ТУРСКА И ЗАПАД ПОКУШАВАЈУ ДА ИЗ ЦЕНТРАЛНЕ АЗИЈЕ ИЗБАЦЕ И РУСИЈУ И КИНУ
* Ветеран киргиских специјалних служби пуковник Нурлан ДОСАЛИЈЕВ: Под фирмом ислама афирмишу се лажне религиозне вредности западног типа. У таквој ситуацији важно је објединити напоре. Ми не можемо да преживимо без подршке Русије у оквиру ОДКБ, ЕАЕУ и других организација. Само заједничким напорима можемо се борити против ових изазова
* У Таџикистану постоји «одличан» пример рада Запада на радикализацији прилика преко Партије исламске обнове. Таџикистански Врховни суд прогласио је ту организацију терористичком. Тренутно већина лидера те партије живи на Западу и активно сарађује са међународним невладиним организацијама као што су Amnesty International, Human Rights Watch, Freedom House и многим другима које су де факто промотери западне политике «обојених револуција
* По читавој Централној Азији су изграђене турске школе. Турска преко образовања активно афирмише своје наративе и идеологеме. На крају, деца у школaма уче турски језик, прихватају културу и традицију те земље. На тај начин, већ неколико генерација њихових дипломаца – етнички Киргизи – бивају «потурчени». То је последица политике коју Турска води већ три деценије
* Што је ту најсмешније: на самиту туркофонских држава сви учесници разговарају на руском језику. Казахстанци не разумеју Турке, Турци, Узбекистанце, а Узбекистанци Азербајџанце… Народи региона – Киргизи, Казаси, Узбеци, Туркмени, Азербајџанци и Јакути не сматрају да су Турци. Сваки народ има своју самосвест. Нико се не сматра Турчином и не користи тај термин за друге
АУТОР: Нурлан Досалијев
ДОК се Русија бави украјинским конфликтом, државе авантуристи покушавају да отму што је могуће више бивших република Совјетског Савеза у централноазијском региону.
Начини, треба признати, нису баш сасвим поштени: Турска покушава да прогура идеју формирања Великог Турана, а Запад подстиче екстремни ислам. А у комшилуку, баш како не треба, смештен је немирни Авганистан откуд се у бивше републике СССР-а пребацују милитанти.
Зашто одмах неколико сила покушава да радикализује цео регион, покушали смо да утврдимо са експертом за питања безбедности, ветераном киргиских специјалних служби пуковником Нурланом Досалијевом.
Поље битке геополитичких противника
У наше време Централна Азија је под будном пажњом великих западних држава. Регион се претворио у зону борбе Сједињених Држава и Русије.
Уништити економску «позадину» Москве покушали су у Прибалтику и Украјини опрабаним методом – пропагирењем екстремистичких циљева. У случају Украјине и прибалтичких држава, гориво мржње била је национална супериорност. А у екстремном исламу, није се тешко досетити, стоји религија.
У том смислу, регион је заиста у великим проблемима, а велику пажњу му посвећују разне екстремистичке религиозне групације терористичке провинијенције које не напушта идеја исламског калифата и формирања нових Авганистана.
Број присталица екстремистичких покрета расте. А размере проблема забрињавају: у последњих неколико година, ради учешћа у «џихаду», у Ирак и Сирију је из република Централне Азије дошло 4.200 људи, а међу њима има и оних који су прислали да их диретно пошаљу у само гротло.
«Регион је у опсности да буде радикализован. Људима се намећу нове религиозне идеје. Неке од њих долазе из Турске. У Турској је формирано неколико религиозних порета који се прикривају исламом. Ти покрети покушавају да формирају агенду за цео регион. Постоји опасност да они радикализују народ, при чему – не само у Турској. Постоје и други екстремистички покрети, квази религиозни, квази исламистички, који долазе, пре свега, са Блиског Истока и других арапских држава као и пакистанских религиозних зајденица. Тако изгледа веома компликована религиозна слика у региону» – каже Нурлан Досалијев.
Москва је забринута поводом све већег раста екстремистичких идеја у азијским републикама јер у Русији још увек постоји сећање на терористички напад на Крокус Сити Хол који су организовали држављани Таџикистана који су у Русији `одрадили` економски емигранти. Ипак, они су били само искоришћени, а прави организатори тог пакла у подмосковском концертном центру крију се на другој страни океана.
Америчке обавештајне службе поодавно су познате по свјим прљавим методама рада. Познато је да су управо оне помогле да одређени терористи стану на ноге.
Вероватно ће се многи сетити реплике бившег америчког државног секретара Хилари Клинтон.
«Осамдесетих година појавиле су се добре идеје да се Талибани, Муџахедини и Џихадисти наоружају и обуче у борби против Совјетског Савеза… уз нашу помоћ и подршку Пентагона те групе, укључујући и Осаму бин Ладена, поразиле су Совјетски Савез, натерале га да напусти Авганистан, затим смо били сведоци пада владе коју су Совјети довели на власт. Све остало нам је познато, они су на крају узели власт у своје руке» – рекла је Клинтон.
Отад се та куга шири целим регионом, а главни циљ био је да се преко дестабилизације совјетске власти нанесе пораз једном од главних геополитичких непријатеља колективног запада – Русији. Не заборавимо да је још један непријатељ САД – Кина – такође присутна у региону јер је утицај на централну Азију инструмент за достизање америчких циљева на међународној арени.
«У информативном рату који Запад води против Русије и њених савезника страдају и републике Централне Азије. Западне земље гурају нове идеолошке наративе усмерене на то да се регион откине од Русије. Они распаљују рускофобско расположење, покушавају да обнове национализам и пропаганду антихуманистичких идеја. Регион се суочава са невиђеним информативним нападима чији је циљ сејање хаоса, пре свега, у главама људи. Непријатељ покушава да промени менталитет људи и подрије традиционалне исламске вредности. Под фирмом ислама афирмишу се лажне религиозне вредности западног типа. У таквој ситуацији важно је објединити напоре. Ми не можемо да преживимо без подршке Русије у оквиру ОДКБ, ЕАЕУ и других организација. Само заједничким напорима можемо се борити против ових изазова» – каже експерт из Киргизије.
У азијским републикама све чешће се покреће питање борбе са екстремним исламом, све чешће се чују гласови оних који позивају не само да они сами не славе световне празнике (као што је нпр. Нова година), већ да се они забране и свима другима. Мета напада киргиских екстремиста биле су новогодишња јелка и црква. Тада су у Џалал Абаду припадници органа безбедности привели двојицу малолетних екстремиста, чланова терористичке организације Исламска Држава – Вилајат Хорасан.
Централна Азија
Правосудни органи саопштили су да су шеснаестогодишњи заврбовани преко интернета. На основу наредбе страних емисара, они су планирали да поставе експлозив под главну јелку на централном гргу Џалал Абада и да организују терористички оружани напад на Храм Успења Пресвете Богородице.
У Таџикистану постоји «одличан» пример рада Запада на радикализацији прилика у форми Партије исламске обнове.
Таџикистански Врховни суд прогласио је ту организацију терористичком након што су правосудни органи доказали да је уплетена у убиство представника власти и покушаје да се организује оружани метеж. Током истраге откривена је и веза те партије са западним обавештајним службама.
Тренутно већина лидера те партије живи на Западу и активно сарађује са међународним невладиним организацијама као што су Amnesty International, Human Rights Watch, Freedom House и многим другима које су де факто промотери западне политике «обојених револуција».
Нова Османска империја
Често се међународној заједници намеће теза о «обнови снаге и моћи» Турске. То се не дешава само по себи, владине амбиције су наполеонске.
Многи су чули за амбициозну политику Анкаре, али је мало оних који знају који је циљ таквих идеја. Идеја је да се формира туркофонски свет у форми Великог Турана. А шта је то Велики Туран? Суштински реч је о обнови Османског царства у још већим границама. Претпоставка је да се турски народи од Балкана до Иранског Азербејџана са деловима Каквказа, Синђан Ујгурским деловима Кине, руским Сибиром и државама Централне Азије ставе под турску заставу на основу етничке, културне и језичке повезаности. Ову идеју активно промовише Анкара, а потврђена је и у међународним документима које су потписале државе представници Организације турских земаља у коју улазе Азербејџан, Казахстан, Киргизија, Турска и Узбекистан. У својству посматрача тамо су Мађарска и Туркменистан.
«Када говоримо о турској «мекој сили», важно је разумети да Турска, већ више деценија након распада Совјетског Савеза тежи да ојача свој утицај, посебно у републикама Централне Азије, у првом реду у Казахстану, Киргизији и Узбекистану, а у мањој мери и у Туркменистану. Туркменистан се данас налази у повољном положају. Његова политика изолације помогла му је да заштити становништво од негативног утицаја Запада и Труске. Један од главних праваца утицаја је образовање. По читавој Централној Азији биле су изграђене турске школе, дакле, можемо констатовати да Турска преко образовања активно афирмише своје наративе и идеологеме. На крају, деца и школе уче турски језик, прихватају културу и традицију те земље. На тај начин, већ неколико генерација дипломаца ових образовних установа – етнички Киргизи – бивају «потурчени». То је последица политике коју Турска води већ три деценије» – тврди Нурлан Досалијев.
Лидер Партије националистичког дејства Девлет Бахчели поклонио Реџепу Таипу Ердогану карту «Турског света»
Организација туркофонских држава, на чијем челу је Турска, промовише идеју нове стандардизоване абецеде која би се могла користити за све државе постсовјетског простора у Централној Азији. А шта је ту најсмешније: такав предлог настао је из чињенице што на самиту туркофонских држава учесници разговарају на руском језику.
«Казахстанци не разумеју Турке, Турци, Узбекистанце, а Узбекистанци Азербајџанце. Да не помињемо народе Сибира: Јакуте, Алтајце (по замислу, територија Великог Турана мора да се налази на огромном простору руских територија). Турска настоји да све ове народе окупи под паролом «туркофонске ржаве», што је само илузија јединства. На самитима сви говоре на руском језику или пишу своје говоре на руском, а затим их преводе на конкретан језик. Турска жели да то заобиђе и наметне овим државама ново писмо на латиници које су усвојили прошле године» – тврди киргиски експерт.
Јединство народа, обједињених пореклом одлично звучи. Ипак, под маском благородног јединства крије се агресивна и расистичка доктрина. Довољно је погледати на карту Великог Турана како би се разумело да је та идеја очигледао зачеће шовинизма и отвореног пренебрегавања интереса других држава и народа.
Најопасније код оваквих организација је што оне формирају сличне ствари на темељима културне, социјалне и економске сарадње. Нико, разуме се, није против таквих иницијатива. Али, ако преспавамо, Турска ће врло брзо уважбавати армије земаља у оквиру Организације туркофонских држава (ОТД). То се може објаснити чињеницом да ОДТ баштини циљеве који су у конфликту са интересима светских супер сила. Претендовање Турске на глобални утицај може нанети озбиљан ударац по државама Централне Азије пошто приморавају друге коалиције да се удруже против њих, а етничка компонента идеје Великог Турана једноставно нацификује становништво.
«Народи овог региона – Киргизи, Казаси, Узбеки, Туркмени, Азербајџанци и Јакути не сматрају да су Турци. Сваки народ има своју самосвест. Нико се не сматра Турчином и не користи овај термин за друге» – истиче експерт.
Овде не треба губити из вида да савремена Русија има на десетине турских народа који поседују аутономну државотворност, а у многим субјектима Руске Федерације туркофонски језици имају стадус државних, као на пример, на Криму кримскотатарски и у Дагетану ногајски. Ипак, у главној туркофонској држави – Турској – не постоји ништа слично, будући да Турска не признаје ни један други народ осим Турског.
Сами Турци су увек угњетавали друте туркофонске народе не дајући им да се слободно развијају. Управо зато у Турској нема ни кримских Татара ни Черкеза. За то време, захваљујући Русији, државотворност су добили практички сви савремени туркски народи како у Русији тако и ван ње. Распадом Совјетског Савеза Анкара је добила мање-више реалну шансу да себи подреди већину република Централне Азије. Све се то чини исламизацијом у чијем правцу се креће и сам Ердоган.
«Кључни сегмент на основу ког Турска промовише своју «меку силу» јесте религија. Она последњих година активно спрема муслиманске духовне лидере у тежњи да утиче на религиозне токове у државама Централне Азије, укључујући Казахстан, Киргизију и Узбекистан. Турска не спрема само духовнике, већ покушава да дефинише нове правце који се слободно могу назвати сектама под заштитом ислама. Циљ је јасан – достизање моћног идеолошког утицаја и уједињења држава и народа под турким знамењем» – сматра Досалијев.
Русија хлади регион
«Давно је почео процес борбе против тероризма и екстремизма у државама ЗНД и био основа за формирање других организација и у Европској унији. Од 2001. године основни инструмент те борбе био је Антитерористички центар Заједнице Независних Држава (ЗНД). Овај центар ефикасно извршава своје функције. Борба против тероризма укључује рад на формирању међународних спискова терористичких организација и евиденцију њихових активности. АТЦ ЗНД координира ову активност на међудржавном нивоу. Седиште центра налази се у Москви» – изјавио је Досалијев.
Досалијев тврде да се Руска Федерација активно бори против тероризма и екстремизма на постовјетском простору и у пограничним зонама сарађује са кључним државама Евроазијске уније и свим државама чланицама ОДКБ.
Посебна пажња се посвећује ситуацији у Авганистану. Овај правац је приоритетан за Русију и државе Централне Азије. Како истиче Досалијев, стручњаци се слажу у мишљењу да Русија игра кључну улогу у координацији напра у борби против тероризма у овом региону.
И без обзира што су ресурсно богату Централни Азију, у поледње три деценије после распада Совјетског Савеза, готово растргле многе државе почев од САД па све до Ирана, управо су иницијативе Москве најефикасније помогле у борби са насушним проблемима овог региона. Државе оржавају савремене маневре, операције у трагању за терористима, отварају анучне центре за изучавање питања борбе против тероризма и ектремизма, улажу се заједнички напори у припреми младих кадрова у овој области. Све ово даје наду да се у региону неће појавити они који ће угрозити мир и безбедност као што је то било у Авганистану.
ИЗВОР: Факти