- У децембру 2023. године, Представнички дом САД усвојио је резолуцију којом је антиционизам изједначен са антисемитизмом.
- За резолуцију је гласало 311 конгресмена, против – 14.
- Ипак, државна заштита Јевреја није дала очекивани резултат
АУТОР: Зоран Милошевић
У 21. веку, антисемитизам је постепено постао широко распрострањен на кампусима великих универзитета САД, укључујући Харвард. Овај проблем је постао посебно акутан након напада Хамаса на Израел 7. октобра 2023. године. Након тога, у већим градовима САД одржане су антиизраелске и антисемитске демонстрације, укључујући и оне са слоганом „Од реке до мора“, што имплицира ликвидацију државе Израел. Сличне демонстрације одржане су на бројним универзитетима, након чега су покренуте федералне истраге о овом проблему.
Почетком децембра 2023, Представнички дом САД одржао је низ саслушања на која су конгресмени позвали Клодин Геј са Универзитета Харвард, Лиз Магил са Универзитета Пенсилваније и Сали Корнблут са Масачусетског технолошког института због чињенице да је одговор универзитета на антисемитску реторику која је постала све чешћа међу студентима недовољан. Тада је на саслушању Клодин Геј упитана да ли позиви на геноцид над Јеврејима крше политику универзитета о малтретирању и узнемиравању.
Истовремено 74 америчка конгресмена (углавном из Републиканске странке) позвали су на смену председника ових универзитета због њиховог неуспеха у борби против избијања антисемитизма на кампусима. Упркос чињеници да је Хамас препознат као терористичка организација у Сједињеним Државама, студенти отворено изражавају подршку и солидарност са Хамасом. Два студента Универзитета у Пенсилванији, Ејал Џејкоби и Џордан Дејвис, поднели су тужбу против универзитета. Они тврде да је универзитет прекршио савезни закон о грађанским правима и селективно спроводио сопствене политике како „би онемогућио заштиту јеврејских студената од мржње и узнемиравања“.
У децембру 2023. године, Представнички дом САД усвојио је резолуцију којом је антиционизам (ционизам је иначе у науци оцењен као грана нацизма) изједначен са антисемитизмом. За резолуцију је гласало 311 конгресмена, против – 14. Ипак, државна заштита Јевреја није дала очекивани резултат.
УЧЕСТАЛОСТ АНТИСЕМИТИЗМА – Алексеј Бајер, Јевреј који је у САД доспео из Русије, аутор је чланка „Антисемитске Сједињене Државе“, а који је објављен на порталу jewish.ru. Бајер пише: „Наравно, у Сједињеним Државама не постоји државни антисемитизам. Напротив, савезни закони забрањују дискриминацију по бројним основама, укључујући расу, националност и религију. Али свакодневни антисемитизам је присутан. У последње време је све чешћи. Тако су 2019. годину стручњаци АДЛ-а препознали као рекордну годину по броју антисемитских напада у протеклих 40 година. Те године их је почињено више од две хиљаде. Следећа година, 2020, била је мало боља – број инцидената мотивисаних мржњом према Јеврејима смањио се за четири процента. И то упркос пандемији и карантину. Наравно, прерано је говорити о овој години. Али само у мају, на позадини најновије ескалације арапско-израелског сукоба, било је скоро двоструко више напада на Јевреје и вандалских чинова у синагогама – па чак и на игралиштима – него у априлу. Многи амерички Јевреји су у интервјуима за разне медије признали да се плаше да носе кипу и Давидову звезду, а такође и да уклањају мезузе са својих улазних врата“.
Амерички антисемитизам је подељен на десни и леви. Потоњи се јавља као протест против израелске политике геноцида над Палестинцима. Десничарски антисемитизам заснива се на одбојности према претерано „левим” Јеврејима: на председничким изборима „бели“ гласачи скоро увек преферирају републиканце, док 70 одсто Јевреја непогрешиво гласа за демократе. Поред тога, међу либералним политичарима и у мејнстрим медијима има много Јевреја, које десница сматра пристрасним. Теорије завере су генерално популарне у десничарским круговима, попут „теорије замене”: да Јевреји покушавају да „замене“ бело становништво Сједињених Држава смеђим становништвом. Године 2017. неонацисти и бели националисти одржали су бакљаду у Шарлотсвилу, скандирајући: „Јевреји нас неће заменити“. Мисли које се односе на теорију завере о „геноциду над белим“ подржао је и Роберт Бауерс, који је 2018. године убио шест парохијана синагоге у Питсбургу. Он је свој поступак директно повезао са мржњом према активностима ХИАС-а – Друштва за помоћ јеврејским имигрантима.
Чланица Конгреса из Џорџије Марџори Тејлор Грин, која се за кратко време нашла међу лидерима Републиканске странке, такође је постала симбол новог политичког живота земље. Она је ауторка сада већ чувене изјаве да су „јеврејски ласери” из свемира изазвали шумске пожаре у Калифорнији. А недавно је упоредила захтев за ношење маски током пандемије са наредбом Јеврејима да носе жуте звезде, јер су главни носиоци идеологије пандемије били Јевреји.
Антисемити ће вероватно постојати док год постоје Јевреји. Али проблем са Америком данас није у томе што у земљи постоји одређени број будала и ниткова. Проблем је у томе што све више људи са обе стране идеолошких барикада почиње да верује у то да Јевреји стоје иза многих светских зала. Управо у том контексту размишља Арон Гумник у чланку „Антисемитизам у Америци – замислите се господо Јевреји“ објављеним на порталу jewish-secret.com, наглашавајући некритичност самих Јевреја према властитој политици, не само на Блиском истоку.
Наравно незапамћен случај у историји САД догодио се у једном од најпознатијих универзитета – Харварду – где је забрањено примање страних студената, због пораста антисемитизма. Изгледа да је ово била директна реакција на убиство двоје Јевреја, запослених у израелској амбасади, у центру Вашингтона. Зашто америчке власти заправо повезују пораст антисемитизма у Америци са најбољим универзитетима у земљи, пита се Валерика Вербинина у чланку под насловом „Мржња према Јеврејима у САД избила ван ограда универзитета“, који је објавио портал vz.ru.
Страхови се остварујуКрајем маја 2025. године у САД убијено је двоје Јевреја. Читав свет сада зна њихова имена. Тридесетогодишњи Јарон Лишчински и двадесетшестогодишња Сара Лин Милгрим радили су у израелској амбасади. Били су пар и требало је да се венчају. За три дана, Сара је требало да одлети са својим вереником у Израел, да упозна његове родитеље. Јарон је већ купио Сари прстен како би прославили веридбу. Међутим, до веридбе није дошло. Убијени су у центру Вашингтона, одмах поред Јеврејског музеја. Осумњичени, који је узвикао слоган „Слобода за Палестину“, је ухваћен. Испоставило се да је то тридесетогодишњи становник Чикага Елијас Родригез, који раније није привлачио пажњу на себе. Сарин отац, који живи у Сједињеним Државама, горко је приметио да је породица била забринута за безбедност своје ћерке у Израелу, али се десило да је она убијена на америчком тлу. „Сада је много више антисемитизма, посебно од 7. октобра и од избора председника Трампа“, додао је ожалошћени отац. „Моји најгори страхови су се остварили.“ На први поглед, његове речи могу деловати као претеривање од стране човека који се суочио са најгором ствари – смрћу свог детета. Али, нажалост, истина је. Дуго се веровало да у земљи која даје приоритет мултикултурализму и слободи говора, те да за антисемитизам нема места. |
ШТА КАЖЕ СТАТИСТИКА – Извештај из 2024. године показује да су се у тој години догодила 9.354 антисемитска инцидента, што је повећање од 344 процвента у односу на претходних пет година. Број таквих инцидената на универзитетским кампусима повећао се више него било где другде: у поређењу са 2023. годином, њихов број се повећао за 84 оцсто и износио је 18 процената свих случајева. Испоставља се да када Доналд Трамп и његова администрација оптужују универзитете за „антисемитску дискриминацију“, постоји стварна забринутост – иако председникови непријатељи уверавају да Бела кућа једноставно покушава да преузме контролу над образовним сектором и можда уштеди новац смањењем федералног финансирања под изговором кршења закона.
Ипак, чињенице су, тврдоглаве: на америчким универзитетима претње Јеврејима су постале готово норма. И не говоримо само о студентима, већ и о професорима и истраживачима. Професорка Лариса Гескин, која је на челу Центра за рак коже Универзитета Колумбија, рекла је да се редовно суочава са мржњом због тога што је Јеврејка. Другом професору су претпостављени рекли да се не појављује јер „не можемо да заштитимо Јеврејина у нашем кампусу“.
Универзитет Колумбија, као и многи други, постао је поприште огорченог раскола након 7. октобра 2023. године. Неки студенти су захтевали ослобађање израелских талаца које је узео Хамас, док су други протестовали због акција израелске војске у Појасу Газе. Након што су пропалестински протести на Универзитету Колумбија прерасли у нереде, власти су одлучиле да интервенишу и, пре свега, ухапсиле пропалестинског активисту Махмуда Халила, који је играо претерано истакнуту улогу у протестима. Халил, 30-годишњи студент постдипломских студија, био је ожењен Американком, имао је зелену карту и живео је у стану који му је обезбедио универзитет. Другим речима, био је заштићен са скоро свих страна – или се барем тако чинило док није ухапшен и послат у затвор у Луизијани. Зашто тако далеко? Зато што се верује да судије у овој држави више воле да не противрече актуелној администрацији. Истовремено, изненада је постало јасно да можете изгубити своју „зелену карту“ – да, ова опција је такође у законима, само што ретко постаје стварност. Вреди напоменути да су Трампове енергичне акције према Халилу изазвале поделу чак и међу Јеврејима.
Када је Трамова администрација, након Колумбије, предузела обрачун са Харвардом, замрзнувши 2,2 милијарде долара грантова и изјавивши да је „узнемиравање јеврејских студената неприхватљиво“, поново су се појавиле оптужбе да Трамп користи борбу против антисемитизма у политичке сврхе. Али стварност је да хитна потреба за борбом против овог феномена већ доводи до израде закона о антисемитизму на државном нивоу, а у Њујорку је, по први пут у историји САД, у оквиру канцеларије градоначелника отворен посебан Биро за борбу против антисемитизма. Нова јединица ће бити задужена за „борбу против антисемитизма у свим његовим облицима, укључујући праћење случајева и исхода на свим нивоима правосудног система… саветовање о издавању извршних наредби и закона усмерених на борбу против антисемитизма и сарадњу са разним агенцијама како би се заштитили Њујорчани од антисемитизма“.
Ако постоји потреба за таквом организацијом, то значи да је раст антисемитизма разлог за озбиљну забринутост. Вреди напоменути да појава Бироа за борбу против антисемитизма у Њујорку није случајна – према статистици, огромна већина антисемитских инцидената дешава се у три државе: Њујорку, Калифорнији и Њу Џерзију.
Захвалност на „добробити и просперитету“?Многи Американци изражавају мржњу према Јеврејима због њиховог паразитског положаја у држави, а истовремено везаним за долар и банкарски сектор. На пример, 80 одсто акција Федералне резервне банке Њујорка – далеко најмоћније гране у банкарству – поседује само осам јеврејских породица, од којих четири живе у Сједињеним Државама. То су Голдман Сакс, Рокфелери, Лемани и Кун Лобс из Њујорка; Ротшилди из Париза и Лондона; Варбурзи из Хамбурга; Лазарди из Париза; и Израел Мозес Сеифс из Рима. Чини се да би остатак становника САД требало да буде захвалан овим породицама на њиховој „добробити и просперитету“. Међутим, из неког разлога, Јевреји уопште (који не припадају овим поменутим породицама, а понекад чак и живе од државне помоћи), благо речено, нису омиљени у САД и сваке године су све више прогоњени. |
О УЗРОЦИМА И ПРОШЛОСТИ – У детаљном чланку у Вашингтон посту, његов аутор Клајв Гилинсон, и сам Јеврејин, пита се о разлозима растућег антисемитизма. „Читао сам многа објашњења. Католичка црква је дуго приказивала Јевреје као убице Христа, а нацисти су их сматрали расним скрнавитељима. Комунисти су их осуђивали као капиталисте, а капиталисти – као комунисте. Истовремено били су вређани као колонијални угњетачи и космополите без корена. Неки мисле да је разлог мржње према Јеврејима њихов успех. Међутим, ниједна од ових теорија не објашњава опстанак антисемитизма… Данас се антисемитизам поново појавио са посебном снагом након варварских поступака Хамаса 7. октобра 2023. године.“
„Не можете повући директну линију од кампуса до оружја”, рекао је рабин Дејвид Волп, који је предавао на Харвардском теолошком факултету. „Али кампуси су нормализовали мржњу према Јеврејима.“ Извештавање о сукобу у Гази такође је играло улогу: Волтер Рајх, професор на Универзитету Џорџ Вашингтон, сматра да је сукоб разоткрио историјску мржњу према Јеврејима „која се често маскира као антиционизам“. Као резултат тога, један 30-годишњи постдипломац слободно дели летке Хамаса (као што је Махмуд Халил оптужен да ради), док други 30-годишњи бивши студент једноставно узима пиштољ и иде да убија. И мало је вероватно да су то једини случајеви. Зато је њујоршка полиција већ предузела кораке да стави јеврејске културне институције и синагоге под појачану заштиту како би се смањила могућност понављања трагичног инцидента у Вашингтону. Па, администрација Беле куће је једноставно забранила Харварду да прима стране студенте, управо зато што је универзитет постао де факто гнездо антисемитизма.
Меган Верхелст објавила је 2024. у локалним медијима Њу Џерсија чланак под насловом „У САД не воле Јевреје“, а све поводом реакције на поступке Израела у Палестини. Наиме на локалној синагоги појавио се графит „Слобода Палестини“. Према локалној статистици број антисемитских инцидената (претње, вандализам, напади) током 2024. у Њу Џерсију су се удвостручили, услед геноцида над Палестинцима.
Према новим подацима објављеним од стране ADL, националне невладине организације која прати антисемитизам и белу супремацију широм земље (Антидифамацијска лига – ADL, раније позната као Антидифамацијска лига Б’наи Б’рита, је јеврејска међународна невладина организација са седиштем у Сједињеним Државама која је специјализована за закон о грађанским правима. Основана је крајем септембра 1913. године од стране независног реда Б’наи Б’рит, Јеврејске службене организације, након контроверзне осуде за убиство Леа Франка. ADL се потом одвојила од Б’наи Б’рита и наставила да делује као независна невладина организација), известила је да је у Сједињеним Државама 2023. године пријављено 8.873 антисемитских инцидената. Тај број је повећање од 140 процената у односу на 3.698 инцидената пријављених 2022. године и највећи број од када је ADL почео да прати антисемитске инциденте 1979. године. По глави становника, Њу Џерзи је имао највећу концентрацију антисемитских инцидената, са скоро 9 инцидената на 100.000 становника. Скоро 1 од 10 антисемитских инцидената пријављених широм земље прошле године догодио се у Гардену. Њу Џерзи је дом за више од пола милиона Јевреја.
Антисемитске активности су се више него утростручиле на колеџима и универзитетским кампусима широм САД током 2023. године, наводи ADL. Инциденти су се повећали за 321 одсто у поређењу са 2022. годином. Пријављено је 1.162 инцидента у нејеврејским школама од предшколског до 12. разреда, што је повећање од 135 одсто. На националном нивоу, ADL је забележио 1.987 инцидената усмерених на јеврејске институције попут синагога, јеврејских центара и јеврејских школа, што је повећање од 237 процената у односу на 2022. годину. Повећање је делимично узроковано наглим порастом антисемитских претњи бомбама, од којих је велика већина била усмерена на синагоге. Претње бомбама против јеврејских институција су нагло порасле, са укупно 1.009 пријављених претњи бомбама, што је највећи број икада забележен и повећање од више од 1.000% у односу на 91 случај 2022. године. Поред Њу Џерзија, државе са највише инцидената биле су Калифорнија (1.266), Њујорк (1.218), Флорида (463) и Масачусетс (440). Заједно, ових пет држава чинило је 48 одсто свих инцидената.
Нови извештај Савезне владе сугерише да су ови чинови део ширег тренда рекордних нивоа физичког насиља, узнемиравања и вандализма над Јеврејима, који није оставио ниједан амерички град или регион са великом јеврејском популацијом нетакнутим. Лига против клевете саопштила је да је стопа физичких напада до сада највећа и није у САД забележена до наших дана.
ИЗВОР: Печат