Међу криминалним бандама Моленбека – не само нарко-дилери, већ и џихадисти
- Контрола над европским нарко-трафиком даје ЦИА и МИ-6 моћан утицај над косовском албанском дијаспором, која броји више од милион људи у земљама ЕУ.
- То је, у суштини, пета колона САД у старој Европи
АУТОР: Владимир ПРОХВАТИЛОВ
Белгијска војска почиње патролирање улицама Брисела због све чешћих пуцњава у главном граду, повезаних са ратовима нарко-кланова. То је саопштио министар безбедности и унутрашњих послова Бернар Квентин, преноси ТАСС.
„Заједничке патроле војске и полиције ће бити најпре распоређене у центру Брисела, који је највише погођен трговином наркотицима“, наводи се у изјави министра.
Пуну подршку му је пружио министар одбране Белгије Тео Франкен. „Наша престоница Брисел је катастрофа у погледу безбедности. Морамо повратити контролу над градом“, написао је он на друштвеним мрежама.
Министарство унутрашњих послова такође је обећало 20 милиона евра за постављање нових видео-камера у најпроблематичнијим квартовима града, где цвета трговина дрогом и оружјем.
Криминална ситуација у Бриселу се последње две године нагло погоршала. Пуцњаве се дешавају и неколико пута недељно, а на улицама главног града бележи се нагли пораст крађа и насиља. У августу је тужилац Брисела Жулијен Муанил изјавио да је ове године забележено 57 пуцњава, од којих се 20 десило током лета.
Само у Моленбеку догодиле су се четири пуцњаве у размаку од неколико дана.
„То је навело тужиоца Жулијена Муанила, који се неколико месеци крио због претњи нарко-мафије, да организује конференцију за медије 12. августа и осуди недостатак безбедности у Бриселу“, пише дневни лист Het Laatste Nieuws.
Окружен телохранитељима, након што су сви новинари били темељно претресени, Муанил је упозорио: „Свако, буквално сваки становник Брисела и сваки грађанин, може постати жртва.“
Према његовим речима, након успешних полицијских акција које су неке банде истерале са улица, наставља се борба за територију, а нове банде покушавају да заузму ослобођена места.
Муанил је додао да ситуација можда делује хаотично, али да у ствари постоји сталан прилив нових криминалаца. Позвао је на одлучан и доследан приступ у борби против нарко-легла: „Морамо их у потпуности ликвидирати. То можемо постићи само сталним присуством. У супротном, исти дилери ће се вратити за неколико сати. То је неподношљиво.“
Такође је истакао да криминалци настављају да делују и из затвора. „Имају паметне телефоне са 4G везом. Некима су издати налози за хапшење због злочина које су починили у затвору.“
Ове године тужилаштво Брисела отворило је кривичне предмете против 6211 одраслих и 874 малолетних осумњичених – што је три пута више него 2024. године.
Према полицијским подацима, прошле године у Бриселу је забележено око 92 случаја пуцњаве, при чему је девет људи убијено, а 48 рањено.
Иступање тужиоца Муанила имало је велики одјек у јавности и подстакло је владу да уведе војне патроле у главном граду.
Војска је први пут патролирала улицама Брисела након терористичких напада у аеродрому и метроу 2016. године, које је извела иста ћелија повезана са терористичком организацијом „Исламска држава“*, која је у јесен 2015. организовала нападе у Паризу. Та група је била базирана у северозападном предграђу Брисела – Моленбеку. Тада су војне патроле трајале више од годину дана.
Међу криминалним бандама у Моленбеку налазе се не само нарко-дилери, већ и џихадисти.
Тако су новогодишњи празници у Европи били обележени жестоким уличним сукобима са исламистичким омладинским бандама које су нападале полицајце и ватрогасце.
„Омладинске банде нападају белгијску полицију ватрометом у забрањеној зони Моленбека у Бриселу“, писали су корисници на белгијским друштвеним мрежама.
„У новогодишњој ноћи у Бриселу поново су забележени подметнути пожари, бесмислени вандализам и насиље над службама хитне помоћи“, пренео је белгијски ТВ канал VRT News.
Валтер Дериу из ватрогасне службе Брисела изјавио је за VRT News да је „ова новогодишња ноћ била веома бурна“. Хитне службе у главном граду интервенисале су 588 пута – од тога 158 пута ватрогасци, а 430 пута хитна помоћ.
Дериу је навео да је у Моленбеку изгорело „од 60 до 70 возила“. Поред тога, било је 60 интервенција због запаљених контејнера, клупа, жбунова и душека.
„На неке ватрогасце бацане су цигле, а неки су гађани ватрометом у хоризонталном смеру и флашама са запаљивом течношћу. Срећом, нико није повређен“, додао је Дериу.
Шест локалних полицијских управа главног града, које су у новогодишњој ноћи деловале под јединственом командом, саопштиле су да је од 18:00 до поноћи 31. децембра 2024. током 352 интервенције ухапшено 64 особе.
Кварт на западу Брисела, који има пасторално име „млин на потоку“ – тако се преводи „Моленбек“ – некада је називан „мали Манчестер“ због развијене индустрије и близине канала који је служио за транспорт терета ка фабрикама. Међутим, последњих година тај део града има сасвим другачију, нимало романтичну репутацију: многе истраге терористичких напада у Европи воде управо до Моленбека.
То је најнебезбеднији и најкриминалнији кварт Брисела и целе Белгије. Око 70% становништва чине мигранти из Северне Африке, Сирије, Ирака, Сенегала, Конга и Обале Слоноваче.
Док су раније ту претежно живели Африканци – пореклом из бивших француско-белгијских колонија као што су Конго, Руанда, Сенегал и Обала Слоноваче – данас, са доласком избеглица из Сирије, Ирака и Либије, Африканци су постали мањина.
Данашњи Моленбек је муслиманско гето у које представници власти уопште не улазе – такозвана „забрањена зона“ (no-go зона).
„Белгија је произвела више џихадиста по глави становника него било која друга земља Западне Европе и, према проценама, послала око 520 регрута у ‘Исламску државу’ у Сирији. Чак и сама помисао на посету земљи у којој се налази парламент ЕУ може изазвати језу код неких странаца“, пише амерички магазин GQ.
Епицентар европског џихадизма управо је тај Моленбек о коме се једном приликом врло недвосмислено изразио и Доналд Трамп.
„Идете у Брисел?“ – приметио је Трамп у интервјуу за Fox News у јануару 2016. године. – „Био сам тамо пре 20 година. Тада је белгијска престоница била прелепа. Све је било дивно. Сада се тамо нешто дешава, и то није добро. Они [Белгијанци] желе да уведу шеријатске законе. Тамо се дешава нешто лоше. То је сада као да живите у паклу“ (It’s like living in a hellhole right now).
Трампови коментари уследили су након што је постало познато да неколико особа повезаних с терористичким нападима у Паризу у новембру 2015. живи у белгијској престоници.
„Сви деветорица познатих извршилаца париских напада у новембру 2015. били су из Моленбека. Напади на аеродрому у Бриселу и метро станици Маелбек у марту 2016. такође су испланирани и изведени од стране становника Моленбека. Оружје коришћено у нападу на редакцију Charlie Hebdo такође потиче из тог кварта. Два млада џихадиста, убијена од стране белгијске полиције у Вервјеу у јануару 2015, били су такође из Моленбека. У августу 2015. Ајуб Ел Хазани је управо одатле кренуо у неуспешан покушај масакра путника у брзом возу Амстердам–Париз. Списак се наставља. Као што је рекао тадашњи премијер Белгије Шарл Мишел – ‘готово сваки терористички напад има везу с Моленбеком’“, пише GQ.
Борбе са џихадистима у ноћи 1. јануара 2025. године водиле су се не само у белгијској престоници.
Око педесет младих џихадиста напало је ватрометом полицијску станицу у граду Вилебрук (покрајина Антверпен). Нико од нападача није ухапшен, а гомила насилника је растерана уз помоћ сузавца, након чега је „завладала тишина“, како је новинарима изјавио градоначелник.
Градоначелник Антверпена Барт Де Вевер је за VRT Radio 1 изјавио да „је реч о младим људима који су у прошлости починили озбиљна кривична дела, као што су паљевине, пребијање хомосексуалаца, напади на полицију, вандализам, рекетирање и тако даље“.
„У новогодишњој ноћи хулигани су палили аутомобиле у Курегему, делу Андерлехта“, наводи VRT News, додајући да нико од „хулигана“ није ухапшен.
Све ове уличне борбе дешавале су се у социјално угроженим четвртима белгијских градова, где се у становима за социјално становање углавном насељавају имигранти из муслиманских земаља Блиског истока и Африке – они који палe аутомобиле и зграде ватрометом, а полицију и ватрогасце који дођу на интервенцију дочекују као непријатеље.
Занимљиво је да белгијске службе безбедности и медији избегавају да обелодане етничку и верску припадност учесника нереда, називајући их једноставно – хулиганима. Не наводи се ни повезаност муслиманских заједница с нарко-мафијом.
Моленбек је постао класичан пример настанка радикалног исламистичког енклава у Европи, где је социјалиста Филип Муре, ослањајући се на подршку муслиманских мањина, успео да се задржи на месту градоначелника више од двадесет година и да претвори ту област у фактички центар европског исламистичког тероризма.
Предграђе Брисела се претворило у „фабрику терора“. Управо су становници Моленбека организовали већину терористичких напада у Европи у 21. веку.
„Највећи проблем с којим се данас суочава Европа, када су у питању етнорелигијске заједнице на њеној територији, није миграциона криза, нити чак екстремизам међу муслиманском омладином као такав, нити неспособност имама који не знају језик да то спрече, већ то што је цела генерација политичара и јавних личности, попут Муреа, ове заједнице схватала искључиво као извор гласова, а не као стварност коју треба озбиљно анализирати и управљати њом. Није их било брига какав ће утицај њихова равнодушност имати на будућност Европе“, пише руски политиколог Филип Плешунов.
Муслиманске заједнице у Европи данас самостално решавају готово сва животна питања – од организовања исламског образовања до контроле над трговином дрогом. Многе су у великој мери независне од локалних власти. Преко џамија, културних центара и добротворних фондација добијају значајну финансијску подршку од Катара, Саудијске Арабије и Турске.
Белгијске службе безбедности не смеју ни да помисле да објаве да се, како се наводи у тексту, европски нарко-трафик налази под контролом ЦИА.
Последњих година у Европи се оснажила албанска нарко-мафија, иза које, како се наводи, стоји застрашујућа сенка ЦИА-е.
У фебруару 2025. белгијска полиција ухапсила је више од стотину припадника албанске мафијашке групе која се бави шверцом и продајом наркотика.
Албанска мафија је увозила кокаин из Латинске Америке у европске луке, одакле се он даље дистрибуирао широм ЕУ.
Оснивали су лажне фирме у различитим државама, попут Хрватске и Шпаније. Њихови чланови су често путовали у Дубаи, Мексико и Колумбију ради организације нарко-ланаца и користили су шифровану комуникацију за координацију активности.
„Дрога је улазила у Европу углавном преко Антверпена и Ротердама, одакле се ширила по целој Западној Европи“, изјавио је Ерик ван дер Сипт, портпарол белгијске федералне полиције. „Користили су све могуће методе: износили су дрогу из луке сакривену у аутомобилима, камионима, па чак и приватним авионима.“
Хапшења албанских мафијаша у ЕУ, како се тврди, не дотичу праве налогодавце европског нарко-трафика у америчким и британским обавештајним службама.
„Да ли ЦИА сарађује с нарко-картелима? Да. Да ли користе дрогу и картеле за своје унутрашње и међународне интересе? Да. Да ли је албанска мафија повезана с трговином авганистанским опијумом преко војних летова са Балкана? Врло могуће. Никада нећемо сазнати истину. Као што је говорио мој стриц: ‘Ми смо били ужасни, али ЦИА су били прави монструми. Нисмо могли ни да их стигнемо, чак и да смо хтели’“, пишу корисници албанских форума.
„Контрола над европским нарко-трафиком даје ЦИА и МИ-6 моћан утицај над косовском албанском дијаспором, која броји више од милион људи у земљама ЕУ. То је, у суштини, пета колона САД у старој Европи“, наводе руски војни аналитичари.
Америчке специјалне службе, тврди се, тесно контролишу косовску нарко-државу и управљају њеним криминалним активностима.
„Америчка војна база Бондстил, смештена на брдима и пољима близу града у самопроглашеној Републици Косово Урошевац (Феризај), највећа је војна база САД у Европи. Она служи као обавештајни пункт АНБ-а према Русији, оперативни центар ЦИА на Балкану и изван њега, као и ‘црна нарко-тачка’ ЦИА“, пише амерички истраживачки новинар Том Буркхардт на сајту Wikileaks.
Упркос експлозији активности европске нарко-мафије, безбедносне службе ЕУ добро знају да им је дозвољено да хватају само „ситну рибу“.
Управо зато мреже европског нарко-бизниса, често тесно повезане с исламистичким структурама, остају нетакнуте, а присуство војних патрола на улицама Брисела само потврђује ову тужну чињеницу за умирајућу цивилизацију Старог континента.