Нова достигнућа науке могу се искористити и за добро, и за зло
- Вештачка ДНК престаје да буде медицинска технологија и може постати инструмент новог облика геополитичке и културне доминације. У том контексту, пре или касније ће се појавити суштинско питање – ко, како и зашто данас одређује шта значи бити човек?
АУТОР: Олег СЕРГЕЈЕВ
Читав низ догађаја из јуна 2025. године, који је прошао незапажено од стране шире јавности, иако су о њима известили светски медији, обележио је почетак нове епохе – не само биомедицинске, већ цивилизацијске. Ради се о покретању пројекта синтетичке изградње људске ДНК у Великој Британији, изјави Илона Маска да мРНК технологије омогућавају измену човека на ћелијском нивоу толико дубоко да се он може „претворити у било шта“, као и лансирању првог генетског едитора за децу у САД: стартап Nucleus Genomics већ је представио сервис Nucleus Embryo (на слици испод), који омогућава породичном пару да подеси карактеристике детета у ембрионалној фази (за жељену боју очију, косе, висину и пол биће потребно издвојити суму еквивалентну 475.000 рубаља).
Ове године постало је јасно да се револуција која се дешава у области биотехнологије и медицине не може сматрати само квинтесенцијом трансхуманизма, већ да је чврсто повезана и са војним и обавештајним истраживањима Запада и Истока.
У САД, Пентагон истражује уређивање гена, тзв. „Интернет тела“ и вештачку интелигенцију, наводно ради „повећања радне ефикасности“ човека. У извештају организације RAND, непожељне у Русији, а направљеном уз подршку Пентагона пре неколико месеци, описане су технолошке могућности оваквих „трансхуманистичких“ истраживања, укључујући и потенцијално „додавање гена гмизаваца који омогућавају вид у инфрацрвеном спектру“, као и „стварање снажнијих, интелигентнијих или на екстремне услове отпорнијих људи“.
У Кини се, у међувремену, планира каталогизација гена 1,4 милијарде људи сваких пет година – „за 5–10 година моћи ћемо хемијски да синтетишемо било који облик живота“. Пекинг је већ започео реализацију амбициозне стратегије националног генетског скрининга готово 1,5 милијарде људи сваких шест месеци. (На Западу је овај нови план водеће источне силе изазвао „забринутост због нарушавања приватности од стране ауторитарног режима и потенцијално нехуманих мотива“, али се даље од речи није отишло.)
Истовремено, у Европи су стручњаци са Швајцарског савезног института за технологију у Цириху (ETH Zürich) извели експеримент који је показао да се људским генима већ може управљати. Замислите да паметни сат или фитнес наруквица не само да мери пулс и броји кораке, већ и управља вашим метаболизмом. То може звучати као научна фантастика, али експеримент швајцарских научника већ је показао да се активност гена у људским ћелијама може контролисати електричним импулсима. Истраживачи су креирали систем који у будућности може довести до развоја носивих уређаја за здравствену регулацију. Званични разлог – побољшање здравља, а не само прикупљање података. Уз то, ETH Zürich је већ представио оно што називају „електрогенетичким интерфејсом“, који омогућава активирање одређених гена на захтев, у тренуцима када организму буде потребна стимулација или корекција стања.
„Твоја ДНК ће постати облик личних података“ – рекламни слоган међународне банке HSBC.
Дакле, могућности генетског инжењеринга убрзано се шире, и кључни проблем више није само – ко ће њима управљати. Није ни чудо што Nucleus Genomics све више личи на уређивач ликова из видео игара, с том разликом што је у питању не виртуелна, већ стварна измена живих људи.
ДНК није само носилац генетских информација, већ и кључ за скривене потенцијале човека. У тзв. езотеријским учењима сматра се да ДНК садржи кодове који утичу не само на физичко тело, већ и на свест, енергију, па чак и духовни развој појединца (неки практиканти оваквих учења тврде да је кроз свестан рад на унутрашњем бићу могуће „репрограмирати“ ДНК и отворити нове нивое самоспознаје и самоостварења).
Савремена истраживања такође показују да људска ДНК реагује на емоције, фреквенције и вибрације. То значи да позитивне мисли, афирмације и медитације могу активирати скривене капацитете организма. Из угла мистичара и окултиста, који су, на жалост, све присутнији међу програмерима и власницима водећих IT-компанија света, цео наш свет је у основи – број, и човек је такође бројевна структура.
Људско тело састоји се од 50 трилиона ћелија. Свака ћелија има једро. Свако једро садржи ДНК. Свака ДНК има електромагнетски набој. Тај набој је „светлост“, закодирана меморија. И не само појединца, већ и меморија предака, „космичка и божанска“. ДНК није само складиште, већ нешто попут „квантног пријемника“. Она је подешена на фреквенције изван видљивог спектра. Зато мисли могу покренути исцељење, намере обликују биологију, а снови „пробијају“ реалност. Човек и његова ДНК биолошки су створени тако да могу разговарати са Вишим силама (Богом), ако не речима, онда резонанцом. Док је човек чист, не подложан страстима и злу, он није „покварен“ – он је живи код Извора, који га тражи и жели да се сети ко је.
Са становишта програмских технологија, ДНК је четворични код, суштински налик бинарном. ДНК сваког човека је скуп бројева. Цифра је начин бележења и одражавања броја. Број, који може да се супротстави Речи. Не само у окултним учењима, већ и у хришћанству – јер Реч је сам Извор: „У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч“ (Јован 1:1), а Број је „знак Звери“, и „ко има ум, нека израчуна број звери, јер је број човечији“ (Откривење 13:18).
Сваки број, укључујући и онај из Апокалипсе, носи одређену енергију која утиче на личност, таленте, животни пут и судбину човека. Математика и IT програмирање нису само код, већ и начин описивања света. То је и облик мишљења заснован не на Речи као свеобухватном јединству, већ на „ништавилу“ (нули) и „јединици“, или, са мистичног становишта – свејединству бројева.
Које су особине у човека унапред уграђене? У чему је његова снага и сврха? Који бројеви управљају његовим животом? Данашње покретање пројеката синтетичке изградње људске ДНК и слично – није трагање за одговорима на ова питања кроз медицину и биологију. Више је сведочанство да болести више нису једини предмет манипулације – већ и сама природа човека постаје предмет инжењеринга, програмирања и контроле преко социјално-политичких технологија.
Последице те трансформације обликоваће структуру друштва, политике, безбедности, етике и морала у деценијама које долазе.
Вештачка ДНК престаје да буде медицинска технологија и може постати инструмент новог облика геополитичке и културне доминације. У том контексту, пре или касније ће се појавити суштинско питање – ко, како и зашто данас одређује шта значи бити човек?
Ако биологија, како појединца тако и друштва, постаје програмабилна, онда је друштвена контрола над њом насушна потреба – питање опстанка целог човечанства.