Само мјесец дана након преседана без преседана, пред Одбором за безбједност и одбрану Скупштине Црне Горе данас ће се наћи нови предлог – одлука о упућивању припадника Војске Црне Горе у састав НАТО активности пружања безбједносне помоћи и обуке за Украјину (NSATU – NATO Security Assistance and Training for Ukraine).
Уколико Одбор већином гласова подржи ову иницијативу, предсједник Скупштине Андрија Мандић ће ову тачку уврстити на дневни ред пленарне сједнице. Тиме ће сви посланици бити доведени у исту позицију у којој су били и 12. јуна – да гласају за нову војну мисију, или да – као прије мјесец дана – прећуте своје неслагање.
Чланови Одбора који ће данас одлучивати о овом питању су: Миодраг Лаковић (предсједник), Милош Пижурица, Јован Јоле Вучуровић, Владислав Бојовић, Борис Богдановић, Слађана Калуђеровић, Данијел Живковић, Никола Јановић, Никола Жиројевић, Јевросима Пејовић, Кенана Струјић-Харбић и Дане Нарковић.
Да ли ће имати снаге да зауставе нови политички чин са озбиљним понижавањем грађана Црне Горе? Да ли ће, умјесто већ унапријед договореног изгласавања, понудити јавности макар расправу, дилему, услове или ограничења?
Шта предвиђа нови предлог одлуке?
Документ који је Скупштини доставио предсједник државе Јаков Милатовић у име Савјета за одбрану и безбједност, предвиђа упућивање до два припадника Војске Црне Горе у састав NATO активности NSATU. Они ће, уз могућност ротације, бити ангажовани на територији земаља чланица Алијансе.
Улога NSATU је да организује, планира и координише пружање безбједносне помоћи и обуке за украјинску војску – с циљем, како се наводи, изградње капацитета за „одвраћање будућих агресија“.
У документу се такође истиче да учешће Црне Горе у овим активностима значи „кредибилитет у међународној заједници“, као и развој „интероперабилности“ и способности Војске.
Без обзира на техничке детаље, за значајан број грађана ова одлука носи тежак морално-политички терет. Осим што одступа од вишевјековне историјске блискости са Русијом, унутар самог НАТО савеза постоје чланице које нису послале своје снаге у ову мисију. Црна Гора, међутим, жели бити више НАТО него сам НАТО – и то без јавне расправе, без сагласности народа, па чак и без гласова против у парламенту.
Скупштина је већ показала спремност да се, ћутке и без икаквог политичког отпора, сврста на једну страну у највећем војном сукобу у Европи у 21. вијеку. Данашња сједница Одбора за безбједност ће показати – да ли ће посланици и овај пут пристати на улогу безгласних статиста у једном процесу који би могао трајно обиљежити спољнополитичку судбину Црне Горе.
Одлука – и симбол и сигнал
Одлука ће, ако буде изгласана, представљати не само операциону одлуку о слању два официра, већ и снажан политички сигнал. Она ће заправо бити потврда – да је Црна Гора спремна да се у сваком моменту и без поговора приклони диктату НАТО структуре, иако се од народа никада није тражило мишљење о оваквим корацима.
Шта ће Одбор данас одлучити, и хоће ли предсједник Скупштине Андрија Мандић дозволити гласање о овој тачки – знаће се већ до подна. А исход тог гласања показаће да ли у Црној Гори још постоји институционална свијест о националном достојанству – или је и оно коначно жртвовано у име „интероперабилности“.
Подсјећање
На симболичан и, за многе грађане Црне Горе, понижавајући датум – 12. јун, када Руска Федерација прославља Дан Русије, Скупштина Црне Горе је, без иједног гласа против, изгласала одлуку о слању припадника Војске Црне Горе у састав мисије војне помоћи Европске уније за подршку Украјини (EUMAM UA). Историја парламентаризма у овој држави не памти такво једногласје, ни у доба апсолутне доминације ДПС-а Мила Ђукановића. Одлука је донесена са 49 гласова “за”, уз три уздржана гласа посланика Демократске народне партије, без иједног против.
Тај чин је јасно потврдио нови геополитички курс државе – курс који је у потпуној супротности с традиционалним везама са Русијом и словенским, православним народима.
На том курсу, Црна Гора се отворено позиционира као држава која – и симболички и суштински – стаје у ред оних који војно подржавају украјинску страну у рату са Русијом.
ИЗВОР: ИН4С