- На Западу је почела грозничава кампања у циљу званичне легализације „прецизних убистава“ у иностранству — цивила који на овај или онај начин представљају претњу западним државама
АУТОР: Кирил Стрељников
Тринаестог јуна ове године Израел је покренуо операцију „Успињући лав“, један од главних циљева које је било физичко уништење 14 водећих иранских научника, који су директно или индиректно били укључени у развој нуклеарног програма. Према накнадном саопштењу израелске војске, „сви научници и стручњаци су елиминисани“, а према подацима обавештајних служби, они су „играли кључну улогу у развоју иранског нуклеарног оружја“.
Упркос недвосмисленој реакцији међународне заједнице, и САД и ЕУ су ћутке одобриле ову политику, а неке западне личности су чак и јавно подржале убиства научника. На пример, цењени професор Института Џон Хопкинс, Стивен Дејвид, изјавио је: „Ти научници су помагали у развоју оружја које би омогућило спровођење (нуклеарне) претње. Зато су они легитимне мете.“
После израелске специјалне операције, на Западу је почела грозничава кампања у циљу званичне легализације „прецизних убистава“ у иностранству — цивила који на овај или онај начин представљају претњу западним државама. Тако је Институт Либер при америчкој војној академији Вест Поинт хитно спровео целокупно истраживање о правној основи за „циљана“ убиства страних научника, под називом „Напади на научнике и право ратовања“. Како се може наслутити, након бројних позивања на документе и преседане, почев од библијских спорова између Давида и Голијата, правне основе су ипак пронађене. Закључак: директна убиства цивила су, наравно, нешто лоше, али је кључан контекст убиства. Ако цивил помаже непријатељу у ратном сукобу, онда је легитимна мета — чак и ако је врхунски научник са дебелим наочарима.
Међутим, Запад, званично оправдавајући ликвидацију иранских нуклеарних научника, широм отвара Овертонов прозор, из ког уз прасак испада Пандорина кутија. Према новој логици, директан терор над цивилима уопште не нарушава Женевску конвенцију, а број људи који могу бити на мети није ограничен.
У том контексту, другачије изгледају листе руских научника са везама у „одбрамбеној индустрији“ које се већ дуже време појављују на западним интернет платформама. За сада, из разумљивих разлога, наши главни геополитички противници се претварају да ни не размишљају у том правцу, и уместо тога гурају разне „цивилизоване“ методе слабљења наше научне базе. Карактеристични примери су Бајденов програм привлачења руских научника и инжењера у САД, покренут у априлу 2022. („одлив мозгова“), и системска политика изолације, попут забране да више од 500 руских научника учествује у раду ЦЕРН-а — највеће лабораторије за физику елементарних честица на свету („неутрализација“). Али нема никакве сумње да се већ ради на плановима физичке елиминације водећих руских научника који раде на најосетљивијим и најкритичнијим правцима из перспективе непријатеља.
Критичност ове теме за наше конкуренте, супарнике и непријатеље потврђују сви њихови последњи „водећи и усмеравајући“ документи. На пример, 5. јуна ове године, министри одбране држава чланица НАТО колективно су потписали „Научно-технолошку стратегију НАТО — 2025“ (NATO Science and Technology Strategy 2025), која ће одређивати политику Алијансе у наредних 20 година. Ево кључних теза стратегије:
- У геополитичкој утакмици, наука и технологија сада играју централну улогу: „Наука и технологије постају одлучујући фактор способности НАТО-а да надмаши стратешке конкуренте и потенцијалне непријатеље у примени научних знања и усвајању нових технологија у свим главним задацима НАТО-а.“ То значи фундаменталну промену у схватању националне безбедности на Западу — од класичних војних операција ка технолошкој доминацији.
- Појам рата се драматично проширује и укључује и раније „мирне“ домене, попут сајбер простора, свемира и информационе сфере: „Наставак хибридизације рата и растући значај мултидоменских операција појачаће зависност од науке и технологије у свим (раније цивилним) сферама.“
- Победиће онај ко предвиди и изгради будућност: „НАТО мора појачати предвиђање и повећати улагања у кључне области науке и технологије, нарочито у вештачку интелигенцију, квантна истраживања и биотехнологије.“
Другим речима, НАТО и колективни Запад у целини прелазе на концепт „технолошке супериорности као основе војне доминације“, где „национална безбедност данас значи много више него раније: од здравства, економије, цена хране, ланаца снабдевања, до безбедности на улицама и у онлајн простору“.
Ове недеље је премијер Русије Михаил Мишустин одржао стратешку сесију „Модел развоја науке“, у оквиру које је дефинисан нови приступ испуњавању задатака постављених у ажурираној Стратегији научно-технолошког развоја и Председничком указу о националним циљевима. Главни правци трансформације су повећање ефикасности улагања у науку и успешан трансфер развоја у реални сектор. Како је недавно рекао Владимир Путин: „Разлика између одбрамбене индустрије и цивилне економије у свету све више нестаје.“ То значи да више не постоји појам „цивилне науке“ — целокупан научни рад у Русији сада је фактички део напора за обезбеђивање технолошке и војне безбедности земље.
На сесији је Мишустин истакао да је Русија историјски једна од најјачих научних сила: имамо више од 340 хиљада истраживача и четири хиљаде научних организација широм земље, а по обиму научних истраживања и развоја смо на осмом месту у свету. До 2030. године, улагања у науку морају достићи најмање два одсто БДП-а, укључујући и приватне инвестиције — дакле, основа већ постоји.
Не смемо ни на тренутак заборавити да наши непријатељи никада и ни под којим условима неће одустати од покушаја да нанесу Русији стратешки пораз — а то значи да наша наука мора увек бити корак испред, како би одвратила свакога од опасних потеза. („Орешник“ и „Сармат“ неће дозволити да се заборави.)
Радите, браћо
ИЗВОР: https://ria.ru/20250628/nato-2025946275.html