ИЗГЛЕДА ДА КВАЛИФИКОВАНОМ И ПРОВЕРЕНОМ СРБОМРСЦУ ЗУКАНУ ХЕЛЕЗУ ПОПУШТАЈУ КОЧНИЦ
* Министар иодбране у СМ БиХ Зукан ефендија тријумфално написа: „Сруши се ‘српски свет’ као кула од карата након одлуке Апелационог одјељења Суда БиХ, сада већ бившем предсједнику босанскохерцеговачког ентитета РС Милораду Додику… док ће, како ствари стоје, на источној страни Дрине Вучићев режим извести војску на улице против властитих грађана како би покушаo спасити режим од пада“
* Ваљало би питати овог надобудног министра без суштинског легитимитета шта он, заправо, подразумева под „српским светом“ и како замишља да је читав тај свет, ма како схваћен био, судском пресудом политичког и једнонационалног суда једном човеку, па чак и председнику Републике, срушен, односно да се срушио, као кула од карата? Не сновиђа ли се Хелезу, као некима пре њега, прижељкивани фантазам да српски народ има само једну главу? А он да је са сабљом у руци…
* Хелез се приликом посете међународном сајму наоружања и војне опреме у Турској састао са секретаром за војну индустрију у турској влади Халуком Горгуном и потом изјавио: „За потребе Оружаних снага БиХ биће набављени најсавременији противваздухопловни и противоклопни системи, као и антидрон системи, нови хеликоптери… Предвиђа се и набавка беспилотних летелица и више мањих дронова“
* Милорад Додик је на ово ореаговао речима: Изјава муслиманског министра Хелеза… отвара низ озбиљних питања. Хелез у јавности наступа без сагласности надлежних институција и као представник једне стране. Покушај да се опремање решава кроз донације још је опаснији, јер подразумева да се договор између муслиманског министра и Турске… Још једном се показало да је Хелез муслимански агент“
* Председник Српске, који се лично веома заложио за успостављање и развијање што бољих односа са Турском, отишао је и корак даље: „Не желимо да Српска изгуби и оно преостало поверење у Турску, али ако се оваква пракса настави, то ће бити неизбежна последица”
__________________________________________________________________
Пише: Дарко ТАНАСКОВИЋ
У ХОРУ бошњачких гласова који су усхићено у јавности поздравили очекивану одлуку Апелационог одјељења Суда БиХ да се потврди пресуда председнику Републике Српске Милораду Додику на годину дана затвора и шест година забране обављања политичких функција – снажно је одјекнуло, такође сасвим очекивано, славодобитно реаговање Зукана Хелеза, министра одбране БиХ.
Изгледа да нема никога ко би овога човека пријатељски (ваљда и он има неког пријатеља?) посаветовао да прекине са давањем изјава у јавности, јер су оне, без изузетка непримерене (који га не воле, кажу – глупе), а и контрапродуктивне са становишта остваривања циљева којима министар одбране само једног конститутивног народа тежи, јер онима које сматра непријатељима и против којих систематски делује по правилу открива више него што би требало.
Кад су једном питали Иву Андрића шта је најзначајнија особина доброг говорника, да може да говори много, а да каже мало или да говори мало, а да каже много, одговорио је да су важне и једна и друга, али да је најважнија да никада не каже оно што није желео да каже.
И ако жели да каже то што казује, а и ако не жели, Хелезов случај одлична је илустрација тачности Андрићеве мисли. Он свакако није, по мерилима нашег великог књижевника и искусног дипломате, добар говорник, али је у свему највећи проблем то што упорно говори, говори и говори… Овога пута је изрекао неке крајње индикативне тврдње и оцене које, поред тога што су бесловесне, упућују и на озбиљан опрез, јер су вероватно одраз онога што овај мрзитељ свега српског искрено, премда не и паметно, носи у глави и у срцу, а ипак му је пало у део да буде министар одбране у Сарајеву.
Ево шта је, поред осталог, тријумфално написао Зукан ефендија: „Сруши се ‘српски свет’ као кула од карата. Након данашње одлуке Апелационог одјељења Суда БиХ, сада већ бившем предсједнику босанскохерцеговачког ентитета РС Милораду Додику, престао је политички живот након више од 15 година континуиране власти. Да данашњи дан буде још бољи, побринуо се премијер РС Радован Вишковић, најближи Додиков савезник, који је поднио оставку на мјесто премијера РС и тако оборио вјероватно најкорумпиранију владу у Европи. /…/ На западној страни Дрине ријешили смо се главних протагониста великосрпске политике и најзападнијих Путинових савезника, док ће, како ствари стоје, на источној страни Дрине Вучићев режим извести војску на улице против властитих грађана како би покушаo спасити режим од пада“.
Следи исказивање „дубоке забринутости“ овог осведоченог либералног демократе сликама које долазе из Србије, а које сведоче о све бруталнијем обрачунавању режима са грађанима у протесту.
„Више су ова двојица националистичких аутократа раселили људи својом корумпираном влашћу, него рат деведесетих. Може Додик још мало пријетити сецесијом и референдумима (вјерујем да га ни у кући више не сматрају озбиљним по том питању), али је кључно да за Босну и Херцеговину као државу долазе бољи дани. Долазе бољи дани за све грађане који желе слободу, једнакост, правду и економски напредак, долазе бољи дани за све који желе ЕУ“, закључује Хелез.
Тако је Зукан донео историјску пресуду „режимима“ у Бањој Луци и у Београду, односно „националистичким аутократама“ Додику и Вучићу. Богме, нема шале пред судом такве инстант историографије.
Оставимо ли по страни – да ли је и колико је умесно и дипломатским узусима допуштено да министар одбране једне државе суди и пресуђује о друштвеним и политичким збивањима у суседној, поставља се питање шта, заправо, хоће, тачније покушава да сопшти овај заклети борац за европске вредности, а узгред и додатно квалификован као доследни србомрзац. Кочнице су му, очигледно, до краја попустиле, па се разбацује тврдњама о „српском свету“ који се „срушио као кула од карата“, чиме су проблеми на западној страни Дрине „ријешени“.
Било какво помињање (коначног) решења на вишенационалним просторима бивше Југославије, а посебно у БиХ, па још на једној обали Дрине (од Вучића се, како изгледа, очекује да то „реши“ на оној другој) буди непријатне и болне успомене на најтрагичније сукобе народа којима је суђено да у њеном сливу живе „између клања и орања“.
Сећам се свог старијег колеге, изврсног хрватског језикословца, академика Далибора Брозовића (1927 -2009), али и жестоког шовинисте, иначе рођеног Сарајлије, који је пред рат у БиХ изјављивао да ће проблеми на Дрини бити „ријешени“ кад се увежу шаховница и полумесец. Будући мајстор језика, имао је смисла за метафоричко изражавање.
Исти симпатични Даља је, пијан, у београдском дому својих домаћина и негдашњих пријатеља, српских лингвиста Милке и Павла Ивића, плакао због тога што Други светски рат није трајао још само шест месеци дуже, јер би га Хитлер у сваком случају изгубио, а Јасеновац би радио још пола године, па би српско-хрватски етнички проблем био у великој мери коначно „ријешен“.
А где је сада Брозовић и ко живи на западној обали Дрине?
Требало би претпоставити да Зукан Хелез, као правоверни муслиман и поштовалац вредности исламске револуције, не пије алкохол, па је своје идеје о „ријешењу“ на Дрини, после рушења „српског света“ као куле од карата, изнео трезан, а не верујем ни да би био спреман да јавно изнесе нешто слично Брозовићевом интимном ламенту, али би морао знати како код Срба одјекује и само помињање „ријешења“ на Дрини.
Хелез, додуше, није језикословац, али је и он склон карташким метафорама.
Одговорност за јавну реч одавно је забрињавајуће релативизована. Заборављена је стара изрека да реч може посећи горе од мача, па су се неки политичари у том погледу тотално распојасали. Срећом, Хелезове изјаве објективно немају неку посебну тежину, али… Нека тешка питања се у вези са њима ипак морају поставити.
Докле то тако може ићи без икаквих последица? Ваљало би, такође, питати овог надобудног министра без суштинског легитимитета шта он, заправо, подразумева под „српским светом“ и како замишља да је читав тај свет, ма како схваћен био, судском пресудом политичког и једнонационалног суда једном човеку, па чак и председнику Републике, срушен, односно да се срушио, као кула од карата?
Историја подсећа, и упозорава, да „српски свет“, као феномен етничког, духовног и културног реда, није био срушен ни много моћнијим средствима од једне неправне судске пресуде коју, узгред, пресуђеник не прихвата, делатно је игнорише и демократским средствима се спрема да је обори, у чему није без шире подршке.
Не сновиђа ли се Хелезу, као некима пре њега, прижељкивани фантазам да српски народ има само једну главу? А он да је са сабљом у руци…
Неке друге мутне и нелегалне работе којима се, под кринком бриге за безбедност свих грађана БиХ, рутински, као и његов колега задужен за спољне послове, препушта сарајевски министар одбране ипак упућују на закључак да и сам помало сумња у основаност свога ликовања над рушевинама „српског света“. Наиме, Хелез се приликом посете међународном сајму наоружања и војне опреме у Турској састао са секретаром за војну индустрију у турској влади Халуком Горгуном и том приликом се договарао о могућем доприносу турске војне индустрије модернизовању оружаних снага БиХ.
„За потребе Оружаних снага БиХ биће набављени најсавременији противваздухопловни и противоклопни системи, као и антидрон системи, нови хеликоптери, те бројна друга опрема“, изјавио је после разговора добро расположени Хелез, додавши да се предвиђа и набавка беспилотних летелица и више мањих дронова. Уследило је промптно реаговање из Републике Српске, како од стране Хелезовог заменика Александра Гогановића, тако и председника Републике Милорада Додика (који по Хелезу то више није, али изгледа не схвата своју ситуацију).
Додик је рекао да изјава муслиманског министра Хелеза, да ће Оружане снаге ускоро бити опремљене противваздухопловним и противоклопним системима из Турске, отвара низ озбиљних питања која захтевају додатна појашњења. „Хелез у јавности наступа без сагласности надлежних институција и као представник једне стране”, нагласио је Додик и подсетио да Председништво БиХ, као надлежни орган, није донело одлуку о таквој набавци. „О њој се одлучује консензусом и никако другачије. Покушај да се то опремање решава кроз донације још је опаснији, јер подразумева да се договор између муслиманског министра и Турске остварује изван било каквог увида јавности, јер оружје није храна и лекови да се испоручује и донира као хуманитарна помоћ. Још једном се показало да је Хелез муслимански агент, који је недавно успоставио присне контакте с Ираном и договарао војну сарадњу у наменској индустрији”, нагласио је Додик, истакавши потом нешто што се до сада дипломатски избегавало, да се с пуним правом од Турске тражи јасно и недвосмислено објашњење да ли иза изјава Хелеза заиста стоји званична турска политика, или је реч о приватним договорима изван институционалног оквира БиХ.
Председник Републике Српске, који се лично веома заложио за успостављање и развијање што бољих односа са Турском и турске војнике приликом посете наследници Османског царства поздравио са „Мерхаба аскер!“, отишао је и корак даље: „Не желимо да Српска изгуби и оно преостало поверење у Турску, али ако се оваква пракса настави, то ће бити неизбежна последица”.
Неће се нико у Анкари претерано забринути због овакве изјаве политичара са којим је Реџеп Тајип Ердоган, у склопу свог балканског гамбита, оценио да је, у одређеној фази регионалне и шире динамике, за Турску корисно успоставити ближу сарадњу. Јер, сем током сразмерно кратког раздобља Ататурковог личног одређивања њеног правца, Турска политика вековима према Балкану и на Балкану стратегијски не мења курс. Ипак, формулација „и оно преостало поверење у Турску“ код турских аналитичара и дипломата неће проћи незапажено, јер се Додик за њу свакако није случајно одлучио.
И добро је учинио, пошто је у току осетљиво репозиционирање свих актера међународних односа, па они озбиљни о свему помно воде рачуна и не подлежу разним еуфоријама. А Турска је недвосмислено озбиљна држава. Без обзира на непроменљиве балканске константе и упоришта своје неоосманистичке доктрине „стратегијске дубине“, а заправо у логици те доктрине, Турске српски народ и Србију доживљава као партнере вредне истинског поштовања и одговарајуће пажње. И у добру и у злу. А сада смо на раскршћу између добра и зла…
За кога то Хелез припрема турске дронове, кад се, како кличе, „српски свет“ срушио као кула од карата? Можда су ствари ипак мало компликованије од илузија на које људе сужених свести, а безнадежно заражене србофобијом, попут Хелеза, наводе луткарски игрокази сарајевског „правосуђа“ у духу Карађозовог театра сенки.
ИЗВОР: https://sveosrpskoj.com/komentari/tanaskovic-turski-dronovi-za-sruseni-s…