- Учесници конгреса изјавили су да почињу глобалну кампању против ционизма као облика расизма – налик оној која се водила против апартхејда у Јужној Африци 1970-их и 1980-их.
- И као што је тај апартхејд укинут, тако и они верују да ће се ционизам окончати.
- Многи учесници истакли су: да није било ционистичке пропаганде која провоцира антисемитизам, јеврејски народ би могао мирно да живи са својим суседима широм света.
- Али ционисти гурају све Јевреје на тзв. „отаџбину“, и то без Божје воље.
- Такав ционистички волунтаризам, упозоравају они, може довести до новог холокауста.
АУТОР: Валентин КАТАСОНОВ
Данас се, нажалост, појмови „Јеврејин“ и „ционизам“ у свести многих људи стапају у нешто јединствено. Као, ако је неко Јеврејин, онда је сигурно и циониста. А ако је циониста – онда је Јеврејин. У стварности, то су два потпуно различита појма. У време Совјетског Савеза, наши грађани су добро разумели разлику између Јевреја и ционизма. Јеврејин – то је етничка припадност. Ционизам – идеологија и политика. Суштина ционизма објашњена је у Резолуцији УН бр. 3379, која је усвојена пре тачно педесет година, а којом је ционизам проглашен обликом расизма и расне дискриминације. Једна од најочигледнијих манифестација антихуманог карактера ционизма јесте политика државе Израел, која је спроводила – и данас спроводи – политику геноцида над палестинским народом. Израел је држава апартхејда, као што је то некада била Јужна Африка, само што поседује нуклеарно оружје. Она не само што угњетава и убија Палестинце, већ води и експанзионистичку политику према суседним земљама. Циљ јеврејске државе је обнова Великог Израела – „од Нила до Еуфрата“.
Крајем 1991. године, када је срушен Совјетски Савез – доследни противник ционизма – ционисти су успели да укину поменуту резолуцију УН. Медији под контролом циониста почели су да убеђују јавност да ционизам делује у интересу целог јеврејског народа. Да је ционизам нешто „невино и доброћудно“. И да се свака критика ционизма треба сматрати антисемитизмом. То је, наравно, отворена лаж. Ционизам је и даље расизам – и то врло агресиван. И не сме се поистовећивати са свим Јеврејима, нити све Јевреје са ционизмом.
Узмимо, на пример, САД. Према различитим изворима, тамо живи од 5,5 до 8 милиона Јевреја (или Американаца јеврејског порекла). Већина америчких Јевреја била је против ционизма од његовог настанка крајем XIX и почетком XX века, па све до Другог светског рата. Чак и средином 1930-их, ционизам је привлачио само мањи део америчких Јевреја. У чланству највећих америчких ционистичких организација пре рата било је свега око 1,5% америчких Јевреја. Много већи број њих је активно заступао антиционистичке ставове. Према анкети из 1983. године, само 39% америчких Јевреја сматрало је себе у некој мери ционистима; 61% је у некој мери било против ционизма. У анкети из 2022. године, када је ционизам дефинисан као „вера у надмоћ јеврејских права над нејеврејским правима у Израелу“, чак 69% америчких Јевреја је изјавило да вероватно или сигурно нису ционисти.
Занимљиво је да већину циониста у Америци чине особе које нису јеврејске националности. Реч је пре свега о такозваним хришћанским ционистима – важном правцу у протестантизму. Према неким проценама, у САД има око 20 милиона хришћанских циониста. Углавном су то бели Американци – потомци англосаксонских колониста. Ипак, известан део чине и Азијати, Латиноамериканци, Афроамериканци. Испада да у Америци број нејеврејских циониста вишеструко премашује број јеврејских циониста.
Дакле, желим да вратим стварну слику односа између Јевреја и циониста. Испоставља се да се велика већина Јевреја, како у Америци, тако и у остатку света, противи ционизму. Али та очигледна истина тешко пробија слојеве дезинформација које генеришу медији под контролом циониста.
Антиционистима припадају многе познате личности јеврејске националности широм света. Против ционизма су и бројни представници ортодоксног јудаизма. Важно је напоменути да је одмах након одржавања Првог светског ционистичког конгреса у Базелу 1897. године, Асоцијација рабина Немачке изашла са оштром антиционистичком декларацијом. Године 1912. ортодоксни Јевреји су основали међународни религиозно-политички покрет „Агудат Јисраел“ („Савез Израела“), који је такође наступао против ционизма. Данас су против ционизма, између осталих, рабин хасидске заједнице Хабад у Берегсасу Шломо Залман Еренрајх, хасидски лидери из Трансилваније (Румунија) и Закарпатја (Украјина), рабин из Мункача (Мађарска) Хаим Елазар Шапира и други.
Против ционизма су и многи јеврејски интелектуалци – писци, научници, политичари и јавне личности. На пример, познати амерички филозоф и лингвиста јеврејског порекла Ноам Чомски.
Медији под контролом циониста називају јеврејске противнике ционизма – јеврејским дисидентима. Понекад их чак називају и „антисемитима“. Можда је први на ту „црну листу јеврејских антисемита“ доспео Карл Маркс, унук рабина. Истина, он је живео у време када званични ционистички покрет још није постојао. У листу је уврштен због критике јеврејског духа материјализма. А Алберт Ајнштајн је доспео на црну листу зато што није подржавао политички ционизам и противио се стварању јеврејске државе на етничкој или верској основи. Он је предвиђао да ће стварање Израела довести до катастрофе на Блиском Истоку.
На црну листу је доспео и израелски професор Шломо Санд (рођен 1946. године), Јеврејин аустријског порекла. Аутор је неколико књига које су изазвале велики скандал у Израелу. Ево тих књига, објављених на руском језику: „Ко је и како измислио јеврејски народ“ (2012), „Како и зашто сам престао да будем Јеврејин“ (2013), „Ко је и како измислио државу Израел“ (2012). Наслови сами говоре довољно. Последња књига је отворено антиционистичка. И зато је Шломо Санд – и антисемита и антициониста.
На списку антисемита и антициониста налази се и познати руско-израелски публициста Исраел Шамир (рођен 1947. године).
На руском језику објавио је велики број књига, укључујући и оних у којима се жестоко критикује ционизам. Ево неких од њих:
- „Господари дискурса: америчко-израелски тероризам“ (2003),
- „Проклетство изабраног народа“ (2006),
- „Разобличити заверу Сионских мудраца“ (2010),
- „Шта је Израел“ (2019),
- „Бор и маслина: Израел и његове комшије“ (2024).
Ционизам Исраел Шамир назива јеврејским шовинизмом, заснованим на новцу и обмани. Он га види као рат против човечанства, прикривен причом о холокаусту, као и као политичку корупцију, која је створила ционистичко лоби у САД, Европи, УН и другим међународним организацијама. По Шамиру, ционизам је ОПГ (организована криминална група) глобалних размера.
Тако, јевреја-антициониста у свету има много више него оних који подржавају ционизам. Постепено, они почињу да се организују. Данас већ постоји низ организација које окупљају јевреје-антиционисте.
Највише их, што је занимљиво, има управо у самом Израелу. То су групе као што су:
- „Анархисти против зида“,
- „Еда Ха-Харедис“,
- „Јерусалимска фракција“,
- „Мишкенот ХоРоим“,
- „Шомер Емуним“,
- „Сикриким“ и друге.
У Сједињеним Америчким Државама делују организације као што су:
- „Амерички савет за јудаизам“,
- „Ако не сада“ (IfNotNow),
- „Јеврејски глас за мир“ (Jewish Voice for Peace),
- „Малахим“,
- „Сатмар“,
- „Америчке јеврејске алтернативе ционизму“ и друге.
Највећа међу њима је, вероватно, „Јеврејски глас за мир“, основана 1996. године. По мишљењу посматрача, та организација је јавним дебатама изазвала конфликт какав америчка јеврејска заједница никада пре није искусила.
У другим земљама постоје организације као што су:
- „Савез јеврејских прогресиста Белгије“,
- „Џудас“ (Велика Британија),
- „Други јеврејски глас“ (Холандија), и др.
Постоји и међународна организација „Нетуреи Карта“ (у преводу: „Чувари града“), која делује у Канади, Немачкој, Израелу, Великој Британији и САД. Она представља јудејски верски покрет који се оштро противи не само ционизму (као и неке друге ортодоксне струје јудаизма), већ и самом постојању државе Израел. Проповедају немогућност јеврејског суверенитета над Светом земљом Израела пре доласка Месије. По њима, постојање Израела и ционизам противрече Тори.
Пре свега, Тора забрањује Јеврејима да самостално прекину изгнанство и успоставе политичку независност. Такође, Јевреји не смеју стварати заједницу или државу која се не руководи Тором. То се сматра побуном против Божанске власти и раскидом савеза између Бога и јеврејског народа.
По њиховом тумачењу, истребљење Јевреја, укључујући холокауст, јесте последица деловања циониста, па чак и казна јеврејском народу за његове грехе – а један од главних грехова је управо ционизам.
Године 2008. основана је Међународна јеврејска антиционистичка мрежа (International Jewish Anti-Zionist Network – IJAN), с циљем да окупи јевреје-антиционисте из различитих земаља. Оснивачи су изјавили да се боре не само против идеје ционизма, већ и против криминалне државе Израел.
Антиционистичке организације Јевреја и Јудејаца спроводе информативни рад међу својим сународницима, издају новине и часописе, организују конференције, манифестације и друге јавне акције. Неки чак покушавају да пруже помоћ Палестинцима у појасу Газе.
Године 2021. група научника и истраживача холокауста објавила је Јерусалимску декларацију о антисемитизму. Документ је занимљив јер покушава да јасно разграничи шта јесте, а шта није антисемитизам.
Тако, антисемитизмом се НЕ сматрају:
- свеобухватна критика Израела,
- оптужбе владе Израела за геноцид, апартхејд или кршење људских права,
- критика ционизма,
- негирање политичких основа државе Израел.
Антисемитизмом СЕ сматрају злочини израелских војника (ЦАХАЛ) против Палестинаца – јер су и Палестинци припадници семитских народа.
Такође се у документу наводи да се тема страдања Јевреја и холокауст користе од стране циониста и Израела као средство за прикривање злочина јеврејске државе.
У почетку, декларацију је потписало 210 научника, а данас их има више од 370. Међу потписницима су познати истраживачи холокауста као што су:
- проф. историје Универзитета Браун Омер Бартов,
- проф. јеврејске историје и директор Центра за истраживање холокауста у Саутемптону Тони Кушнер,
- почасни професор Јеврејског универзитета у Јерусалиму Јехуда Бауер,
- историчар Амос Голдберг,
- социолог Ева Илоз,
- културолог Михаел Ротенберг,
- историчар културе Алон Конфино, и други.
Још једна вест из области јеврејског антиционизма:
У Бечу (Аустрија), од 13. до 15. јуна 2025. године, одржан је први јеврејски антиционистички конгрес – баш у време када је Израел бомбардовао Иран. Учествовало је преко 1000 јевреја-антициониста и њихових истомишљеника из целог света.
Међу водећим учесницима били су:
- историчар израелског порекла Илан Папе,
- америчка новинарка и редитељка Кејти Халпер,
- преживели холокауст Стивен Капош, Јеврејин мађарско-британског порекла.
Главни светски медији покушали су да прећуте ово дешавање. Није било тешко, јер су све новинске странице биле преплављене извештајима о рату између Израела и Ирана.
Само место одржавања конгреса било је веома симболично:
- Аустрија је родна земља Теодора Херцла, оснивача модерног ционизма,
- али и родна земља Адолфа Хитлера,
- као и једна од земаља која с Немачком сноси одговорност за злочине Трећег рајха, и зато је безрезервно подржавала Израел.
Учесници конгреса изјавили су да почињу глобалну кампању против ционизма као облика расизма – налик оној која се водила против апартхејда у Јужној Африци 1970-их и 1980-их. И као што је тај апартхејд укинут, тако и они верују да ће се ционизам окончати.
Многи учесници истакли су: да није било ционистичке пропаганде која провоцира антисемитизам, јеврејски народ би могао мирно да живи са својим суседима широм света. Али ционисти гурају све Јевреје на тзв. „отаџбину“, и то без Божје воље. Такав ционистички волунтаризам, упозоравају они, може довести до новог холокауста.
На крају тродневног заседања, усвојена је декларација која осуђује ционизам. Други конгрес јеврејских антициониста планира се 2026. године у Ирској.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2025/08/10/evrei-protiv-sionizma.html