног и по века научници (и не само они) воде расправе о исправци савременог календара (грегоријанског) и већ су стигли бројни предлози, десетине разних пројеката календара. Године 1923. формирана је при Лиги народа посебна комисија за реформу календара, која и данас ради у оквиру Уједињених нација, а објављено је много књига и чланака са различитим верзијама такозваних вечних календара.
Међутим, треба истаћи да неки пројекти вечних календара предвиђају рачунање и по старом стилу. То јест, стари стил се не мења, а нови календар је предмет измена. Други ватикански сабор 4. децембра (н. ст.) 1963. године већином гласова (2057 за, 4 против) изјавио је да „не смета намерама да се у грађанском друштву уведе вечни календар“ уместо савременог грегоријанског. Испоставља се да нови стил нема научну прецизност којој је тежио и да је застарео!
Још један научни доказ да је стари стил прецизнији од новог. По „Астрономском календару“ (за 1995. годину) могу се упоредити датуми почетка годишњих доба по старом стилу, новом стилу и по астрономским подацима.
- По старом стилу (прерачунавајући на нови): 14. март, 14. јун, 14. септембар, 14. децембар;
- По новом стилу: 1. март, 1. јун, 1. септембар, 1. децембар;
- По астрономском календару: 21. март, 22. јун, 23. септембар, 22. децембар.
Из овога је очигледно да је стари стил прецизнији од новог, јер датуми почетка годишњих доба по грегоријанском календару (новом стилу) одударају од астрономских датума око три недеље, док датуми почетка годишњих доба по јулијанском календару (старом стилу) одударају само око једне недеље. Другим речима, стари стил је три пута прецизнији од новог. То значи да не стари стил касни, већ да нови стил жури. Тачније, и један и други журе, али нови стил превише жури.
На пример, почетак пролећа 1995. по астрономском календару је 21. март (по савременом рачунању), а по званичном, грегоријанском, календару (градјанском, који користе Аустралија, већина европских, америчких и делимично азијских и афричких земаља) почетак пролећа је 1. март, што је разлика од 20 дана, скоро три недеље. Док је по старом стилу, јулијанском (прерачунавајући на нови стил) почетак пролећа 14. март, односно разлика од 7 дана. Иста разлика између новог и старог стила и астрономског календара важи и за почетке лета, јесени и зиме: нови стил жури око три недеље, стари стил само око једне.
Дакле, у рачунању датума годишњих доба (сезона) стари стил је приближно три пута прецизнији од новог.
Правила Цркве и календар.
Научно гледано, стари стил је прецизнији од новог. Међутим, у Православној Цркви не канонизују астрономске податке или математичку прецизност. Црква је увек канонизовала само морална правила. Према тим правилима, православну Васкрс (Пасху) могу славити само по црквеном месечевом календару (црквеном календару, старом стилу, јулијанском). Тако у Апостолским правилима стоји (правило 7):
„Ако који епископ, презвитер или ђакон слави Свети дан Васкрса пре пролећне равнодневице заједно са Јеврејима, нека буде изопштен из свештеног чина.“
Православна Црква, славећи Васкрс по старом стилу, никада не крши ово правило.
Наука и религија су сагласне: стари стил је прецизнији од новог. Астрономија потврђује истинитост црквеног учења. Само по старом стилу, црквеном месечевом календару, могуће је правилно славити Свету Пасху и све хришћанске празнике. Амин.
Прелазак Пољске православне цркве на стари стил, јулијански календар.
Објаве о прецизности старог стила нису остале без резултата. Пољска православна црква је прешла са новог стила на стари, јулијански календар:
„С обзиром да већина парохија Пољске цркве (96%) слави празнике по старом стилу (јулијанском календару), и на захтев верника, Архјерејски сабор је поништио одлуку Сабора од 12. априла 1924. о преласку на нови, грегоријански календар и донео одлуку да се врати јулијанском календару почев од 15. јуна 2014. (нови стил), на Недјељу свих светих“, стоји на званичној страници Пољске православне цркве.
ИЗВОР: https://ruskline.ru/news_rl/2025/10/06/pochemu_yulianskii_kalendar_tochnee_grigorianskogo