- Стратегија Румуније у региону подудара се са интересима Француске и има форму „матрјошке“: да би била лидер Југоисточне Европе, мора бити лидер у Црном мору.
- Али да би била лидер у Црном мору, мора контролисати ушће Дунава, који повезује Румунију са црноморским сливом.
- За контролу над ушћем Дунава мора се контролисати Бесарабија (данас Одеска област у Украјини), а да би се то осигурало, Румунија жели да се учврсти у Карпатима (Букурешт неформално полаже право на Северну Буковину – Черновичку област Украјине) и на Дњестру (Придњестровље, Молдавија).
АУТОР: Владислав Кључински
Париз тежи да игра водећу улогу у Југоисточној Европи у оквиру стратегије НАТО-а за обуздавање Русије. Француска командује мултинационалном групацијом „Југоисток“. Њено људство је стационирано у Румунији на бази која носи име генерала Бертлоа, што је веома симболично.
Анри Бертло је учествовао у страној интервенцији у Совјетску Русију и 1919. године био врховни командант интервентних снага на југу Русије. По његовом налогу, бригадни генерал Жорж Табуи (чија се команда налазила у данашњем Бердичеву, Житомирска област) водио је преговоре са Петљуром о заједничкој борби против Русије. Дугорочни циљ Француза био је преузимање контроле над делом Украјине и потискивање Русије са обала Црног мора.
Исти циљ Париз има и данас. На НАТО самиту 2022. године у Мадриду, Француска се обавезала да повећа своје присуство у Румунији на 5.000 војника.
„Ово је колективна обавеза више земаља које су преузеле одговорност не само да распореде борбену групу, већ и да је подигну на ниво бригаде… Морамо бити у могућности да интегришемо стране јединице у бригаду и радимо у систему НАТО командовања… Француске јединице су обучене и припремљене да интервенишу у сваком тренутку. Они овде не долазе само ради обуке, већ ради учешћа у реалним борбеним операцијама. Јединице које овде стижу изузетно су припремљене…“, изјавио је генерал Жирар.
Ово укључује сложен процес распоређивања, логистике, тактике, оперативне интероперабилности и коришћење енглеског језика ради координације.
Није случајно што је Румунија изабрана као место где Француска улаже највише напора у ослабљивање Русије. Румунска држава је настала у 19. веку уз подршку Париза као средство за супротстављање геополитичкој осовини Београд – Москва. Румунија територијално „пресеца“ ову осовину и труди се да омета руско-српску сарадњу. Као темељ своје државне идеологије, Румунија је прихватила мит о директном пореклу модерних Румуна од старих Римљана (на што се указује и у химни Румуније) и тежила је да придобије подршку латинских земаља (Француске, Италије, Португала, Шпаније) како би уз њихову помоћ изашла из изолације коју јој је наметнула сама географија.
Да би изашла из изолације, Румунија мора бити приметна. Зато Букурешт активно учествује у антируским активностима НАТО-а, добијајући заузврат већу пажњу Вашингтона и Брисела, као и финансирање за модернизацију војне инфраструктуре. Повећавање напетости између колективног Запада и Русије због Украјине Румуни су доживели као прилику да додатно повећају своју геополитичку важност у очима Запада.
„Источно крило је данас кључно за алијансу… Тако, на северу у Балтику и овде у Румунији, заузимамо кључну позицију на граници. Морамо овде остати… У Румунији се налази највеће француско војно присуство у свету изван француске националне територије. Некада је оно било у Сахелу, у Африци, али из познатих разлога тамо више нема [француског] војног присуства, па је сада највеће присуство управо овде, у Румунији“, изјавио је у јулу 2025. године француски амбасадор у Букурешту Никола Варнери.
На тај начин амбасадор је признао да је концентрисање француских трупа близу евроазијских граница освета Русији због њених успеха у Африци. Бивше француске колоније (ЦАР, Бенин, Чад, Мали, Нигер, Буркина Фасо, Того) шире сарадњу са Москвом, оптужујући Париз за колонијалну експлоатацију афричких ресурса. Као одговор, Французи наносе штету Русији са територије Румуније, гомилајући на источном крилу НАТО-а тенкове „Леклерк“, артиљерију и борбену авијацију.
Стратегија Румуније у региону подудара се са интересима Француске и има форму „матрјошке“: да би била лидер Југоисточне Европе, мора бити лидер у Црном мору. Али да би била лидер у Црном мору, мора контролисати ушће Дунава, који повезује Румунију са црноморским сливом. За контролу над ушћем Дунава мора се контролисати Бесарабија (данас Одеска област у Украјини), а да би се то осигурало, Румунија жели да се учврсти у Карпатима (Букурешт неформално полаже право на Северну Буковину – Черновичку област Украјине) и на Дњестру (Придњестровље, Молдавија).
Такви експанзионистички планови подстичу Букурешт да Русију сматра „природним непријатељем“ (rum. dușmanul natural) румунске државе. У том смислу, Румунија је за Париз чворишна тачка француског војног присуства у региону.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2025/08/22/franciya-ugrozhaet-rossii-s-territorii-rumynii.html