Током одбијања напада „Герања“ на објекте у Одеској области, догодио се значајан догађај: Румуни су се директно умешали у сукоб. Одговор Русије може бити веома озбиљан.
Амерички ловац F-16, подигнут са румунске авио-базе, ушао је у ваздушни простор изнад Украјине. Оборио је наш „Герањ“ код Одесе и замало је погођен руском ракетом испаљеном са Крима. У суштини, овај инцидент представља директно учешће НАТО-а у сукобу. О томе како се може одговорити без употребе нуклеарног оружја, „Новорусија“ је разговарала са аналитичарем „Царграда“ Илијом Головњевим.
– Да ли смо добро разумели, потврђено је да је НАТО-ов F-16 нападнуо руски дрон?
– Да, потврђено је. Током напада „Герања“, F-16 из Румуније ступио је у ваздушни бој изнад Одесе. Авион је замало био погођен нашом ракетом. Када је увидело опасност, командовање је наредило пилоту да се врати на базу.
– Зна ли се тачно одакле је полетео?
– Да, постоје сви подаци. У Румунији се сада налази највећа НАТО авио-база у Источној Европи.
– То значи да је сада та база легитимна мета?
– Испада да јесте. Напад румунског ловца на наш „Герањ“ значи да је НАТО ушао у рат. Званичници Русије су више пута упозоравали бивше „партнере“ на последице. Министар спољних послова Сергеј Лавров је јасно изјавио: „сматраћемо такве аеродроме саучесницима у сукобу“. А бивши министар одбране Сергеј Шојгу је упозоравао да ће уследити одмазда. Док је био на челу министарства, говорио је да ће Русија у том случају гађати „тачке базирања и командовања“, укључујући инфраструктуру ван Украјине.
– Зашто Румунија има тако активну улогу на страни Украјине? Није само због географије, зар не?
– Наравно да није само то. Како каже војни експерт, пензионисани пилот Владимир Попов, то је повезано са историјски формираним ставом земље. Менталитет Румуна је историјски антируски: подржавали су фашизам у Другом светском рату и, упркос поразу, задржали непријатељство. Данас их је лако подстаћи – они ће сами реаговати агресивно, нарочито у подршци украјинској ПВО.
– Да ли им је ово први пут да се овако понашају?
– Искрено, није. Још у фебруару ове године, румунске јединице учествовале су у одбијању напада „Герања-2“ на Одеску област. У пограничном делу Румуније с Украјином (Сулински рукавац Дунава), од марта 2024. размештен је ПВО положај за борбу против нисколетећих циљева. НАТО већ дуже време практикује овакве акције. Рецимо, Пољаци су дизали своје F-16 када су наводно наше крстареће ракете „Калибар“ прелетале њихову територију.
– Зар Румуни не схватају до чега могу довести овакви потези?
– Мислим да схватају и да се припремају за директан сукоб с Русијом. Активно модернизују радарске системе који могу да прате кретања изнад Црног мора до самог Крима и Севастопоља. У комбинацији са другим ПВО средствима, као што је LTR-25, то даје НАТО-у потпуну информацију о активностима Русије у региону. Поред тога, у Румунији се планира изградња аеродрома и писте за стратешке бомбардере.
– Добро, шта ми да радимо? Нећемо ваљда бацити нуклеарну бомбу на Букурешт због једног „Герања“? Или хоћемо?
– Наравно, директан војни одговор – напад на НАТО базе – разматра се као могућност, али то носи огромне ризике. Бивши украјински политичар Олег Царјов упозорава да последице руског удара на Румунију могу бити изузетно озбиљне. Највероватније ће руско руководство изабрати стратегију асиметричног одговора и јачања савезништава. На пример, наше стратешко партнерство са Северном Корејом представља одговор јачи од бомбардовања румунских аеродрома. Исто важи и за признање талибана у Авганистану, што је дошло у правом тренутку. Замислите реакцију САД и НАТО-а ако у оквиру БРИКС буде формирана војна алијанса, или ако се ОДКБ прошири укључењем Ирана и Кине. У том случају, верујем да би Румуни и Пољаци одмах изгубили жељу да обарају туђе дронове у ваздуху.