Нови инцидент у хотелу „Оногошт“ у Никшићу, гдје су се чуле пјесме са изразитим националистичким набојем, поново је отворио питање ширења екстремизма и усташке идеологије унутар Црне Горе. Иако би неки овакав догађај могли покушати релативизовати као „спонтану журку“ или „музички избор без зле намјере“, чињеница је да се ово дешава у контексту све чешћих израза нетрпељивости према српском народу у јавном простору.
Ово није усамљен случај. У посљедњих неколико година, Црна Гора је свједочила низу сличних инцидената, од повика и симбола који величају фашистичке режиме, до ревизионистичких тумачења историје у јавном и медијском простору. Умјесто да се његује култура мира и суживота, све чешће се прибјегава реторици подјела и провокација.
Усташки ревизионизам на црногорском тлу
Док се у Европи усташке симболе санкционише као говор мржње и подстицање на насиље, у Црној Гори се исте појаве све чешће игноришу, па чак и оправдавају. Симболи, пароле и пјесме које су одавно осуђене у цивилизованом свијету, овдје добијају простор – на прославама, у клубовима, па чак и на неким јавним манифестацијама.
Црна Гора, која је некад поносно истицала своју антифашистичку прошлост, данас се суочава са изазовом – да ли ће дозволити рехабилитацију најмрачнијих идеологија под плаштом “слободе изражавања”, или неће дозволити да мржња буде легитимисана као “културно изражавање”.
Шта овакви догађаји значе за Србе у Црној Гори?
За српску заједницу, овакве сцене нису само увредљиве – оне су аларм. Када се у јавном простору пуштају и пјевају садржаји који подстичу мржњу, то шаље поруку да је српски идентитет непожељан, па чак и мета. Та порука се додатно појачава ћутањем институција, које ријетко реагују или реагују тек након јавног притиска.
Одговорност је на друштву
Црна Гора се мора одлучити: да ли ће наставити путем друштвене и културне деградације или ће заштитити грађански мир и достојанство свих својих народа. Јавни простори, попут хотела, школа, улица и медија, не смију постати мјеста нормализације мржње.
Не ради се овдје о музици, већ о идеологији. Није спорно шта се пјева, него шта се тиме поручује. А поруке су, нажалост, све чешће испуњене мржњом, нетолеранцијом и позивом на нове подјеле.
Уколико се овакви испади наставе толерисати, неће више бити ријеч о изолованим инцидентима, већ о симптомима дубље друштвене болести. Зато је вријеме да се подигне глас – против усташтва, против ревизионизма и против сваког вида мржње. Не због прошлости, већ због будућности.
ИЗВОР: ИН4С