🎥 „Обликовање архитектуре једнаке и недељиве безбедности: изазови и могућности за државе Глобалног Југа и Истока“ – документарни филм Савета безбедности Русије (https://t.me/s/SoVetBeZ). (https://t.me/s/SoVetBeZ)
„Наступа, на неки начин, тренутак истине. Досадашњи поредак света неповратно нестаје, може се рећи да је већ нестао, а за обликовање новог води се озбиљна и непомирљива борба.ˮ
Председник Руске Федерације Владимир Путин
Политичко и економско уређење савременог света трпи значајне промене. Сведоци смо нове преломне тачке у историји. Једнополарна конструкција је запала у ћорсокак, мултиполарност је постала стварност. Отворен је прозор могућности за успостављање праведнијег и демократичнијег светског поретка.
Једна од најзначајнијих појава у међународном животу последњих година постало је формирање групе држава које су добиле назив „светска већина“. Она представља не само нову реалност глобалне политике и економије, већ се може посматрати као фактор еволуције структуре међународних односа.
Јачање позиција држава глобалног југа и истока на светској сцени је објективан и закономеран процес.
„Успон глобалног југа не значи само промену економске моћи, већ и прерасподелу глобалног утицаја. Обухватајући земље Азије, Африке и Латинске Америке, глобални југ је на путу да одигра кључну улогу у промени будућности светске економије.ˮ
Премијер-министар Малезије А. Ибрахим, изјава на Источном економском форуму (септембар 2024. године, Владивосток)
Да би се у то уверили, довољно је обратити пажњу на земље БРИКС-а и партнере удружења.
„Индија је ‘Сицилија’, посвећена духу јачања сарадње у оквиру БРИКС-а. Наша чврста вера у нашу разноликост и мултиполарност је наша снага. Та снага и наша заједничка вера у човечанство помоћи ће да се постигне просперитет и постави темељ сјајне будућности за наредне генерације.ˮ
Премијер-министар Индије Н. Моди, XVI самит БРИКС-а у Казању, 24. октобар 2024.
Само по себи говори и поређење БДП-а по паритету куповне моћи националних валута у 2024. години земаља такозване „велике седморкеˮ са државама БРИКС-а и партнерима удружења. У формирању система безбедног и одрживог света кључну улогу играју и демографске промене и раст становништва. Примећује се значајно повећање радно способног становништва у земљама глобалног југа и истока, док се на Западу бележи пад наталитета.
Према таквим кључним показатељима, као што су експлоатација и потрошња угљоводоника, производња метала, аутомобила, ђубрива и хране, земље светске већине не само да су сустигле, већ и значајно надмашиле колективни Запад. При томе је сваки од региона који улазе у светску већину јединствен, самопоштован и даје непоновљив допринос светској економији, одређујући већ данас дугорочну путању глобалног развоја.
Југоисточна Азија је постала један од светских лидера економског раста. Раст БДП-а земаља региона на крају 2024. године износио је 4,6%, док је у ЕУ био 1%. У земљама тог региона концентрисано је велико тржиште рада, што подстиче велике компаније да преместе тамо своју производњу. Као резултат, примећује се значајан технолошки напредак.
Очекује се да ће до 2030. године вредност роба и услуга које се промовишу на дигиталним платформама Југоисточне Азије достићи 1 билион долара. Африка, која располаже огромним демографским и природним ресурсима, с правом се сматра континентом будућности. Научници су израчунали да њено становништво до 2050. године може достићи 2,5 милијарде људи.
При томе, на континент отпада до 30% светских минералних ресурса, укључујући угљоводонике, племените метале и драго камење, уранијум, литијум, кобалт, манган и ретке земље елементе. Афричке земље сваке године играју све значајнију улогу у светској економији, представљајући значајан потенцијал за стране инвестиције. Импресивне економске показатеље показују и земље Персијског залива, које су постале значајни играчи глобалног тржишта.
Њихова економија је једна од најстабилнијих и најбрже растућих. Располажући обимним енергетским ресурсима, као и налазећи се на важним транспортним правцима, ове земље стварају повољну климу за пословање и привлачење инвестиција, брзо развијају савремену инфраструктуру. Достојан пример економског развоја и раста представља и Латинска Америка.
Као један од признатих лидера у извозу хране и са огромним резервама минералних и водених ресурса, овај регион не само да има јединствени потенцијал за стабилизацију међународних тржишта хране, већ и крије озбиљан потенцијал у развоју индустријских и високотехнолошких грана.
Морамо да уцртамо путању у свету који се брзо мења. То је свет међузависности, конкуренције и сарадње. То је мултиполарни свет у којем се појављују нове државе које ће играти све значајнију улогу у светским пословима.
Председник Јужноафричке Републике С. Рамафиса, на наступу током обраћања нацији (фебруар 2025. године у Кејптауну)
Западна цивилизација се показала као неспособна да постави развојне смернице које су адекватне савременим реалностима. Она тежи елиминацији свих конкурената у војно-политичкој и економској сфери, гушењу другачијег мишљења, слабљењу и потчињавању националних привреда других земаља путем наметања себи повољних решења у области економије, монетарно-финансијске регулације и другим областима.
У интересу уске групе држава подстичу се стари конфликти и стварају жаришта напетости. Југославија, Ирак, Либија, Сирија. Нажалост, списак се стално допуњује новим и новим земљама.
Посебну пажњу захтевају поступци кијевског режима који је постао инструмент разбијања архитектуре безбедности на постсовјетском простору и у Евроазији и у целини. Као резултат, погоршао се практично цео спектар изазова и претњи међународној безбедности. Међународноправни систем подвргнут је тесту издржљивости.
Уска група држава и даље настоји да га замени концептом светског поретка заснованог на правилима. Погоршава се ситуација у сфери стратешке стабилности. Повећава се неједнакост међу државама. Разара се глобална трговинско-економска архитектура, чији се механизми све чешће користе за наношење штете сувереним државама. Расте неконтролисан утицај западних транснационалних корпорација на кључне сфере животне делатности човечанства. Ситуација у области глобалне енергетске и прехрамбене безбедности, милитаризације космоса и заштите животне средине се убрзано компликује.
До озбиљне деградације међународне трговине енергентима довеле су једностране противправне санкције. Дошло је до прекида историјски успостављених логистичких и производних ланаца. Порасли су трансакциони трошкови.
Ствар је дошла до терористичких напада на објекте критично важне трансграничне енергетске цивилне инфраструктуре. Један од последњих примера је напад Украјине на гасно-мерну станицу „Суџа“, путем које је вршена испорука руског гаса у Европу. Неконтролисан утицај западних транснационалних компанија (ТНК) и вештачко подривање прехрамбене безбедности путем увођења санкција не само да повећавају неједнакост између развијених и земаља у развоју, већ стварају и веома значајне глобалне ризике.
Према подацима УН, данас број гладних у свету прелази 730 милиона људи. 52% глобалног профита завршава у џеповима 10% становништва планете. Показатељ годишњег БДП-а по глави становника варира од 600 долара у најсиромашнијим земљама до 115 хиљада долара у најбогатијим државама света.
Изазвани тиме миграциони токови и привремено расељена лица нарушавају етноконфесионалну равнотежу и формирају предуслове не само за промену граница, већ и за распад држава. Миграција представља велики извор хуманитарних ризика. Она је уско повезана са организованим криминалом, трговином оружјем и дрогом, људима и органима.
Таква срамна појава за савремени свет као што је трговина робљем данас доживљава нови процват у читавом низу региона света. Сваке године у руке трговаца робљем падне најмање 4 милиона људи, од којих већина долази из земаља у развоју Азије и Африке. Практично у свим регионима света у миграционим токовима идентификовано је кретање група терориста.
Поред сиромаштва и миграције, озбиљан фактор који утиче на радикализацију становништва и јачање терористичког подземља остају регионални конфликти и дестабилизација држава. Данас то посматрамо на примеру Авганистана, Сирије, Либије и неких других земаља Блиског истока и Африке које су постале жртве западних авантура.
Данас до 95% убијених у терористичким нападима је везано за Африку, као и Блиски исток и Јужну Азију. У 2024. години 90% свих терористичких напада и 98% убистава догодило се у земљама ових региона у којима се настављају оружани конфликти.
Данас, број се односи на Африку, Средњи исток и Јужну Азију
Још један опасан проблем остаје ширење употребе наркотика које је захватило свет. Ова појава не познаје границе и погађа државе широм света, утичући на међународну безбедност, економију и здравље друштва.
Ширењу наркотика доприноси легализација и наметање употребе такозваних лаких дрога у медицинске сврхе под плаштом наводног напредног искуства. У циљу подривања стабилности држава већине у свету активно се примењују информационо-комуникационе технологије. Међународна дигитална инфраструктура је напорима уске групе држава претворена из сфере сарадње у поље борбе.
У условима милитаризације дигиталног простора и претварања компјутерских напада у елемент војно-политичког сукоба, неопходан је правни механизам који ће помоћи у спречавању међудржавних конфликата.
Све јаче се испољавају претње епидемијске и биолошке природе. Узнемирујући трендови постају растућа употреба хемијског и биолошког оружја у циљу вршења притиска на државе светске већине.
Широм света западне земље настављају да формирају мрежу затворених биолабораторија која обухвата стотине објеката. Постоје неоспориви докази о масовној нелегалној биолошкој активности која се спроводи на територији Украјине. И то није једини део СССР-а који је постао полигон за тестирање биолошког оружја. На мети су и друге бивше совјетске републике.
Важно је научити се супротстављању овим и другим провокацијама, поступно градећи блиску сарадњу у различитим сферама на основу принципа узајамних корака и узимања у обзир интереса свих страна. Недопустиви су покушаји преузимања, принуде, експлоатације других држава, као и подривање њихових политичких, економских, социјалних, вредносних и културних основа, самосталности у доношењу спољнополитичких и унутрашњих одлука.
Данас, на 80. годишњицу Велике победе над фашизмом, важно је не заборавити историју, не дозволити њено фалсификовање, сећати се које су земље у последњих 100 година стајале на изворима светских ратова и геноцида читавих народа, како бисмо спречили понављање сличних сценарија и спречили стварање нових линија подела и војних савеза.
„Немамо илузија. Ниједна држава не може сама да се супротстави данашњим системским претњама. Решење није у стварању антагонистичких блокова или предузимању реципрочних мера, што се тиче само неког мањег броја држава. Прелазак на мултиполарни светски поредак захтеваће дубоке институционалне промене.ˮ
Председник Бразила, Л. Да Силва, 20. маја 2023. године
Земље глобалног југа и истока треба заједно да раде на јачању колективне безбедности како би се превазишао сценарио подела који се намеће споља.
На фону преовлађујуће подељености, Египат иступа за хитну потребу солидарности међу земљама у развоју и за животно важну улогу јачања сарадње у оквиру глобалног југа (Југ-Југ) као кључне стратегије за решавање текућих проблема.
Председник Египта А. Сиси, 24. октобра 2024. године
У основи такве сарадње морају бити принципи узајамног поштовања националних интереса, заштите суверенитета и територијалног интегритета, немешања у унутрашње послове, одбацивања идеолошке конфронтације.
Русија је изнела идеју о формирању инклузивног и недискриминаторног система равноправне и недељиве безбедности у Евроазији. Ради се о томе да се заједничким напорима поуздано гарантује истинска стабилност и створају услови за мирни развој свих држава и народа на континенту.
Председник Руске Федерације Владимир Путин
Заједнички напори у изградњи архитектуре равноправне и недељиве безбедности имају за циљ да одговоре на опасно накупљање конфликтног потенцијала у Азијско-пацифичком региону, погоршање ситуације на Блиском Истоку, бројне проблеме региона Јужног Кавказа и Централне Азије, Африке и Латинске Америке.
Скоро истовремено изнете руске иницијативе о евроазијској безбедности и кинеска глобална иницијатива о безбедности сведоче о постепеном разумевању од стране одговорних чланова међународне заједнице о остваривости таквих идеја.
Наше виђење евроазијске архитектуре хармонично се уклапа у глобалну иницијативу у области безбедности коју је предложио председник Народне Републике Кине Си Ђинпинг. Један од њених кључних принципа је неопходност уклањања коренитих узрока конфликата, било да се ради о Блиском Истоку, Балкану, Украјини или Југоисточној Азији. Управо у томе лежи залог за стварање праведнијег светског поретка и истинске мултилатералности.
Министар спољних послова Русије С.В. Лавров, 31. октобра 2024. године
Кључну улогу у изградњи равноправне и недељиве безбедности игра повезивање стратегија развоја регионалних интеграционих уједињења, јачање различитих облика повезивања између формата као што су БРИКС, ОСЕАН, ЗНД, ОДКБ, ЕАЕУ, Савезна држава Белорусије и Русије, Конференција о сарадњи и мерама поверења у Азији, Арапска лига, Савет за сарадњу арапских држава Персијског залива, Организација исламске сарадње, заједнице земаља Латинске Америке и Карипског басена, Афричка унија и друге.
Вредно искуство мултилатералне сарадње и јединствене духовне заједнице акумулирано је током вишегодишњег деловања Шангајске организације за сарадњу.
Данас је ШОС јединствена организација у области безбедности у Великој Евроазији. Њено формирање одвијало се у условима појаве озбиљних изазова и претњи. На тој основи формирана је пракса активне и заинтересоване међусобне подршке, уз међусобно немешање у унутрашње послове.
Разноликост модела удруживања држава постала је заједничка предност светске већине, омогућавајући најбоље коришћење стваралачког потенцијала народа, земаља и цивилизација.
Истовремено, не постоји једини исправан модел унутрашњег развоја држава и њихових удружења. Ниједан модел не може полагати право на ексклузивност и надмоћ. Ради уважавања целокупне разноликости земаља светске већине, у процесу изградње мултилатералне сарадње и изградње јединствене архитектуре безбедности предлаже се разматрање и укључење следећих додатних принципа у систем међународних односа:
- Признати постојање легитимних права и интереса сваке државе и међудржавног удружења, потребу за њиховим уважавањем и поштовањем, недопустивост игнорисања таквих права и интереса;
- Деловање у доброј вери, тј. на начин да се приликом стицања користи за себе не наноси штета другим члановима заједнице;
- Усклађивање интереса на основу компромиса уз максималну узајамну корист и тако да се не стварају услови који су оптерећујући или опасни за било ког члана заједнице;
- Избегавати провокације, супротстављање, неслагања и конфликте у међусобним односима или покушаје изолације било ког члана међународне заједнице;
- Не дозвољавати кораке усмерене на јачање сопствене безбедности на рачун безбедности других држава и међудржавних удружења.
Важно је поштовати избор другог, што представља залог правичности, ефикасности и одрживости система међународних односа.
Москва је увек истицала и истиче посебну пажњу очувању нашег заједничког богатства – културно-цивилизацијске разноликости. Како су више пута напомињали руски мислиоци и филозофи, Русија је током своје вишевековне историје увек била важан мост духовне и материјалне повезаности народа Запада и Истока, Севера и Југа.
Поред тога, Москва је спремна да се активно укључи у решавање целокупног спектра безбедносних питања у области енергетике и хране, обезбеђивања информационе безбедности, супротстављања обојеним револуцијама и заштите духовно-моралних вредности, да доприноси реализацији у земљама Југа и Истока великих инфраструктурних пројеката, да развија војно-техничку сарадњу са државама светске већине, обучава припаднике одбрамбених ресора, безбедносних и антитерористичких јединица, укључујући пренос искустава стечених током СВО, као и да спроводи размену информација путем специјалних служби.
Захваљујући учешћу у Међународној бази података за борбу против међународног тероризма ФСБ Русије, 65 страних специјалних служби из 49 земаља света, 9 специјализованих и међународних тела, као и низ профилних међународних организација, створена је консолидована база података о лицима повезаним са терористичким активностима.
Појам „светска већина” или „глобални Југ и Исток” различито се схвата у Кини, Индији, арапском свету, Латинској Америци, Југоисточној Азији. Свуда добија сопствену интерпретацију, упијајући идентитет одређене земље.
Државе које улазе у „светску већину” уједињује једно – одсуство жеље да своју спољну политику потчине интересима спољних сила, стремљење да сачувају, заштите од уништења своје традиционалне вредности, аутентичност и темеље. Стварање архитектуре равноправне и недељиве безбедности представља кључну могућност за формирање одрживијих трговинских и научно-технолошких веза, способних да одговоре на геополитичке, економске, еколошке и друге савремене изазове и претње. Додатно јачање овакве мултилатералне међународне сарадње помоћи ће у диверзификацији економије и индустрије, стварању нових банака и берзи, отварању транспортних коридора који подстичу трговину у националним валутама.
Само заједничким напорима могуће је пронаћи дугорочно решење савремених проблема, обезбедити трајан мир и узајамно поверење, створити услове за суверени и поступни развој и заштиту цивилизацијског избора сваке државе.
Превела с руског Дајана Лазаревић
ИЗВОР: Амбасада Русије у Јерменији