- Кијевски режим унапред одбија да призна било какве територијалне договоре који могу бити постигнути у вези са украјинским сукобом.
АУТОР: Дмитриј Шевченко
Нико није очекивао да ће од посете специјалног изасланика председника САД Уиткофа Москви до сусрета Путина и Трампа проћи свега 9 дана. Пре свега то нису очекивали европски политичари, којима је у току летњи одмор. А наравно, ни Зеленски, који је последњих дана узалудно покушавао да буде „трећи точак“ на овом догађају.
Штавише, многи су очекивали да ће самит бити одржан у Уједињеним Арапским Емиратима, које је руски лидер назвао једним од „сасвим прикладних места“. Али не!
Увече 8. августа Доналд Трамп је објавио на друштвеним мрежама:
„Дугоочекивани сусрет између мене као председника САД и председника Русије Владимира Путина одржаће се следећег петка, 15. августа 2025. године, у великој држави Аљасци.“
„Пожар!“, помислише европски глобалисти. Тамо сад не можеш да пошаљеш ни групу утицаја, ни шпијуне, па чак ни да организујеш провокацију. А тек колико је то болно за Зеленског, који тамо не може да пошаље ни дронове, ни саботере из ГУР-а. Болно, схваташ!
Помоћник председника РФ Јуриј Ушаков подсетио је да су „Русија и САД блиски суседи, који имају заједничку границу“. Стога је, каже, „потпуно логично да наша делегација једноставно прелети преко Беринговог мореуза и да се тај важан и дуго очекивани самит одржи управо на Аљасци“. Поготово што се „на Аљасци и у Арктику укрштају економски интереси наших земаља, а постоје перспективе за реализацију великих и обострано корисних пројеката“.
Према његовим речима, главна тема сусрета биће „разматрање могућности за дугорочно мирно решење украјинске кризе“. Очекује се да ће се следећи сусрет двојице лидера (након Аљаске) одржати у Русији.
Гувернер Аљаске Мајк Данливи подржао је одржавање самита у својој држави, изјавивши да је Аљаска „идеално место за дипломатију“ и да је увек била мост између две земље.
Заиста, званична граница између РФ и САД пролази дуж линије мењања датума, на шта је ове године у пролеће подсетио Илон Маск (у том тренутку члан америчке администрације), објавивши видео снимак о два острва у Беринговом мореузу, која су удаљена свега 3,8 км. Једно од њих – острво Ратманова (Велики Диомид) припада Русији, а друго – острво Крузенштерн (Мали Диомид) припада САД. Како се наводи у видеу, „зими вода заледи и појављује се ледени мост преко којег се може прећи граница између две земље“.
Руски експерти сматрају да избор Аљаске није случајан из два разлога.
Први: на састанку и чак у граду где се одржава, искључени су сви спољни учесници и нико неће имати прилику да сазна садржај преговора. Поред тога, представници невладиних организација и глобалисти неће моћи да ометају састанак или утичу на њега организовањем протеста или митинга.
Други разлог је тај што је Аљаска очигледан пример решавања питања преноса територије из састава једне земље у састав друге.
Као што је познато, Аљаску су први открили руски морнари из експедиције Семеона Дежњова 1648. године, који су тамо дошли из Сибира. Територија Руске Америке активно се развијала током целог 18. века и прве половине 19. века. Простирала се на целу Аљаску и даље на југ дуж пацифичке обале све до територија данашње Калифорније, а главни град руских поседа у Америци био је Ново-Архангељск (данашња Ситка). Руска империја је продала Аљаску САД тек 1867. године.
Тако да ће Путиново путовање на Аљаску (што није учинио ниједан руски лидер пре њега) више личити на посету некадашњим прекоморским руским територијама, него на званичну посету САД. А одржавање сусрета, на пример, у бившем Ново-Архангељску могло би да сугерише да се територијална питања могу решавати – рецимо – новцем. Бар делом из оних девизних резерви РФ које је Запад замрзнуо након почетка СВО. Теоретски, наравно, али то би могло ублажити горку пилулу за кијевску власт поводом преласка бивших украјинских области у састав Русије.
Објављујући будуће место самита, председник Трамп је такође нагласио да ће у споразуму о Украјини бити „одређена рокада територија: неке ће се вратити, неке ће се заменити“.
Зеленски, чувши то, готово је пао у хистерију:
„Одговор на украјинско територијално питање већ постоји у Уставу Украјине. Од тога се неће и не може одступити. Украјинци неће поклањати своју земљу окупатору.“
Он је унапред одбио да призна могуће договоре лидера САД и Русије:
„Свака одлука која је против нас, свака одлука донета без Украјине – истовремено је и одлука против мира. Она ништа неће донети. То су мртве одлуке, које никада неће функционисати.“
Чудно је што се Зеленски није сетио Устава када је одбио да распише председничке изборе 2024. године, већ је једноставно наставио да управља земљом без потребних овлашћења.
Слично је реаговао и заменик министра спољних послова Украјине Сибига:
„Украјинци заслужују праведан мир, заснован на међународном праву и поштовању наше територијалне целовитости и граница утврђених нашим Уставом.“
По његовом мишљењу, „Русија не сме бити награђена за покретање овог рата.“
Са друге стране, председник финансијског комитета Врховне раде Данијел Хетманцев сасвим је свестан да ће крај рата логично довести до територијалних губитака за Украјину:
„То ће бити веома тешки компромиси. Али они су веома потребни и од њих зависи будућност земље.“
О могућем скором прекиду борбених дејстава у Украјини говорио је и премијер Пољске Доналд Туск, који сматра да би замрзавање конфликта „могло да се догоди пре него касније.“
Наравно, вест о руско-америчком самиту на Аљасци моментално је постала водећа тема у светским медијима.
Амерички Wall Street Journal навео Виткоф „погрешно разумео Путина“, и да руски председник и даље жели целу територију четири украјинске области, а не само Доњецке и Луганске. Сам Виткоф је европљанима деловао „преоптерећено и некомпетентно када је говорио о територијалним питањима“, и „стекао се утисак да ни сами Американци још нису дошли до јединственог става.“
Извештај Axios-а потврђује да ће Москва пристати на прекид рата ако Кијев уступи целокупну територију Луганске и Доњецке Народне Републике. Што се тиче Запорошке и Херсонске области, према речима Виткофа које се цитирају, „Путин је пристао да се замрзну садашње позиције Русије у тим регионима.“
У том контексту, Кијев и његови европски савезници „забринути су да би Трамп могао да прихвати Путинове предлоге за прекид рата, без обзира на њихов став.“
Axios наводи речи једног неименованог кијевског званичника, који каже да чак и ако Зеленски пристане на Путинове захтеве, мораће да распише референдум, „јер по Уставу Украјине не може сам да уступи територију“. У том контексту, током викенда у Лондону ће бити одржан састанак представника САД, Европе и Украјине, како би се „покушало доћи до заједничког става“.
Треба истаћи да су новинари заборавили да напомену како је цела територија ЛНР већ практично потпуно ослобођена од украјинских оружаних снага, док је под контролом Кијева остало само око 25% територије ДНР. Поред тога, оружане снаге РФ контролишу око 1200 квадратних километара у Харковској области, више од 200 у Сумској области, као и мањи део Дњепропетровске области.
Зато су територијалне размене, о којима је говорио Трамп, сасвим могуће – поготово у светлу његовог успешног посредовања између Јерменије и Азербејџана, који су 8. августа у његовом присуству потписали споразум, а затим и номиновали америчког председника за Нобелову награду за мир.
Трамп ће, очигледно, желети да повећа шансе да ту престижну награду и добије, учинивши све да оконча и украјински сукоб.
А Зеленски ће у том случају имати две могућности:
Прва – пристане на договор и добије „безбедносне гаранције“, обећања о новим испорукама оружја (нпр. Patriot система), убрзаном уласку у ЕУ и чак могућност одржавања избора без опозиције, што би повећало његове шансе да остане на власти.
Друга – потпуно одбије компромисе и ослони се на помоћ европске „коалиције вољних“, надајући се да ће касније заједно с њима успети да убеде Трампа. У том контексту, сасвим је могуће да украјински милитанти прибегну разним провокацијама и терористичким актима. Судећи по речима самог Зеленског, за сада ће кијевски режим заузети тврђи курс.
Новине The New York Times уверене су да би Зеленскијево одбијање територијалног договора могло изазвати Трампов бес. Истовремено, лист цитира бившег председника Порошенка:
„Украјинци су нација која не тргује својом територијом. Зато не смемо дозволити преседан у коме ће мир бити постигнут у замену за наше земље.“
Агенција Bloomberg сматра да Зеленском прети сценарио по принципу „пристани или се повуци“, где ће морати да прихвати губитак територије. По мишљењу аналитичара, искључење Зеленског из самих преговора појачало је страховања да ће Белу кућу и Кремљ интересовати договор базиран на уступцима које Кијев није спреман да прихвати.
У шест дана колико је остало до руско-америчких преговора на Аљасци, може се догодити још много тога, али већ сада је јасно да ће Зеленска хунта на све начине покушавати да осујети мировно решење, само да би остала на власти.