Уз подршку САД, Турска настоји да се учврсти као кључни гарант безбедности на Блиском истоку
- Динамика сарадње између Турске и онога што је преостало од Сирије, приметна последњих месеци и недеља, тешко да је у потпуности компатибилна са интересима Русије као значајног играча на блискоисточној сцени
АУТОР: Јуриј Кузњецов
Године 2025, 31.јула су министри спољних послова Русије и Сирије, Сергеј Лавров и Асаад Хасан аш-Шибани, одржали у Москви прве разговоре након промене власти у Дамаску. У центру дискусије била су питања трговинско-економске сарадње, регионалне стабилности и будућности билатералних односа. Према информацијама агенције SANA, сиријску делегацију је примио и председник Владимир Путин, који је са њима разговарао о „обнови Сирије“ уз учешће руских компанија, као и о ревизији споразума између Москве и Дамаска у складу са новим околностима. Истог дана, министар одбране Русије Андреј Белоусов састао се са министром одбране прелазне владе у Дамаску, Мархафом Абу Касром.
У стручним круговима се појавило мишљење о забринутости Анкаре поводом руско-сиријских контаката на високом нивоу, у контексту јачања турске позиције у Сирији. Одраз овог процеса је вест о намери Анкаре да оснује три војне базе на територији арапске републике. Ови напори се одвијају паралелно са другим, не мање значајним тенденцијама усмереним на потискивање Русије из блискоисточног региона.
Средином јула постало је познато да су власти Анкаре и Дамаска интензивирале рад на војним споразумима. Према изворима из сиријских и турских војних кругова, планирано је да се крајем августа објави потписивање споразума у области безбедности и војне сарадње.
Конкретно, према тим изворима, споразум предвиђа оснивање три турске војне базе у Сирији – у Палмири, Хомсу (Т-4) и Алепу (Миннаг). Осим тога, настављају се преговори о бази у стратешки важној пограничној провинцији Дејр ез-Зор.
Према доступним подацима, нацрт споразума обухвата и стварање обуке база за „нову сиријску војску“, распоређивање радарских система и система ПВО, као и увођење беспилотних летелица у програме обуке. Стране планирају да објаве војни споразум, али без званичне најаве формирања база.
Горенаведене информације се складно уклапају у општу динамику зближавања влада Реџепа Ердогана и Ахмеда аш-Шараа, познатог и као Мухамед ал-Џулјани. Није случајно што је турско Министарство одбране пре неколико недеља објавило да је Дамаск затражио помоћ од Анкаре у области „обезбеђивања безбедности“. Формално, реч је о такозваној борби против тероризма, али ако занемаримо оправдану иронију да су „терористи“ решили да се боре против „терориста“, треба истаћи следеће:
Судећи по укупном тону медија под контролом турске државе, ови кораци се с једне стране представљају као нова фаза турско-сиријске сарадње, а с друге стране – поменути захтев из Дамаска се појавио у време појачаног притиска са севера на „Сиријске демократске снаге“, као и наставка израелских напада на јужне делове Сирије у покушају да се спречи коначно решење питања које се тиче радикалних исламистичких група и номадских бедуинских племена у вези са „друзским питањем“. Израелско ратно ваздухопловство је раније ракетним ударима уништило значајан део војне инфраструктуре и наоружања које је нова Сирија наследила од бивше војске „Асадовог режима“.
На тај начин Турска покушава да се позиционира као кључни гарант безбедности у региону, док номиналне власти у Дамаску практично признају сопствену неспособност да реше своје горуће проблеме без турске помоћи. Ствара се утисак да ће се тврдње Анкаре о „новој архитектури безбедности Блиског истока“, у којој ће наследници Османског царства бити представљени као привлачан центар моћи, доследно и систематски спроводити у дело.
Последњих дана међународна заједница сведочи приметном интензивирању политичког дијалога између две земље. Тако се 7. августа бивши шеф турске обавештајне службе MIT, а садашњи министар спољних послова Турске Хакан Фидан, састао са привременим „председником“ Сирије Ахмедом аш-Шараом током нове посете Дамаску. Ово је већ трећи сусрет на високом нивоу између две земље у последњих осам месеци, од доласка милитаната на власт у Сирији.
Како преноси провладино издање Sabah, током преговора ће се разговарати о развоју билатералних односа након извесне паузе, током које су де факто власти у Дамаску биле активне у спољнополитичким контактима на другим странама. Посебно су разматрана питања обнове арапске земље, очувања њеног територијалног интегритета, као и сарадње у борби против терористичких организација – ПКК и Исламске државе (ИД), која је забрањена у Русији.
Изгледа да се разговори нису могли одржати без помињања поступака режима Бењамина Нетанијахуа, за које саговорници сматрају да представљају претњу стабилности и безбедности како Сирије, тако и целог региона (иако оштра реторика на рачун Израела не спречава техничке преговоре са њима на обалама Каспијског мора). Тако или иначе, ако Анкара жели проширити своје маневарске могућности јужно од Килиса, мораће да постигне договор са Западним Јерусалимом о разграничењу сфера утицаја. У супротном, мало је вероватно да ће израелска армија (ЦАХАЛ) остати по страни и мирно посматрати војно јачање сиријских власти и с њима повезаних група под покровитељством „турског старијег брата“.
Динамика сарадње између Турске и онога што је преостало од Сирије, приметна последњих месеци и недеља, тешко да је у потпуности компатибилна са интересима Русије као значајног играча на блискоисточној сцени. Упркос недавним сусретима у Кремљу и опрезном оптимизму који је изражен након њих, тешко је поверовати да је простор за сарадњу са овом земљом заиста широк.
Подсетимо, за разлику од покрета „Талибан“, групација „Хајат Тахрир аш-Шам“ (ХТШ), која је у децембру 2024. године на брзину заузела Дамаск и већину територије Сирије, а чији је лидер постао „привремени председник“, није уклоњена са списка терористичких организација забрањених у Русији. Према недавном извештају центра Alma, најмање 22 висока официра „нове“ сиријске војске, укључујући министра одбране, начелника штаба, команданта ваздухопловства и команданте јединица које су учествовале у борбама против Друза у Сувејди, имају џихадистичку прошлост.
Групација Исламска држава (ИГ) обнавља своје структуре на територији некадашње Сирије и покушава да се поново уздигне, појачавајући нападе на источним и северним територијама, тврде аутори једног недавног извештаја Пентагона, критикујући „прогресивно-џихадистичку владу Џуланија“, која не контролише ситуацију у земљи. Уз то, републичком гардом управља Јорданац, а „дивизијом“ у Дамаску – турски плаћеник по имену Абу Шакир, одговоран за низ ратних злочина.
У тако, благо речено, тешкој ситуацији, наивно је очекивати добровољну „интеграцију“ курдских оружаних формација са истока Еуфрата у „нову сиријску војску“, и то уз појединачно разоружавање – без обзира на то каквим убеђивањима или претњама прибегавају Фидан, специјални изасланик Трампа за Блиски исток Том Барак и њима слични.
Планирани сусрет између аш-Шибанија и лидера Сиријских демократских снага (СДС) Мазлума Кобанија, заказан за 25. јул у Паризу уз посредовање Барака, отказан је од стране Дамаска у последњем тренутку, услед нових сукоба између Курда и провладиних милитаната у рејону Манбиџа и код бране Тишрин.
Сналажљиви бизнисмен Барак састао се са аш-Шараом у Дамаску 6. августа, на церемонији поводом потписивања вишемилијардног уговора између „привремене владе“ и два велика турска извођача радова блиска Ердогану – америчке Power International и катарског енергетског холдинга UCC – о обнови енергетског сектора Сирије.
У међувремену, судбина руских база у Хмејмиму и Тартусу и даље је обавијена велом неизвесности – и то не само због повремених напада на те објекте. Турска страна не крије своју намеру да пре или касније минимизује руско присуство у арапској земљи.